Vesti
Drugi pišu

Dilema oko statusa kandidata za EU

Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
Dilema oko statusa kandidata za EU
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

"Ukrajina bi trebalo da uđe, ali i Zapadni Balkan - ovim zahtevom, nekoliko zemalja, pre svega Austrija, povećalo je pritisak pred ključni samit EU o politici proširenja u četvrtak u Briselu", piše berlinski Taz i citira austrijskog ministar spoljnih poslova:

"Ne smemo da ostavljamo utisak da postoji društvo dve klase, upozorio je Aleksander Šalenberg tokom konsultacija sa svojim kolegama iz EU u Luksemburgu. Njegova vlada na samitu EU očekuje jasan signal istoku, ali i jugoistoku. Ne treba ostavljati utisak da su Ukrajina i Moldavija u brzoj traci".

"Za približavanje Zapadnom Balkanu izjasnila se i Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke", piše Erik Bonze za Taz.

"EU se suočava sa istorijskim trenutkom. Ne pozvati u EU Ukrajinu ili Moldaviju bila bi fatalna odluka, ali ne treba zaboraviti ni zemlje poput Albanije i Severne Makedonije, koje godinama čekaju pristupne pregovore", prenosi reči nemačke ministrke ovaj list i to potkrepljuje njenom izjavom na Tviteru:

"Moramo konačno preduzeti sledeće korake i na Zapadnom Balkanu inače će to učiniti Rusija".

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je neposredno pre samita EU u četvrtak sazvao samit o Zapadnom Balkanu.

Taz se pita: "Ali šta će desiti ako tamošnje države ne mogu da se dogovore o konkretnim koracima? Hoće li tada biti blokiran i status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju? Niko se u Briselu ne usuđuje da prognozira, čak ni Komisija EU nije sigurna u ishod".

Briselske vlasti su u petak preporučile da se Ukrajini i Moldaviji dodeli željeni status kandidata. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obrazložila je odluku rekavši da je Ukrajina već usvojila 70 odsto pravila EU.

"Ukrajinci su spremni da ginu za evropsku perspektivu", rekla je Fon der Lajen i dodala da u toj zemlji ima još mnogo toga da se uradi kada je u pitanju borba protiv korupcije i osnovnih prava.

Ovaj list podseća: "Ukrajina je u ponedeljak potvrdila zabranu najveće opozicione stranke – jer je previše bliska Rusiji. Pored toga, ograničila pristup ruskim knjigama i ruskoj muzici" i konstatuje: "Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, međutim, to nije igralo nikakvu ulogu. Pored pristupanja EU, glavna briga je bila prehrambena kriza, koju je izazvala blokada ukrajinskog izvoza žitarica u Crnom moru".

Frankfurter rundšau (FR), baveći se takođe ovom temom, piše da su "uoči samita EU makar samoproglašeni advokati zemalja kandidata za članstvo u EU na zapadnom Balkanu zabrinuti zbog posebnog tretmana Ukrajine".

Ovaj list navodi kao takvog slovenačkog premijera Roberta Goloba koji je rekao da "Zapadni Balkan zaslužuje isti poseban tretman kao Ukrajina, Moldavija ili Gruzija, pozivajući na brži proces integracije za sve zemlje kandidate za članstvo u EU u tom regionu: Ljubljana će se na samitu EU založiti da se BiH da status kandidata zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom".

Međutim, FR piše i da je "s jedne strane, interesovanje za proširenje u staroj EU potpuno splaslo, dok s druge strane kandidate za članstvo u EU, kao što je Severna Makedonija, iz sve snage blokiraju njihovi direktni susedi u EU".

Pominje i da se "u čekaonici EU povećavaju autoritarne tendencije: na primer, čini se da se Srbija više udaljava od vladavine prava nego što se približava vrednostima EU".

"Dok je pristupni maraton od momenta podnošenja zahteva do ulaska u EU za Sloveniju trajao šest, odnosno deset godina za Hrvatsku, ako se zadrži dosadašnja procedura, neki od današnjih kandidata mogli bi da ostanu kandidati decenijama – sa neizvesnim izgledima na uspeh", piše takođe Tomas Rozer i navodi "rezignirani naslov najnovijeg broja beogradskog političkog magazina NIN - EU je za Srbiju nedostižna".

Čitavu priču o Zapadnom Balkanu uoči samita, ovaj list kao da zaokružuje prenoseći reči albanskog premijera Edija Rame, koji kaže: "Mislim da se ništa neće desiti".



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022