Ostali Srbi, oko 80.000, živi južno od reke Ibar, u ruralnim sredinama, i raštrkani su po Kosovu gde je nekoliko stotina ulica i trgova promenilo nazive od kraja sukoba, dok je podignuto nekoliko stotina spomenika u čast albanskim borcima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), naveo je francuski list.
„Po blatnjavim cipelama prepoznajemo Srbe na retkim susretima unutar zajednice koje organizuju međunarodna zajednica i civilno društvo“, ogorčeno je rekao Živojin Rakočević, direktor direktor Doma kulture Gračanice.
Rakočević ulaže vrhunske napore da s vremena na vreme organizuje izložbu, projekciju filma ili neku priredbu, kako bi „nahranio duh i imao privid normalnog života“, navodi Figaro.
Direktor radija Goraždevca kod Peći Darko Dimitrijević izjavio je francuskom listu da se često pominje termin enklava, mada smatra da je pogodniji termin geto.
Figaro ističe da je u Peći, sedištu Srpske pravoslavne patrijarhšije, nekada živelo oko 30.000 Srba, a sada žive samo jedan sveštenik, dva starija bračna para i nekoliko monahinja.
Goraždevac je takođe ostao bez stanovništva, 2000. godine selo je imalo 1.200 stanovnika, a danas jedva 750 ljudi.
„I dalje verujem da je suživot moguć. Ali poslednjih godina situacija se pogoršala. Srbi žive između čekića Prištine i nakovnja Beograda. Većina Albanaca negira srpsku kulturu na ovoj teritoriji i želi monopol vlasti. Smetnja smo i Beogradu koji se pomirio sa našim nestankom“, rekao je Dimitrijević.
Učiteljica u penziji Momirka Vukmirović, jedina je Srpkinja koja se vratila da živi u selu Vitomirica kod Peći, koje danas naseljavaju Albanci i Bošnjaci.
Ona je posle liturgije u manastiru Visokih Dečana, koji čuvaju vojnici Kfora, rekla da je u Vitomirici već dva meseca i da za sada nije imala nikakvih problema.
„Komšije koje su došle iz BiH i koje sam poznavala od ranije, ponekad mi dođu u goste. Sednemo, pijemo kafu, pričamo o starim dobrim vremenima i o onima kojih nema. Nemam kontakta sa Albancima u selu. Tu je samo Idriz, mladi komšija kojeg poznajem od kada je bio mali i koji je obećao da će doći da me vidi“, rekla je učiteljica.
Ona je izrazila uverenje da se može živeti zajedno i dodala da se ne treba obazirati ako to nekome smeta, dodao je francuski list.
Svi Srbi iz sela Osojane pobegli su 1999. godine iz straha od odmazde, ali su se mnogi vratili već 2001. godine da ponovo sagrade gotovo sve uništene zgrade. Oni su tada bili „pioniri pokreta povratka za koji se nadalo da će biti veliki“, naveo je Figaro.
Danilo Đurić, tridesetogodišnjak, vodič u Zubinom Potoku i rep kompozitor, strahuje da uskoro više neće moći da ostane u mestu.
Bez izgleda za budućnost, većina mladih ljudi njegovih godina je već otišla.
„Srbi na jugu su želeli da se integrišu u Kosovo. Polagali smo velike nade kada je Aljbin Kurti postao premijer 2021. godine, ali ništa se nije dogodilo“, ispričao je on za francuski list.
„Priština želi da nas se otarasi i po svaku cenu da uspostavi apsolutnu kontrolu nad severom, dok Beograd i Srpska lista povezana sa organizovanim kriminalom vode politiku vatrogasaca piromana i koriste nas kao piune u pregovorima“, ocenio je Đurić.
Takav stav ima i Marko Jakšić, pravnik u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde postoji grafit „Ovo je Srbija“. On je rekao da je u novembru dao ostavku na svoju funkciju, kao i svi državni službenici Srbije na severu.
Jakšić (39) je rekao da je krajem decembra bio i na barikadama na administrativnim prelazima.
„Pokušavao sam da učestvujem u integraciji, u raznim komisijama, ali je jasno da multietničko Kosovo gde bi Srbi imali jednaka prava postoji samo na papiru. Uprkos svemu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman je da potpiše istorijski sporazum sa Prištinom. To je izdaja“, ocenio je Jakšić.
Da li bi Zajednica srpskih opština predviđena sporazumom bila rešenje? Za Kabeta Vouta, iz organizacije Aktiv u Mitrovici, koja je posvećena artikulisanju i identifikovanju problema sa kojima se suočavaju manjine, izvesno je da bi „taj institucionalni kišobran omogućio da se zaštite njihova prava i da se osećaju sigurnije“.
„Pre nekoliko godina ljudi su lakše prolazili mitrovačkim mostom. Čuo se albanski jezik na severu i srpski na jugu. To nije bilo pomirenje, već normalizacija. Dolaskom na vlast Aljbina Kurtija ponovo se javlja nepopustljivost, umnožavanje policijskih intervencija, sa maskama i jurišnim puškama“, rekao je Jakšić.
Prema njegovima rečima, nametnula se „nacionalistička struja koja ne sluša ni nealbanske zajednice, ni Srbe, ni Gorance, ni Rome, ni Bošnjake, pa čak ni civilno društvo“.
„To podstiče nekažnjivost, kao što je bio slučaj sa odlukom Ustavnog suda koji je presudio u korist pravoslavnog manastira Dečani, koji je tražio vraćanje njegova 23 hektara imovine, ali Priština ipak odbija da da sprovede tu odluku“, dodao je Jakšić, preneo je Figaro.