Opisujući najnoviju esklaciju na severu Kosova nedeljnik ocenjuje da se krizi ne nazire kraj i da je opasnost od nasilja širih razmera ovoga puta stvarna.
List podseća da su američki i evropski izaslanici Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak proletos napravili iskorak postigavši dogovor o primeni plana po kome bi Srbija Kosovo tretirala kao državu po svemu, osim po imenu dok bi zauzvrat malobrojnoj srpskoj manjini bio bi dat neki oblik autonomije, što im je obećano u ranijem sporazumu 2013.
Srbija je, međutim, prekršila novi sporazum pokušavajući da blokira pristupanje Kosova Savetu Evrope.
Amerika i EU su potom zatražile od kosovskog premiejra Aljbina Kurtija da fizički ne postavlja albanske gradonačelnike u zgrade opština na severu Kosova, ali je on to ipak uradio, remeteći status kvo proteklih 20 godina i uznemirujući kosovske Srbe, dodaje list uz ocenu da je Kurti, bivši politički zatvorenik u Srbiji, otkrio da se tvrda igra isplati.
Navodeći da ruska invazija na Ukrajinu menja politički pejzaž, Ekonomist dodaje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako odbija da se pridruži sankcijama Rusiji, dozvoljava srpskim kompanijama da šalju oružje Ukrajini dok američki ambasador hvali Srbiju kao "sve boljeg partnera".
Krivica je, dakle, na Kurtiju, piše Ekonomist i prenosi reči jednog diplomate koji sumnja da će Kurti održati svoje obećanje o autonomiji za kosovske Srbe i sugeriše da bi kriza na severu mogla da mu pomogne da prikrije činjenicu da nije uspeo da ispuni mnoga svoja obećanja.
Nevolje na Kosovu takođe mogu biti dobrodošlo skretanje pažnje za Vučića, pošto se suočava sa demonstracijama kod kuće, dodaje se.
Već 30 godina Amerika je najveći dobrotvor za kosovske Albanace. Sada ne samo da su Amerikanci protiv Kurtija, već i Edi Rama, premijer susedne Albanije. Ali, Kurti nije uznemiren.
Amerika i EU su počele da uvode sankcije Kosovu, ali ne i Srbiji. Ovoj krizi se ne nazire kraj. A opasnost od nasilja širih razmera je realna, zaključuje Ekonomist.