Vesti
Drugi pišu

Izbori na severu Kosova rešeni u Beogradu

Srpska lista je uz svu moguću podršku Beograda očekivano ubedljivo pobedila na izborima na severu Kosova. Sada su ponovo zvanično na funkcijama nakon što su podneli ostavke – iako Priština nije ispunila njihove uslove.
Izbori na severu Kosova rešeni u Beogradu
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Kandidati Srpske liste ostvarili su očekivanu pobedu na vanrednim lokalnim izborima za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova osvojivši skupa skoro 22.000 glasova. Fokus kampanje bila je izlaznost, a kandidati su upućivali poruke da građanima ne predstoje izbori već „referendum za opstanak i ostanak“.

Izlaznost je prema preliminarnim rezultatima bila oko 42 odsto – a kandidati Srpske liste uspeli su da ostvare ukupno oko 5.800 glasova više nego 2017. godine. Doduše – bez konkurencije ostalih srpskih političkih aktera koji su izbore bojkotovali.

Porast podrške Srpskoj listi „vetar je u leđa politici Aleksandra Vučića“, smatra Srđan Vulović, kandidat Srpske liste u opštini Zubin Potok. Sa ovom ocenom se ne slaže politički analitičar iz Prištine Špetim Gaši, potpredsednik američke organizacije Savet za inkluzivno upravljanje.

„Srpska zajednica je previše slaba da bi se suprotstavila, bilo Beogradu, bilo Prištini. Srpska zajednica na Kosovu u ovom trenutku i politički i ekonomski zavisi od Beograda koji je praktično subvencioniše i zbog čega moraju da se povinuju i sprovedu politiku Beograda“, navodi Gaši za DW.

Ključnu ulogu srpskih institucije u ishodu nedeljnih izbora vidi i Dragiša Mijačić, koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35. „Rezultati nisu iznenađujući jer na izborna dešavanja na Kosovu i Metohiji, naročito na severu Kosova, presudni značaj uvek imao uticaj vladajućih struktura u Beogradu“, navodi Mijačić za DW.

„Ograničena politička participacija“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pored poziva građanima da se odazovu u što većem broju, upozoravao je i na incidente i „provokacije Prištine“. Uprkos tim najavama, izborni dan je protekao mirno, a preko 460 posmatrača, među kojima čak 12 ambasada, nisu prijavili sistematske neregularnosti.

Međutim, dan nakon izbora, ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD izdaju saopštenje u kom pozivaju na „hitno sprovođenje“ preporuke posmatračke misije EU iz 2017. Tada je misija prijavila slučajeve zastrašivanja političkih partija koje su bile protivkandidati Srpskoj listi i upozorila na neophodnost ažuriranja biračkih spiskova.

U ponedeljak su upozorili da ti nedostaci „ostaju nerešeni i dovode do ograničene izborne konkurentnosti i ograničene političke participacije čime se pokreću pitanja o ukupnom demokratskom procesu u tim područjima“, primetile su ambasade zemalja takozvane Kvinte.

Vučić je o tom saopštenju rekao: „Ja ništa gluplje u svom životu nisam pročitao.“

Ove, kao i prethodne izbore, pratile su brojne tvrdnje da se na zaposlene u javnom sektoru, i kosovskom i srpskom, vrši pritisak da izađu na glasanje, ali i da obezbede glasove članova porodice.

Nove ostavke malo verovatne

Do raspisivanja vanrednih izbora na severu Kosova došlo je nakon što su u novembru gradonačelnici iz Srpske liste podneli ostavke, tražeći da Priština ukine carine na robu iz Srbije i oslobodi osumnjičene za ubistvo Olivera Ivanovića.

Sa izuzetkom opštine Zubin Potok, u preostalim opštinama novi kandidati za gradonačelnike bili su isti ljudi koji su i podneli ostavke na mesta gradonačelnika pet meseci ranije.

Time je sever Kosova postao epicentar najnovije krize u političkim odnosima Beograda i Prištine. Istog dana kada je Srpska lista najavila učešće na izborima uprkos tome što zahtevi zbog kojih su ostavke podnete nisu ispunjeni, poručili su i da ta odluka „nije konačna“ te da po osvajanju izbora mogu iznova podneti ostavke.

Dragiša Mijačić ne vidi mnogo koristi od takve odluke, a ključ skretanja pažnje na štetnost odluke Prištine vidi u komunikaciji članova Srpske liste sa prištinskim institucijama, medijima i sa međunarodnom zajednicom.

„Prethodna odluka o ostavkama gradonačelnika nije postigla željeni efekat u smislu ukidanja taksi, tako da mislim da nije pametno ponoviti isti potez jer on svakako neće postići pozitivan rezultat. Sa druge strane, ostavke bi izazvale političku i bezbednosnu krizu širih razmera, iskreno se nadam da do toga neće doći“, rekao je za DW Mijačić.

Špetim Gaši takođe smatra da je malo verovatno da će novoizabrani kandidati ponovo podneti ostavke ali i dodao da to zavisi od šire slike u procesu normalizacije. „Priština neće ponovo dozvoliti istim kandidatima da učestvuju u izbornom procesu. Za sada nema pravnog okvira koji bi to sprečio, ali to je lako promeniti, bilo izmenom Zakona o izborima ili odbijanjem da se kandidature istih kandidata ponovo potvrde u novom izbornom procesu“, objašnjava, ali dodaje da Priština može pribeći i rigoroznijim merama, poput ukidanja registracije celoj partiji.

Najizvesnije je, smatra, da će Priština sesti da razgovara ili sa Srpskom listom ili sa Beogradom o taksama.

Da li će biti novih ostavki, Srpska lista dogovoriće u petak sa predsednikom Vučićem nakon konsultacija u Beogradu.

 



Ostale vesti

Koga mrzi Isus
Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
  • 14.06.2021
Sirotinja zlatnog grada
Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
  • 08.06.2021
Šta se desilo u UNS i zašto nije pomoglo 400 novih članova
Novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević izabran je u subotu za predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) na Izbornoj skupštini na kojoj je prethodno vođena duga i burna rasprava oko toga da li bi njegovo ime uopšte trebalo da se nađe na glasačkim listićima. Rakočević je osvojio više glasova od svog prethodnika Vladimira Radomirovića, uprkos tome što su glasali i brojni novi članovi Udruženja koji su, prema navodima, u poslednja dva meseca učlanjeni namenski - da bi Radomiroviću osigurali novi mandat.
  • 31.05.2021
Zašto Albanci pokušavaju da prisvoje srpske crkve, a uništavaju ih godinama unazad
Nastojanje većine Albanaca i njihovih istoričara i političara da ospore istoriju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, srpski istoričari i predstavnici crkve ocenjuju pokušajima revizije istorije i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa radi izgradnje albanske nacije i njenog identiteta.
  • 26.05.2021
Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021