Vesti
Drugi pišu

Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu

Evakuisani iz Avganistana, prema tvrdnjama SAD, trebalo je da budu samo privremeno smešteni na Kosovu. Godinu dana kasnije i dalje su tamo. Neki od njih kažu da se osećaju kao da su u zatvoru.
Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu
Dolazak grupe avganistanskih izbeglica na Kosovo (Foto Rojters)

Dve nedelje nakon što su talibani u avgustu 2021. godine ponovo osvojili Kabul, diplomate i američki vojnici na Kosovu pozdravili su Avganistance koji su pobegli iz svoje zemlje zato što su sarađivali sa SAD i njihovim saveznicima. U novoizgrađenom prihvatnom centru dočekani su raširenih ruku. Kamp Lija, koji je podignut pored američke vojne baze Bondstil trebalo je da bude njihov privremeni dom, dok Vašington ne organizuje preseljenje u SAD ili neku drugu zemlju.

"Čast nam je što možemo da pomognemo avganistanskim izbeglicama koje su radile za NATO". Tim rečima je kosovski premijer Aljbin Kurti 21. avgusta 2021. pozdravio prve pridošlice na aerodromu. "Oni su u očajanju napustili svoje domove i svoju zemlju, ali mi ćemo učiniti sve što možemo kako bi osigurali da ovde budu bezbedni".

I Džon Kirbi, bivši portparol Pentagona, rekao je da sporazum koji je potpisan sa Kosovom obavezuje SAD da Avganistance koji su tamo evakuisani "u roku od 365 dana prebace u SAD ili neku drugu zemlju".

Lija i dalje postoji

Plan da kamp Lija bude raspušten u roku od godinu dana nije ostvaren. Iako su nakon dolaska na Kosovo stotine Avganistanaca brzo nastavili put jer su dobili američke vize ili ponude da žive u nekoj drugoj zemlji, mnogi ljudi su i dalje u tom kampu. Njihovi zahtevi su ili odbijeni od strane američkih službi ili još uvek o njima nije odlučeno.

"Neki ljudi su depresivni, neki imaju psihičke probleme", opisuje situaciju jedan evakuisani Avganistanac koji iz bezbednosnih razloga želi da ostane anoniman. "Rekli su nam da ćemo tu ostati nekoliko meseci, ali sada je prošlo godinu dana. Nakon osam meseci je rečeno: ’Ne možeš da putuješ u Ameriku’. Pitali smo ih iz kog razloga, ali nismo dobili odgovor".

Izbeglicama je u početku bilo rečeno da se osećaju kao gosti, ali ovaj čovek kaže da se sada oseća kao u zatvoru. Ljudima nije dozvoljeno da napuštaju kamp, osim ako se ne odreknu prava na povratak. Ne mogu da rade kako bi zaradili novac za svoje porodice. Kaže da se brine, da mu deca gladuju. A zatim dodaje i da se zbog nedostatka informacija oseća gore nego u zatvoru.

"Zatvorenik može da ima pristup dokumentima i da pita o svom slučaju, zašto se tu nalazi, koliko dugo će biti u pritvoru. Kada mi to pitamo, ne daju nam odgovor zašto smo ovde i koliko dugo ćemo još biti".

Tretman "jednostavno šokantan"

Početkom leta u kampu je poraslo neraspoloženje. Mnogi ljudi su protestovali sa transparentima na kojima je pisalo: "Žene i deca pate" i "Hoćemo pravdu". Većina ljudi čiji su zahtevi za vizu odbijeni nemaju advokate koji bi ih zastupali pred američkom vladom.

Jedan od stanovnika kampa Lija je i bivši šef avganistanske tajne službe Mohamad Arif Sarvari. On je bio jedan od prvih Avganistanaca koji je stupio u vezu sa američkom vojskom koja je umarširala u Avganistan nakon 11. septembra 2001. godine.

Džuli Sirs je tada bila informaciona analitičarka Ministarstva odbrane SAD. Sarvarija je upoznala dok je radila u Avganistanu. Kasnije je postala advokatkinja. Kada je prošle godine saznala da je Sarvarijev život u opasnosti zbog povratka talibana, Sirs je odlučila da ga zastupa i pomogne mu da se preseli u SAD. Ona želi da mu se oduži za pomoć koju je tada pružio.

"On je štitio moj život i živote mnogih drugih Amerikanaca", kaže Sirs za DW. "Bio je glavni kontakt za tim CIA koji je, nedugo nakon 11. septembra, stigao u Avganistan. Ne verujem da u Avganistanu ima neko ko je više učinio od gospodina Sarvarija kako bi pomogao SAD".

Sirs se čudi što je njenom klijentu odbijen zahtev za dobijanje američke vize. Kaže da je frustrirajuće što jedva da dobija neke informacije o njegovom slučaju. "Mislim da je takav odnos krajnje neprimeren, posebno u slučaju mog klijenta, koji je pružio veliku pomoć u velikoj meri rizikujući svoj život", kaže Sirs. Niko ne dovodi u pitanje potrebu za odgovarajućom proverom. "Ali, u nekim slučajevima izgleda da su stvari nekako krenule naopako".

Na pitanje o njihovoj sudbini, portparol Stejt departmenta Ned Prajs je malo toga rekao. Još uvek postoji mali broj ljudi kod kojih su potrebne dodatne provere, kazao je Prajs 16. avgusta. "Neki slučajevi su već odobreni. To su provere koje se tiču pojedinačnih slučajeva i to se odnosi i na ljude koji su još uvek tamo".

Rok od godinu dana nije ispoštovan

Potraga za nekom drugom zemljom za evakuisane Avganistance mogla bi da bude naročito teška ukoliko im američke vlasti ne odobre zahtev za dolazak u SAD.

"Prvo čega se druge zemlje uplaše jeste to da možda postoji neki bezbednosni problem", kaže Sirs i dodaje da ne veruje da će takvih sumnji biti u Sarvarijevom slučaju. On je nedavno bio u mogućnosti da pregovora o odlasku iz kampa Lija na neko drugo mesto, gde bi čekao ponudu za preseljenje, ali prema rečima Džuli Sirs, nijedna zemlja se nije ponudila da ga primi. Povratak u Avganistan za Sarvarija bi značio sigurnu smrt, kao i za mnoge druge iz kampa Lija.

Time problem ostaje kosovskim vlastima. Godinu dana nakon što su novopridošlima obećani bezbednost i zaštita, kosovski premijer Aljbin Kurti je tokom posete Briselu kazao da se njegova vlada složila sa SAD da se odloži dogovoreni rok o ukidanju kampa Lija, što je trebalo da se desi do 29. avgusta 2022. godine. Kurti nije direktno odgovorio na pitanje da li bi ljudi koji su ostali u kampu Lija mogli da budu razmešteni unutar Kosova.

Humanitarna je obaveza pomoći ljudima koji su morali da beže, rekao je Kurti. "S druge strane, mi smo obavezni da pomognemo našim saveznicima, partnerima i prijateljima, pre svega SAD, kada su u nevolji. I to ćemo činiti i ubuduće".

Nastavak statusa kvo je upravo suprotno onom što žele preostali stanovnici kampa Lija.

PROČITAJTE JOŠ: Avganistanske izbeglice mogu još nekoliko godina da dolaze na Kosovo



Ostale vesti

Bermudski trougao (NE)odgovornosti: Kome treba ZSO?
Blisko mi je uverenje da ni Beograd ni Priština ne žele punu snagu i nezavisnost kosovskih Srba, što se promoviše budućom ZSO. Da je jačanje srpske zajednice i njen ostanak na Kosovu bila istinska namera, mnogi problemi sa kojima se suočava bi tokom procesa dijaloga i poslednjih deset godina bili rešeni. Umesto toga čekamo "spasonosno" rešenje (ZSO), a odlazak Srba sa Kosova je sve vidljiviji.
  • 06.02.2023
Zapadni posrednici dolaze ’’praznih ruku’’
Predstavnici Nemačke, Francuske i EU žele dil Beograda i Prištine, ali ne nude pravu evropsku perspektivu, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung. Zato je pitanje da li će Vučić i Kurti založiti svoj politički kapital.
  • 23.01.2023
Sećanje na Olivera Ivanovića, južno od Ibra

Na današnji dan pre pet godina, u 8 i 15 ujutro, ubijen je srpski političar sa Kosova i Metohije, Oliver Ivanović. Još se ne zna ko su ubice i nalogodavci. U Prištini je u toku suđenje za umešanost u ubistvo, koje se odvija sporo i uz svedoke koji menjaju iskaze ili se ne odazivaju pozivima da svedoče. U Beogradu je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo predistražni postupak, o kojem ne znamo ništa jer, kako je Insajderu odgovoreno, sve je pod oznakom strogo poverljivo. 

  • 16.01.2023
Drži nas svetinja
Teško je danas naći u svetu jednu tako lepu crkvu u koju dolazi manje ljudi i u kojoj je život snažno povezan sa svetim i istorijskim ličnostima sa njenih zidina.
  • 08.01.2023
Roditelji ubijene dece: Vučić i Tužilaštvo da saopšte istinu o masakru u ’Pandi’
Roditelji šest dečaka ubijenih u pećkom kafiću "Panda" 1998. godine, već šest godina uzalud traže prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 2013. godine saopštio da masakr u "Pandi" nisu počinili Albanci.
  • 26.12.2022
Vučić zateže odnose sa Berlinom: Sve je drukčije bez Merkel
Vlasti u Berlinu insistiraju na bržem rešenju kosovskog problema, a Beograd na to odgovara oštrom retorikom. Odnos sa Nemačkom je protivrečan - čas se predstavlja kao prijatelj, čas kao neprijatelj.
  • 24.12.2022