Vesti
Drugi pišu

Čestitka

Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
Čestitka
Predsednik SAD Džozef Bajden (Foto IPC)

Kada je nedavno nad odrom doktorke Sonje Rakočević, pedijatra iz Gračanice (jednog od malobrojnih specijalista ovog usmerenja koji su, služeći ne samo svojoj nacionalnoj zajednici, ostali na Kosovu i Metohiji), njen suprug Živojin rekao: „Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem, kako samo kosovski Srbi znaju da trpe…“, pored izražavanja ličnog dubokog bola, on je svojim rečima prizvao i snažan emocionalni odgovor najšire javnosti. Pomenuo je Rakočević tada i Bol koji je zajednički, dubok i postojan, i koji je u doživljenoj empatiji ujedinio grupe brojnije od okupljenih na ovom ispraćaju u porti manastira Sušica kod Gračanice, gde je doktorka sahranjena. Jer – za većinu sunarodnika nesrećnih Rakočevića „san o slobodnom Kosovu“ jeste žižna tačka, putokaz koji poput legendarnog pozdrava o nezaboravljanju Jerusalima, ili Prizrena, biva moćan da duhovno i emocionalno pobudi i probudi najširu zajednicu.

O aktuelnoj snazi te, u našem vremenu nikada stvarno opozvane moći „sna“ o trajnom oslobađanju Kosova, kontinuirano svedoči ovdašnji život – društveni, politički, kulturni. Kao potvrdu ovom uverenju, pomenimo da je koju nedelju po ispraćaju u Gračanici, orijentalista i diplomata Darko Tanasković, u intervjuu za list Odbrana, razjasnio: „Postoji samo jedan, transistorijski zadat, metafizički izbor – vernost Kosovskom zavetu. Životno i praktično, a to znači i politički gledano, u istorijskom vremenu već duže vreme nema i još neko, možda i duže vreme, za problem Kosova (i Metohije) neće biti dobrog rešenja“.

Nije ovaj uvaženi govornik naglasio da se možemo, ili moramo, pasivno prepuštati „snovima o slobodnom Kosovu“, ali je u svom promišljanju „dobrog rešenja“ bio određen (plodotvoran!), potvrdivši da snovi ponekad bivaju životniji od stvarnosti. „Ali šta je razdoblje od nekoliko decenija u ravni istorijskih ’procesa dugog trajanja’? Moramo naučiti da u hodu hitro, mudro i fleksibilno reagujemo na promenljive međunarodne konjunkture i na izazove trenutka, za koje može izgledati da u sebi nose težinu konačnosti i teret nepovratne sudbonosnosti, a neretko su samo sračunato stvoreni prividi u režiji računovođa oročenog mandata“.

Zašto ovde prizivamo navedene nepovezane događaje? Premda i sami vredni svake pažnje, ovi znakoviti primeri upućuju nas na potpunije razumevanje golemih dimenzija jednog skorašnjeg političkog promašaja. Reč je o čestitki predsednika SAD Džozefa Bajdena koju je on uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije. Zlosrećni, navodno dobrim namerama nadahnuti protokolarni gest, „upadajući“ u opisano raspoloženje u korpusu srpskog sveta ujedinio je, u otporu i negodovanju, bezmalo čitav taj svet . „U ime američkog naroda, upućujem iskrene čestitke Vama i Vašim sugrađanima povodom Dana državnosti Srbije 15. februara“, kaže se u čestitki, u kojoj se, uz pominjanje „140 godina partnerstva dveju zemalja“, tvrdi da „SAD ostaju trajno posvećene unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti“. Krunu Amerikančevog obraćanja međutim čini isticanje podrške njegove zemlje upućene Srbiji na njenom „državničkom“ putu „postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje“.

Prepoznajemo li u uznapredovalom cinizmu prvosveštenika novog doba, u suptilnosti i veštini ovog pošiljaoca i administracije čija je on glava i logo, jednu od naznačenih smernica iz razmišljanja profesora Tanaskovića? Onu koja upućuje na „sračunato stvaranje privida u režiji računovođa oročenog mandata“!?

Iskusni srpski diplomata Živadin Jovanović ocenio je da je čestitka „neuobičajena, nepristojna i uvredljiva“. Bio je Jovanović veoma precizan u objašnjavanju svojih ocena, pa nam se čini umesnim da ih ponovimo: „Neuobičajena zato što se čestitke ne koriste za saopštavanje političkih stavova najdelikatnije prirode; Nepristojna jer suverene i ravnopravne države ne drže lekcije jedna drugoj šta su joj zadaci. Ako se to ipak desi, onda je izraz hegemonije jedne nad drugom, a ne demokratije i savezništva, ponajmanje prijateljstva; Uvredljivo je što sve to Bajden čini javno ne shvatajući da time povređuju rane nanete srpskom narodu 1999. godine produbljujući nepoverenje, umesto da jača uzajamno poštovanje. Lekcije kakve je izneo u pismu Vučiću od 5. februara 2021, iako neprihvatljive, mogao je preneti diplomatskim kanalima. Ovako, kako je to arogantno učinio otvorenim pismom, povredio je osećanja srpskog naroda i produbio nepoverenje“.

Možemo li da zaključimo da je uzorita čestitka otkrila i da se njen pošiljalac, traženjem da se Srbija pomiri s nasiljem bez premca u savremenim svetskim prilikama, zapravo zalaže za „podsticanje bezakonja i haosa“? Da li je to preporod koji svetu obećava novi stanovnik Bele kuće? Da li je to sadržaj željenih promena u globalnoj praksi pod američkom liderstvom, koji je, zbratimljen s „pobunjenim masama zapadnih elita“, radosno pozdravio i deo srpske elite? Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“.

Podstaknuta burnim reagovanjem ovdašnje javnosti koja je, kao suprotnost ovom izlivu agresije u prostor međunarodne komunikacije, bolju verziju odnosa dve zemlje prepoznala u ponašanju prethodne administracije u Vašingtonu, ambasada SAD u Beogradu je na tviteru objavila komentar. Negirajući da je sada „prvi put poslata poruka u kojoj se apostrofira buduće rešenje kosovskog problema“, ova diplomatska poruka, koja uistinu vodi zaključku da je nasilje kontinuitet američke politike, „ispravlja“ greške u javnoj percepciji: „Predsednik Bajden poručuje da bi ’međusobno priznanje Kosova i Srbije trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa’, jednako kao što je i 2019. učinio tadašnji predsednik SAD Donald Tramp“.

Profesor prava i međunarodni arbitražni sudija Miloš Ivković pak naglašava da Bajdenova čestitka „nije iznenađenje već da je pitanje koji je odgovor Srbije na to“. Kako je odgovor zvaničnog Beograda izostao, Ivković upozorava: „Sa pravne strane, to je problematično, jer vodi zaključku da priznanje Kosova nije isključeno“.

Umesto komentara, podsećamo na iskustvenim i svestranim promišljanjem prosejanu istinu Tanaskovićevog pitanja: šta je razdoblje od nekoliko decenija u ravni istorijskih „procesa dugog trajanja“? Razmišljaju li Amerikanci nekada i o ovakvim nedoumicama?

U svesti većine Srba – danas, kao i u prošlim vremenima – san o slobodnom Kosovu svemoćna je lozinka, siguran „prolaz“ do njihovog uma i srca. Ko to ne razume, ne prihvata, umanjuje ili čak smatra retrogradnim i prevaziđenim, u situaciji je ozbiljnog, strukturnog i nepremostivog nesporazuma sa srpskim narodom. Ne može se protiv volje koja na sve javne i prikrivene pretnje smireno uzvraća: „Vernost Kosovskom zavetu za nas je jedini izbor.“ Nije još otkriven put za delotvornu „promenu svesti“ koja istrajava u pomenutom ubeđenju. I kada se učini da je obrnuto, da je pobedio svet koji je neumoljivo sazdan na vladavini načela – Sila Boga ne moli, neočekivano, u svetskim i lokalnim prilikama, ume da nadjača otrežnjujući nastavak ove krilatice – Bog silu ne voli! Srpska duga istorija upravo to potvrđuje.

autor: Saša Francisti



Ostale vesti

Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021
Svetlost, strah i poricanje
Na odeždama svetitelja sada piše OVК (Oslobodilačka vojska Кosova), a na vrhu stene, nekoliko metara iznad isposnice, postavljena je nova zastava Republike Albanije
  • 03.05.2021
EU: Non pejper ne odražava stavove EU i nije dostavljen Lajčaku ili Borelju
Nakon što su Nemačka i Francuska demantovale da stoje iza non-pejpera o rešavanju kosovskog pitanja koji je u ponedeljak uveče objavila Koha, od istog se distancirala i Evropska unija.
  • 28.04.2021
Preminuo Milija Popović
U beogradskoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“, od posledica virusa kovid-19 preminuo je Milija Popović, ugledni građanin Gračanice, napisao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.  
  • 21.03.2021
„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021