Vesti
Drugi pišu

Čestitka

Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
Čestitka
Predsednik SAD Džozef Bajden (Foto IPC)

Kada je nedavno nad odrom doktorke Sonje Rakočević, pedijatra iz Gračanice (jednog od malobrojnih specijalista ovog usmerenja koji su, služeći ne samo svojoj nacionalnoj zajednici, ostali na Kosovu i Metohiji), njen suprug Živojin rekao: „Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem, kako samo kosovski Srbi znaju da trpe…“, pored izražavanja ličnog dubokog bola, on je svojim rečima prizvao i snažan emocionalni odgovor najšire javnosti. Pomenuo je Rakočević tada i Bol koji je zajednički, dubok i postojan, i koji je u doživljenoj empatiji ujedinio grupe brojnije od okupljenih na ovom ispraćaju u porti manastira Sušica kod Gračanice, gde je doktorka sahranjena. Jer – za većinu sunarodnika nesrećnih Rakočevića „san o slobodnom Kosovu“ jeste žižna tačka, putokaz koji poput legendarnog pozdrava o nezaboravljanju Jerusalima, ili Prizrena, biva moćan da duhovno i emocionalno pobudi i probudi najširu zajednicu.

O aktuelnoj snazi te, u našem vremenu nikada stvarno opozvane moći „sna“ o trajnom oslobađanju Kosova, kontinuirano svedoči ovdašnji život – društveni, politički, kulturni. Kao potvrdu ovom uverenju, pomenimo da je koju nedelju po ispraćaju u Gračanici, orijentalista i diplomata Darko Tanasković, u intervjuu za list Odbrana, razjasnio: „Postoji samo jedan, transistorijski zadat, metafizički izbor – vernost Kosovskom zavetu. Životno i praktično, a to znači i politički gledano, u istorijskom vremenu već duže vreme nema i još neko, možda i duže vreme, za problem Kosova (i Metohije) neće biti dobrog rešenja“.

Nije ovaj uvaženi govornik naglasio da se možemo, ili moramo, pasivno prepuštati „snovima o slobodnom Kosovu“, ali je u svom promišljanju „dobrog rešenja“ bio određen (plodotvoran!), potvrdivši da snovi ponekad bivaju životniji od stvarnosti. „Ali šta je razdoblje od nekoliko decenija u ravni istorijskih ’procesa dugog trajanja’? Moramo naučiti da u hodu hitro, mudro i fleksibilno reagujemo na promenljive međunarodne konjunkture i na izazove trenutka, za koje može izgledati da u sebi nose težinu konačnosti i teret nepovratne sudbonosnosti, a neretko su samo sračunato stvoreni prividi u režiji računovođa oročenog mandata“.

Zašto ovde prizivamo navedene nepovezane događaje? Premda i sami vredni svake pažnje, ovi znakoviti primeri upućuju nas na potpunije razumevanje golemih dimenzija jednog skorašnjeg političkog promašaja. Reč je o čestitki predsednika SAD Džozefa Bajdena koju je on uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije. Zlosrećni, navodno dobrim namerama nadahnuti protokolarni gest, „upadajući“ u opisano raspoloženje u korpusu srpskog sveta ujedinio je, u otporu i negodovanju, bezmalo čitav taj svet . „U ime američkog naroda, upućujem iskrene čestitke Vama i Vašim sugrađanima povodom Dana državnosti Srbije 15. februara“, kaže se u čestitki, u kojoj se, uz pominjanje „140 godina partnerstva dveju zemalja“, tvrdi da „SAD ostaju trajno posvećene unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti“. Krunu Amerikančevog obraćanja međutim čini isticanje podrške njegove zemlje upućene Srbiji na njenom „državničkom“ putu „postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje“.

Prepoznajemo li u uznapredovalom cinizmu prvosveštenika novog doba, u suptilnosti i veštini ovog pošiljaoca i administracije čija je on glava i logo, jednu od naznačenih smernica iz razmišljanja profesora Tanaskovića? Onu koja upućuje na „sračunato stvaranje privida u režiji računovođa oročenog mandata“!?

Iskusni srpski diplomata Živadin Jovanović ocenio je da je čestitka „neuobičajena, nepristojna i uvredljiva“. Bio je Jovanović veoma precizan u objašnjavanju svojih ocena, pa nam se čini umesnim da ih ponovimo: „Neuobičajena zato što se čestitke ne koriste za saopštavanje političkih stavova najdelikatnije prirode; Nepristojna jer suverene i ravnopravne države ne drže lekcije jedna drugoj šta su joj zadaci. Ako se to ipak desi, onda je izraz hegemonije jedne nad drugom, a ne demokratije i savezništva, ponajmanje prijateljstva; Uvredljivo je što sve to Bajden čini javno ne shvatajući da time povređuju rane nanete srpskom narodu 1999. godine produbljujući nepoverenje, umesto da jača uzajamno poštovanje. Lekcije kakve je izneo u pismu Vučiću od 5. februara 2021, iako neprihvatljive, mogao je preneti diplomatskim kanalima. Ovako, kako je to arogantno učinio otvorenim pismom, povredio je osećanja srpskog naroda i produbio nepoverenje“.

Možemo li da zaključimo da je uzorita čestitka otkrila i da se njen pošiljalac, traženjem da se Srbija pomiri s nasiljem bez premca u savremenim svetskim prilikama, zapravo zalaže za „podsticanje bezakonja i haosa“? Da li je to preporod koji svetu obećava novi stanovnik Bele kuće? Da li je to sadržaj željenih promena u globalnoj praksi pod američkom liderstvom, koji je, zbratimljen s „pobunjenim masama zapadnih elita“, radosno pozdravio i deo srpske elite? Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“.

Podstaknuta burnim reagovanjem ovdašnje javnosti koja je, kao suprotnost ovom izlivu agresije u prostor međunarodne komunikacije, bolju verziju odnosa dve zemlje prepoznala u ponašanju prethodne administracije u Vašingtonu, ambasada SAD u Beogradu je na tviteru objavila komentar. Negirajući da je sada „prvi put poslata poruka u kojoj se apostrofira buduće rešenje kosovskog problema“, ova diplomatska poruka, koja uistinu vodi zaključku da je nasilje kontinuitet američke politike, „ispravlja“ greške u javnoj percepciji: „Predsednik Bajden poručuje da bi ’međusobno priznanje Kosova i Srbije trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa’, jednako kao što je i 2019. učinio tadašnji predsednik SAD Donald Tramp“.

Profesor prava i međunarodni arbitražni sudija Miloš Ivković pak naglašava da Bajdenova čestitka „nije iznenađenje već da je pitanje koji je odgovor Srbije na to“. Kako je odgovor zvaničnog Beograda izostao, Ivković upozorava: „Sa pravne strane, to je problematično, jer vodi zaključku da priznanje Kosova nije isključeno“.

Umesto komentara, podsećamo na iskustvenim i svestranim promišljanjem prosejanu istinu Tanaskovićevog pitanja: šta je razdoblje od nekoliko decenija u ravni istorijskih „procesa dugog trajanja“? Razmišljaju li Amerikanci nekada i o ovakvim nedoumicama?

U svesti većine Srba – danas, kao i u prošlim vremenima – san o slobodnom Kosovu svemoćna je lozinka, siguran „prolaz“ do njihovog uma i srca. Ko to ne razume, ne prihvata, umanjuje ili čak smatra retrogradnim i prevaziđenim, u situaciji je ozbiljnog, strukturnog i nepremostivog nesporazuma sa srpskim narodom. Ne može se protiv volje koja na sve javne i prikrivene pretnje smireno uzvraća: „Vernost Kosovskom zavetu za nas je jedini izbor.“ Nije još otkriven put za delotvornu „promenu svesti“ koja istrajava u pomenutom ubeđenju. I kada se učini da je obrnuto, da je pobedio svet koji je neumoljivo sazdan na vladavini načela – Sila Boga ne moli, neočekivano, u svetskim i lokalnim prilikama, ume da nadjača otrežnjujući nastavak ove krilatice – Bog silu ne voli! Srpska duga istorija upravo to potvrđuje.

autor: Saša Francisti



Ostale vesti

Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021