Vesti
Drugi pišu

Formira se tim koji će tužiti NATO za bombardovanje 1999.

Na predlog Srpske kraljevske akademije, a uz blagoslov srpskog patrijarha, u toku je formiranje pravnog tima čiji je zadatak da u ime Srbije sačini tužbu protiv NATO-a za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu građanima koji su lično pogođeni zbog bombardovanja 1999. godine.
Formira se tim koji će tužiti NATO za bombardovanje 1999.
Vesli Klark na konferenciji za novinare u glavnom štabu NATO-a tokom bombardovanja SRJ (Foto shape.nato.int)

Tim će ujediniti najbolje advokate iz naše zemlje, ali i iz zemalja Evropske unije, Rusije, Kine i Indije. Ekspertski tim vodiće Srđan Aleksić, poznati niški advokat.

„Podnećemo tužbu protiv zemalja-članica NATO-a, učesnica u agresiji na SR Jugoslaviju 1999. godine. Protiv 20 zemalja koje su posredno ili neposredno učestvovale u agresiji. Tužbe će biti podnesene protiv pojedinačnih zemalja-članica Alijanse“, precizira u razgovoru za Sputnjik advokat Srđan Aleksić.

Postupci se neće voditi pred Međunarodnim sudom pravde, već u svakoj tuženoj zemlji pojedinačno.

„Smatramo da su njihovi sudovi nadležni jer su te zemlje prekršile pre svega Član 7 Povelje UN, koja zabranjuje primenu agresije protiv bilo koje zemlje. NATO je prekršio 5. i 6. član svog statuta jer je on odbrambeni, a ne napadački savez. Prekršeno je međunarodno pravo, pre svega konvencije koje zabranjuju agresiju i upotrebu sile protiv suverene zemlje“.

Pravni tim treba da sačini blizu 20 predmeta za koje postoje čvrsti materijalni dokazi potkrepljeni medicinskom dokumentacijom koja će ukazati na uzročnu vezu između povećanog broja obolelih od kancera i korišćenja uranijumske municije.

„Na teritoriju tadašnje Jugoslavije bačeno je između 10 i 15 tona uranijuma. Broj obolelih od karcinoma je alarmantan. Od malignih bolesti u Srbiji svake godine oboli 2,5 odsto stanovništva, odnosno 33.000 ljudi. Svakog dana od ove opake bolesti dnevno oboli jedno dete. Od ′99. godine do danas broj obolelih od kancera je petostruko porastao. Stanovništvo masovno oboljeva, pre svega na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji“.

Aleksić naglašava da su tokom agresije bombardovani i tzv. „hazard objekti“, koji po međunarodnom ratnom pravu ne smeju da budu bombardovani. Radi se o objektima hemijske i petrohemijske industrije.

„U pripremi tužbe učestvovaće naši istaknuti naučnici, lekari, onkolozi, pre svega doktorka Danica Grujičić i toksikolog Radomir Kovačević, koji se godinama bavi ovim istraživanjem. Da je naša tvrdnja tačna govori činjenica da je u Italiji sud osudio državu jer je poslala svoje karabinjere na KiM, na lokacije koje su bombardovane osiromašenim uranijumom. Od kancera je obolelo 45 vojnika, i Italija plaća velike odštete zbog toga. Između 200.000 i 1.200.000 evra po svakom obolelom vojniku. Upravo se na tome bazira naša osnovna tvrdnja — da su i vojnici koji su učestvovali u agresiji oboleli od kancera i da njihove države plaćaju odštetu za to. Postoji jedan vojnik u Velikoj Britaniji koji je bio u kontaktu sa uranijumom u Srbiji i presuda u kojoj se Britanija obavezuje da njemu plati odštetu“.

Tužbom će biti obuhvaćene i posledice nastale korišćenjem kasetnih bombi od kojih je poginuo veliki broj ljudi, kao i bombardovanje hemijskih i petrohemijskih postrojenja, zbog kojih je velika količina nafte i benzina dospela u zemlju i vazduh.

„Samo u Dunav su ispušteno tri tone žive, a 10 miliona stanovnika se snabdeva vodom iz Dunava. Posledice te ekološke katastrofe već osećamo, a stručnjaci kažu da se 2020. godine očekuje najveći broj obolelih“.

Aleksić kaže da je veoma bitno da se tužba dobro prouči i pripremi jer su međuvremenu odbačene neke tužbe koje su podnete protiv zemalja-članica NATO-a.

„Porodice poginulih novinara RTS-a podnele su tužbu pred italijanskim kasacionim sudom, ali se on proglasio nenadležnim, i sada se ceo slučaj nalazi pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Za slučaj ubistva male Milice u Varvarinu nemački sud je odbio tužbeni zahtev. Mi sada proučavamo pravne razloge odbacivanja tužbi“.

Aleksić ističe da će u postupak pripreme tužbi biti uključena i naša dijaspora.

„Nedopustivo je da bilo koja zemlja bude bombardovana osiromašenim uranijumom, jer vreme raspada uranijuma u životnoj sredini iznosi između 4 i 5 milijardi godina. Zato ćemo zahtevati od tuženih zemalja da donesu neophodnu opremu i pre svega počiste teren“, zaključuje Aleksić.



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020