Vesti
Drugi pišu

Izbori na severu Kosova rešeni u Beogradu

Srpska lista je uz svu moguću podršku Beograda očekivano ubedljivo pobedila na izborima na severu Kosova. Sada su ponovo zvanično na funkcijama nakon što su podneli ostavke – iako Priština nije ispunila njihove uslove.
Izbori na severu Kosova rešeni u Beogradu
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Kandidati Srpske liste ostvarili su očekivanu pobedu na vanrednim lokalnim izborima za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova osvojivši skupa skoro 22.000 glasova. Fokus kampanje bila je izlaznost, a kandidati su upućivali poruke da građanima ne predstoje izbori već „referendum za opstanak i ostanak“.

Izlaznost je prema preliminarnim rezultatima bila oko 42 odsto – a kandidati Srpske liste uspeli su da ostvare ukupno oko 5.800 glasova više nego 2017. godine. Doduše – bez konkurencije ostalih srpskih političkih aktera koji su izbore bojkotovali.

Porast podrške Srpskoj listi „vetar je u leđa politici Aleksandra Vučića“, smatra Srđan Vulović, kandidat Srpske liste u opštini Zubin Potok. Sa ovom ocenom se ne slaže politički analitičar iz Prištine Špetim Gaši, potpredsednik američke organizacije Savet za inkluzivno upravljanje.

„Srpska zajednica je previše slaba da bi se suprotstavila, bilo Beogradu, bilo Prištini. Srpska zajednica na Kosovu u ovom trenutku i politički i ekonomski zavisi od Beograda koji je praktično subvencioniše i zbog čega moraju da se povinuju i sprovedu politiku Beograda“, navodi Gaši za DW.

Ključnu ulogu srpskih institucije u ishodu nedeljnih izbora vidi i Dragiša Mijačić, koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35. „Rezultati nisu iznenađujući jer na izborna dešavanja na Kosovu i Metohiji, naročito na severu Kosova, presudni značaj uvek imao uticaj vladajućih struktura u Beogradu“, navodi Mijačić za DW.

„Ograničena politička participacija“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pored poziva građanima da se odazovu u što većem broju, upozoravao je i na incidente i „provokacije Prištine“. Uprkos tim najavama, izborni dan je protekao mirno, a preko 460 posmatrača, među kojima čak 12 ambasada, nisu prijavili sistematske neregularnosti.

Međutim, dan nakon izbora, ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD izdaju saopštenje u kom pozivaju na „hitno sprovođenje“ preporuke posmatračke misije EU iz 2017. Tada je misija prijavila slučajeve zastrašivanja političkih partija koje su bile protivkandidati Srpskoj listi i upozorila na neophodnost ažuriranja biračkih spiskova.

U ponedeljak su upozorili da ti nedostaci „ostaju nerešeni i dovode do ograničene izborne konkurentnosti i ograničene političke participacije čime se pokreću pitanja o ukupnom demokratskom procesu u tim područjima“, primetile su ambasade zemalja takozvane Kvinte.

Vučić je o tom saopštenju rekao: „Ja ništa gluplje u svom životu nisam pročitao.“

Ove, kao i prethodne izbore, pratile su brojne tvrdnje da se na zaposlene u javnom sektoru, i kosovskom i srpskom, vrši pritisak da izađu na glasanje, ali i da obezbede glasove članova porodice.

Nove ostavke malo verovatne

Do raspisivanja vanrednih izbora na severu Kosova došlo je nakon što su u novembru gradonačelnici iz Srpske liste podneli ostavke, tražeći da Priština ukine carine na robu iz Srbije i oslobodi osumnjičene za ubistvo Olivera Ivanovića.

Sa izuzetkom opštine Zubin Potok, u preostalim opštinama novi kandidati za gradonačelnike bili su isti ljudi koji su i podneli ostavke na mesta gradonačelnika pet meseci ranije.

Time je sever Kosova postao epicentar najnovije krize u političkim odnosima Beograda i Prištine. Istog dana kada je Srpska lista najavila učešće na izborima uprkos tome što zahtevi zbog kojih su ostavke podnete nisu ispunjeni, poručili su i da ta odluka „nije konačna“ te da po osvajanju izbora mogu iznova podneti ostavke.

Dragiša Mijačić ne vidi mnogo koristi od takve odluke, a ključ skretanja pažnje na štetnost odluke Prištine vidi u komunikaciji članova Srpske liste sa prištinskim institucijama, medijima i sa međunarodnom zajednicom.

„Prethodna odluka o ostavkama gradonačelnika nije postigla željeni efekat u smislu ukidanja taksi, tako da mislim da nije pametno ponoviti isti potez jer on svakako neće postići pozitivan rezultat. Sa druge strane, ostavke bi izazvale političku i bezbednosnu krizu širih razmera, iskreno se nadam da do toga neće doći“, rekao je za DW Mijačić.

Špetim Gaši takođe smatra da je malo verovatno da će novoizabrani kandidati ponovo podneti ostavke ali i dodao da to zavisi od šire slike u procesu normalizacije. „Priština neće ponovo dozvoliti istim kandidatima da učestvuju u izbornom procesu. Za sada nema pravnog okvira koji bi to sprečio, ali to je lako promeniti, bilo izmenom Zakona o izborima ili odbijanjem da se kandidature istih kandidata ponovo potvrde u novom izbornom procesu“, objašnjava, ali dodaje da Priština može pribeći i rigoroznijim merama, poput ukidanja registracije celoj partiji.

Najizvesnije je, smatra, da će Priština sesti da razgovara ili sa Srpskom listom ili sa Beogradom o taksama.

Da li će biti novih ostavki, Srpska lista dogovoriće u petak sa predsednikom Vučićem nakon konsultacija u Beogradu.

 



Ostale vesti

Sud za ratne zločine u Beogradu nije obavešten o masovnoj grobnici kod Raške
Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nije dostavljeno obaveštenje o pronalasku posmrtnih ostataka u blizini Raške, rečeno je juče za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.
  • 18.11.2020
Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020