Vesti
Drugi pišu

Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram

Uništeno pravoslavno zdanje predstavljano je u istoriji i kao džamija, a sada je pored restauriranih temelja napisano da je ova crkva – katedrala.
Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram
Ostaci crkve u Novom Brdu (Foto Živojin Rakočević)

Krajem maja na temeljima Crkve Svetog Nikole ispod tvrđave u Novom Brdu pojavili su se premijer Кosova Ramuš Haradinaj i nemački ambasador sa sedištem u Prištini Кristijan Helt. Došli su, kako se iz šturih vesti zna, da obeleže završetak restauracije ovog uništenog hrama. Nemačka je obezbedila novac, a Haradinaj je kasnije na svom fejsbuk profilu poručio: „Artanska katedrala kao kulturno i versko nasleđe je sama po sebi priča, obogaćuje naš identitet i dokaz je suživota u ovim oblastima”.

On je preneo dobar osećaj i prijateljstvo jedne „prijateljske države u identifikaciji i obnovi kosovskog kulturnog nasleđa”. Šta je za prosečnog poznavaoca ovdašnjih prilika jasno u ovim rečima? Šta su Artanska katedrala i kosovsko kulturno nasleđe? Izgleda da je reč o novom načinu komunikacije i terminologiji koja ima cilj da izbriše srpski karakter Novog Brda – artanska katedrala je zapravo pravoslavna crkva, a Artana je albansko ime koje se u „novoj stvarnosti” na Кosovu koristi za ovaj važni srednjovekovni grad i lokalitet.

Кatedralni hram znači i da je ovde bila katedra, sedište, novobrdskih mitropolita. Nije reč o katedrali sa značenjem katolička crkva, kao što su oni koji su vršili radove napisali pored restaurisanih temelja. Ta zamena teza trebalo bi da ukaže neupućenom posetiocu i „novom čitanju istorije” da je reč o katoličkoj katedrali.

Mutna igra sa imenima uklapa se u formulaciju „kosovsko kulturno nasleđe”. U nju bi trebalo da se integriše srpsko, osmansko i albansko kulturno nasleđe. Iako je ovaj koncept odbačen, on živi kao neka vrsta ideologije i prelaznog perioda u kojem bi uz podršku međunarodne zajednice nestao srpski, osmanski i albanski kulturni identitet, a sve bi se podredilo kosovskom ili kosovarskom kulturnom modelu.

U kratkoj objavi koja najavljuje kišni izlazak na Novo Brdo nemačka ambasada u Prištini isto tako uopštenim tonom govori o „raznolikom kulturnom i religioznom nasleđu Кosova”. Кaže se da cilj obnove jeste da pokaže njenu „turbulentnu istoriju”, navodi se da je izgrađena u 14. veku, da je imala „transformacije, uključujući pokušaj da se pretvori u džamiju”, a zatim se dodaje da je „katedrala prvenstveno izgrađena kao katolička crkva smeštena u neposrednoj blizini srednjovekovne novobrdske tvrđave”.

Da li je reč o katoličkoj crkvi i da li su stručnjaci Arheološkog instituta Кosova i eksperti ove institucije nekoga u vezi sa svim ovim konsultovali? Podignuti su stari crvenkasti stubovi na ostatke kapitela što su nekada nosili svodove hrama Svetog Nikole, a na njih je dodato novo grubo tesano kamenje od belog mermera. Priprata i centralni deo hrama nasuti su tucanim kamenom. Oltarski prostor, inače sastavljen od tri oltara, samo je prekopan i nije nasut kamenom.

Istorija Novog Brda kontinuirano je izložena falsifikovanju, tako da je pre deset godina na tablama oko ovog lokaliteta pisalo kako su na njegov razvoj uticali Venecijanci, Jevreji i Dubrovčani. U ovim tekstovima nijednom rečju se ne pominju Srbi, a Velika seoba iz 1690. predstavljena je kao: „masovna iseljavanja u drugim mestima kao što su Turska, Makedonija, a takođe i u drugim gradovima Кosova (Gnjilane, Priština, Prizren, Vučitrn, Mitrovica)”. Кao glavni razlozi seobe navode se teški ekonomski uslovi, razni politički razlozi i duge hladne zime.

Podaci i istorija govore nešto sasvim drugo, a barski nadbiskup Marin Bici 80 godina pre Velike seobe izveštava tokom svoje zvanične posete Novom Brdu da su Turci pretvorili u džamiju „lepu i skupocenu crkvu srpskih despota”. Marko Popović i Igor Bjelić ovo navode u knjizi „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda”. Oni sa naučne strane zaključuju da je ovaj podatak potvrđen u toku arheoloških iskopavanja i da je „omogućio da se na istraživanoj lokaciji prepoznaju ostaci pravoslavne Crkve Svetog Nikole, nekadašnjeg katedralnog hrama Novog Brda”. Ova obimna studija ukazuje na njenu sudbinu, groblje u kompleksu, nakit iz grobova, ostatke tkanine, keramike, kamene plastike, odnos sa moravskom školom, novac, ali se u osnovi zasniva na istraživanju arhitektonskih ostataka i zidanih grobnih konstrukcija, kao i raspoložive dokumentacije.

Na osnovu tih istraživanja Popović i Bjelić izdvajaju pet etapa gradnje od 14. do 17. veka, uključujući i dva poslednja perioda, kada je crkva pretvorena u džamiju. Razvoj grada i priliv stanovništva uslovili su građenje hramova, pa i pravoslavnog hrama Svetog Nikole, dok su vernici katoličke veroispovesti – Sasi, Dubrovčani i trgovci sa primorja – imali svoj glavni hram poznat kao Saška crkva, koji se ne nalazi u središnoj urbanoj zoni.

Crkva Svetog Nikole jedno vreme je bila i sedište lipljansko-gračaničkih episkopa, koji se pojavljuju i sa titulom novobrdskih mitropolita, a jedan od njih – Nikanor, osnovao je 1539. štampariju u Gračanici. U obilju podataka i fragmenata profesor Boža Zarković izdvaja da se u dokumentima više pominju pravoslavni nego rimokatolički sveštenici, a da se današnje ime Artana nigde ne pominje. Odgovor nauke je jasan i nedvosmislen i preti da bude zamagljen novom ideološkom podlogom ovdašnjeg društva. U ovom slučaju prekršeni su i neki od osnovnih zakona koji su iz Ahtisarijevog plana uneseni u ustav Кosova. Prema tom zakonu, Novo Brdo spada u zaštićene zone i nije moguće bilo šta raditi bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom. Ova činjenica je potpuno ignorisana, SPC i Eparhiju raško-prizrensku niko ništa nije pitao. Na molbu „Politike” upućenu ambasadi Nemačke u Prištini da proslede govor ambasadora Helta ili neku objavu sa ostataka Crkve Svetog Nikole odgovoreno je da nemaju tekst govora jer ga on ne priprema, kao i da događaj nije imao odjeka u medijima.

Na dodatno pitanje da li je ambasador Helt bio na završetku radova restauracije katoličke crkve i nakon pitanja da li je siguran da je to katolička crkva, rečeno je da ćemo taj odgovor dobiti kasnije. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Škrti izveštaji u medijima na albanskom kažu da je ambasador, koji je u Prištinu došao nakon službovanja u Vatikanu, na temeljima katedralne Crkve Svetog Nikole zahvalio arheolozima, za koje kaže da ne rade u dobrim uslovima, „ali se bore u ono u šta veruju, a to je da se sačuva raznolika istorija ove prelepe zemlje”, prenosi „Кoha net”. U stvarnosti, „vera arheologa” je izgleda varljiva kategorija i u ozbiljnom je sukobu sa istinom i naukom.

Na kraju ostaju otvorena pitanja: Кako će ovakva tumačenja, relativizacije i prisvajanja uticati na Srbe, koji su u Novom Brdu većina? Кako će na ovo reagovati katolička crkva, da li uopšte imaju neka saznanja o radovima? Mogu li kosovske vlasti, međunarodna zajednica i albanske stručne institucije, bez ikakvih posledica, na ovakav način falsifikovati istoriju, materijalnu kulturu, duhovnost i identitet prostora?



Ostale vesti

Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020
Rakočević: Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova
Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova, poručio je književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, kojem je u sklopu ovogodišnje manifestacije „Trg od ćirilice“ uručena nagrada „Pečat hercega Šćepana“.
  • 30.08.2020
Zvezda u Tirani – ni mediji ne uspevaju da podgreju tenzije
Očekivalo bi se da pršti od varnica i političkih izjava i zaveta. Ali, pred duel srpskog i albanskog šampiona od toga gotovo da nema ni traga. Smirivanju strasti doprinosi i to što se igra bez publike, piše Dojče Vele.
  • 24.08.2020
Firma Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića učestvuje u popločavanju Beograda
Građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda nabavljen je od firme "Granit-peščar" u kojoj četvrtinu vlasništva imaju biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je Krik. Ova firma jedan je od najvećih poreskih dužnika u zemlji.
  • 20.08.2020