Vesti
Drugi pišu

Dilema oko statusa kandidata za EU

Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
Dilema oko statusa kandidata za EU
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

"Ukrajina bi trebalo da uđe, ali i Zapadni Balkan - ovim zahtevom, nekoliko zemalja, pre svega Austrija, povećalo je pritisak pred ključni samit EU o politici proširenja u četvrtak u Briselu", piše berlinski Taz i citira austrijskog ministar spoljnih poslova:

"Ne smemo da ostavljamo utisak da postoji društvo dve klase, upozorio je Aleksander Šalenberg tokom konsultacija sa svojim kolegama iz EU u Luksemburgu. Njegova vlada na samitu EU očekuje jasan signal istoku, ali i jugoistoku. Ne treba ostavljati utisak da su Ukrajina i Moldavija u brzoj traci".

"Za približavanje Zapadnom Balkanu izjasnila se i Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke", piše Erik Bonze za Taz.

"EU se suočava sa istorijskim trenutkom. Ne pozvati u EU Ukrajinu ili Moldaviju bila bi fatalna odluka, ali ne treba zaboraviti ni zemlje poput Albanije i Severne Makedonije, koje godinama čekaju pristupne pregovore", prenosi reči nemačke ministrke ovaj list i to potkrepljuje njenom izjavom na Tviteru:

"Moramo konačno preduzeti sledeće korake i na Zapadnom Balkanu inače će to učiniti Rusija".

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je neposredno pre samita EU u četvrtak sazvao samit o Zapadnom Balkanu.

Taz se pita: "Ali šta će desiti ako tamošnje države ne mogu da se dogovore o konkretnim koracima? Hoće li tada biti blokiran i status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju? Niko se u Briselu ne usuđuje da prognozira, čak ni Komisija EU nije sigurna u ishod".

Briselske vlasti su u petak preporučile da se Ukrajini i Moldaviji dodeli željeni status kandidata. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obrazložila je odluku rekavši da je Ukrajina već usvojila 70 odsto pravila EU.

"Ukrajinci su spremni da ginu za evropsku perspektivu", rekla je Fon der Lajen i dodala da u toj zemlji ima još mnogo toga da se uradi kada je u pitanju borba protiv korupcije i osnovnih prava.

Ovaj list podseća: "Ukrajina je u ponedeljak potvrdila zabranu najveće opozicione stranke – jer je previše bliska Rusiji. Pored toga, ograničila pristup ruskim knjigama i ruskoj muzici" i konstatuje: "Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, međutim, to nije igralo nikakvu ulogu. Pored pristupanja EU, glavna briga je bila prehrambena kriza, koju je izazvala blokada ukrajinskog izvoza žitarica u Crnom moru".

Frankfurter rundšau (FR), baveći se takođe ovom temom, piše da su "uoči samita EU makar samoproglašeni advokati zemalja kandidata za članstvo u EU na zapadnom Balkanu zabrinuti zbog posebnog tretmana Ukrajine".

Ovaj list navodi kao takvog slovenačkog premijera Roberta Goloba koji je rekao da "Zapadni Balkan zaslužuje isti poseban tretman kao Ukrajina, Moldavija ili Gruzija, pozivajući na brži proces integracije za sve zemlje kandidate za članstvo u EU u tom regionu: Ljubljana će se na samitu EU založiti da se BiH da status kandidata zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom".

Međutim, FR piše i da je "s jedne strane, interesovanje za proširenje u staroj EU potpuno splaslo, dok s druge strane kandidate za članstvo u EU, kao što je Severna Makedonija, iz sve snage blokiraju njihovi direktni susedi u EU".

Pominje i da se "u čekaonici EU povećavaju autoritarne tendencije: na primer, čini se da se Srbija više udaljava od vladavine prava nego što se približava vrednostima EU".

"Dok je pristupni maraton od momenta podnošenja zahteva do ulaska u EU za Sloveniju trajao šest, odnosno deset godina za Hrvatsku, ako se zadrži dosadašnja procedura, neki od današnjih kandidata mogli bi da ostanu kandidati decenijama – sa neizvesnim izgledima na uspeh", piše takođe Tomas Rozer i navodi "rezignirani naslov najnovijeg broja beogradskog političkog magazina NIN - EU je za Srbiju nedostižna".

Čitavu priču o Zapadnom Balkanu uoči samita, ovaj list kao da zaokružuje prenoseći reči albanskog premijera Edija Rame, koji kaže: "Mislim da se ništa neće desiti".



Ostale vesti

Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen
Nešto optimizma oko "evropske perspektive" palo je u senku suprotstavljenih stavova kancelara Šolca i predsednika Vučića o Kosovu i sankcijama protiv Rusije, kažu sagovornici DW.
  • 11.06.2022
Most preko Bojane će spojiti Crnu Goru i Albaniju
Plan Albanije i Crne Gore je da zajednički do 2024. godine izgrade most preko reke Bojane (alb. Buna), koji će spajati Ulcinj - najjužniju crnogorsku opštinu i letovalište Velipolje u Albaniji.
  • 10.06.2022
Kosovo i Albanija vratili deo svojih građana iz Sirije
Kosovo i Albanija su zajedničkom akcijom vratili nekoliko građana iz ratnih zona u Siriji, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja.
  • 28.05.2022
Vučić i Rama – od varnica do prijateljstva
Nekada je bio "poštovani Edi Rama", a danas "Edi" – tako se tokom godina razvijao odnos Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i premijera Albanije Edija Rame.
  • 26.05.2022
Aleksinac: Ovacije za mlade glumce ansambla iz Prištine
Na ZIPO festivalu je sinoć odigrana poslednja ovogodišnja takmičarska predstava. Završetak smotre kako se samo može poželeti: za kraj puna pozornica mladih glumaca i dece u obostranoj želji da se ovaj događaj ovekoveči fotografijom i selfijem.
  • 26.05.2022
Ništa nije izgubljeno dok se čuje crkveno zvono
„Ovo je dan naše radosti i sabiranja i dan našeg neodustajanja”, kaže ispred Hrama Svetog Nikole u Prištini Radmila Vulićević. Ona je pisac i hroničar Prištine i njenih stanovnika. Naizgled jedva hoda, a uvek stiže svuda gde ima pomena o gradu koji voli i bez kog ne može. Zna svako lice Prištine, naročito one koji dolaze u ovu crkvu.
  • 24.05.2022