Vesti
Drugi pišu

Fijasko u jugoistočnoj Evropi

„Uz ogroman finansijski i ljudski angažman EU i SAD su želele da reformišu Balkan i usidre ga na Zapadu", piše časopis Međunarodna politika i navodi primere tog „ogromnog neuspeha“.
Fijasko u jugoistočnoj Evropi
Samit EU - Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja (Foto arhiva Kim)

„Samit EU - Balkan u Sloveniji u oktobru još jednom je dokazao neuspeh Unije u jugoistočnoj Evropi. "Parada licemerstva, praznih reči i dvoličnosti", rekla je političarka Zelenih Viola fon Kramon, opisujući samit. Fon Kramon je izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu.

„U proteklih 25 godina nije bilo napretka za građane uprkos milijardama iz Evrope", kaže bivši austrijski visokorangirani diplomata Volfgang Petritč, raniji lider u angažmanu u EU, posebno u Bosni i Hercegovini. „Zaista, situacija je strašna", ocenjuje časopis Međunarodna poltika (Internationale Politik) i navodi neke od primera koji govore u prilog tome:

„Proevropski severnomakedonski premijer Zoran Zaev je izgubio lokalne izbore i zbog toga jer EU nije u poziciji da konačno započne obećane pristupne pregovore. Uprkos deceniji posredovanja EU. Kriza između Srbije i njene otcepljene pokrajine Kosovo je uprkos deceniji posredovanja EU dalje nego ikada od rešenja".

Kada je reč o BiH, autor članka Tomas Braj piše: „Bosna i Hercegovina je dugi niz godina u samoblokadi zbog sukoba muslimanskih Bošnjaka, pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata. Bivši nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, koji je u avgustu poslat kao visoki predstavnik s brojnim nadležnostima, sedi između svih stolica. "U roku od mesec dana je uspeo da postigne da ga ni jedan lokalni političar više ne podržava", analizira direktor Transparency International za BiH Srđan Blagovčanin", prenosi časopis.

U tekstu se dalje navodi da dugogodišnju političku „ljubavnu vezu" između bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel i predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavnici civilnog društva opisuju kao pogubnu.

Negiranje stvarnosti

Uprkos brojnim negativnim primerima, Evropska komisija u svom godišnjem „izveštaju o napretku" govori o „umerenim reformskim uspesima". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom poslednjeg putovanja po Balkanu pohvalila „snažnu koncentrisanost na osnovne reforme" koje su „enormne". „Uradili ste puno teškog posla", rekla je fon der Lajen, citira list i zatim navodi: „Novinari kritični prema vladama bili su više nego zaprepašćeni ovom pogrešnom procenom".

„Tokom svoje poslednje posete Srbiji u septembru 2021. kancelarka Merkel je podilazila predsedniku Vućiču, koji odlučuje o svemu, kao garantu za društveno-političke reforme. Ipak: od njene prethodne posete Beogradu 2015. nije sprovedena nijedna velika temeljna reforma, ocenjuju u lokalnom uredu Fondacije Hajnrih Bel".

Autor teksta postavlja pitanje kako je moguće da se stvarno stanje i pseudo stvarnost koju prikazuju zapadni političari toliko razilaze?

„O tome direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), sa sedištem u Ljubljani, Zijad Bećirović, kaže: Evropsku vrhunsku politiku ne zanimaju brojni komplikovani balkanski problemi. Ona je ove teme prebacila na niže nivoe. Glavne diplomate na licu mesta su dobili odrešene ruke da deluju prema sopstvenom nahođenju. Ova predstavništva EU postala su plodno tlo za kriminal i korupciju, tvrdi istaknuti politički stručnjak, čak i ako je većina osoblja EU ozbiljno angažovana. Korumpirani deo poslatih stručnjaka i diplomata, prema njegovim rečima, radi zajedno s korumpiranim političkim elitama balkanske regije", piše list.

Dodatne milijarde neće pomoći

„Prema poslednjim anketama, samo 36 posto građana Srbija odnose s EU ocenjuje dobrim. Nasuprot tome, 85 posto veruje da njihova zemlja ima najbolje odnose s Kinom i Rusijom. No, država ostvaruje tri četvrtine svoje trgovine s EU, iz koje dolazi dve trećine svih stranih ulaganja. Većina kredita s povoljnim kamatama ili donacija dolazi sa zapada. Iako imidž Rusije i Kine vrtoglavo raste, nikome ne bi palo na pamet da tamo emigrira ili studira. U tom smislu su zemlje čežnje prvenstveno Nemačka i Austrija, ali i Švajcarska, Skandinavija, Velika Britanija i SAD.

Uvek novi predlozi zapadnih trustova mozgova da se protiv poricanja ove stvarnosti širokog dela stanovništva bori dodatnim milijardama, ne mogu dovesi do uspeha. Političke elite jugoistočne Evrope odavno ne vide EU kao zajednicu vrednosti, već kao jednostavan mehanizam za milijarde novčanih transfera bez ikakvih reformskih obaveza. Već do sada je korumpirana politika na vrhu bila glavna glavni partner za razgovore u Briselu i Vašingtonu", ocenjuje list.

„Evropa je bukvalno nesposobna, zaključuje politički savetnik s Kosova Adrijan Arifi i dodaje: Kao i uvek, sve nade počivaju na Americi. Američki predsednik Bajden poslao je u regiju tim iskusnih stručnjaka za Balkan. Dok EU i njene članice, kako kaže Arifi, još uvek razmišljaju o etničkim kriterijumima, Gabriel Eskobar kao jedan od ovih novih američkih izaslanika kaže: Problem Bosne i Hercegovine nije etničke prirode, već sistemska korupcija i nedostatak kredibiliteta političkih aktera", prenosi list.

„Do sada su članice EU često delovale jedna protiv druge. No, potrebna je dosledna i srednjoročna politika Brisela prema jugoistočnoj Evropi", piše ovaj list i između ostalog, predlaže: uslovljavanje finansijskih sredstava reformama i sankcije protiv nacionalista. Potom - više razmene mladih ljudi, pojačana saradnja s organizacijama civilnog društva i, pre svega, stvaranje jedne druge javnosti - kako bi se suprotstavilo stalnoj propagandi (i protiv EU) tabloidnih medija koji su podložni vladi, medijskih monopola oligarha i razarajućeg uticaja ruskih državnih medija poput Sputnjika koji je prisutan u svim zemljama" piše list Međunarodna politika.



Ostale vesti

Dilema oko statusa kandidata za EU
Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
  • 21.06.2022
Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen
Nešto optimizma oko "evropske perspektive" palo je u senku suprotstavljenih stavova kancelara Šolca i predsednika Vučića o Kosovu i sankcijama protiv Rusije, kažu sagovornici DW.
  • 11.06.2022
Most preko Bojane će spojiti Crnu Goru i Albaniju
Plan Albanije i Crne Gore je da zajednički do 2024. godine izgrade most preko reke Bojane (alb. Buna), koji će spajati Ulcinj - najjužniju crnogorsku opštinu i letovalište Velipolje u Albaniji.
  • 10.06.2022
Kosovo i Albanija vratili deo svojih građana iz Sirije
Kosovo i Albanija su zajedničkom akcijom vratili nekoliko građana iz ratnih zona u Siriji, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja.
  • 28.05.2022
Vučić i Rama – od varnica do prijateljstva
Nekada je bio "poštovani Edi Rama", a danas "Edi" – tako se tokom godina razvijao odnos Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i premijera Albanije Edija Rame.
  • 26.05.2022
Aleksinac: Ovacije za mlade glumce ansambla iz Prištine
Na ZIPO festivalu je sinoć odigrana poslednja ovogodišnja takmičarska predstava. Završetak smotre kako se samo može poželeti: za kraj puna pozornica mladih glumaca i dece u obostranoj želji da se ovaj događaj ovekoveči fotografijom i selfijem.
  • 26.05.2022