Vesti
Drugi pišu

Bogu smo ostavili pravdu

Jedino poznato lice odgovorno za zločin u Livadicama, kad je ubijeno dvanaestoro Srba, jeste Fljorim Ejupi, koji je oslobođen.
Bogu smo ostavili pravdu
Sa parastosa Mirjani Dragović u Lapljem Selu (Foto Kim)

„Mislim se, šta da vam kažem posle ovoliko vremena i posle ovoliko godina. Nama je ostala tuga i ostao je bol, a Bogu smo ostavili pravdu, od vlasti se više ništa ne očekuje. Narodu je ostalo da pamti i ne zaboravi... Da se sećamo svega onoga što je bilo i što je prošlo. Bol i tuga su svakim danom isti i svakim danom teži. Sve nas je manje, ali bol nije manji ni lakši”, priča Jelena Dragović pored mesta gde počiva njena sestra Mirjana. Ona je stradala u devetnaestoj godini, kad je, pre 21 godinu na jučerašnji dan, raznesen autobus „Niš ekspresa”. Eksplozivom postavljenim u cev ispod auto-puta Kuršumlija–Priština, dignut je u vazduh autobus kojim su Srbi dolazili na zadušnice i u enklave gde su živeli nakon sukoba 1999. godine. Srđan Popović, načelnik Kosovskog okruga, tada se nalazio u autobusu, u konvoju koji su pratile snage Kfora.

„Sve je bilo razneseno. Kao da se gleda film. Nije realno da pomislite da u životu možete nešto tako da doživite”, kaže Popović.

I juče, na parastosu koji je služio sveštenik Bojan Krstić, u Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu bilo je neke filmske, neprirodne tišine, u kojoj se sreću ljudi s teškim ožiljcima i mediji koji prate događaj. Ovde se sagovornici ne pitaju da govore, najčešće im se i ne postavljaju pitanja, jer je sve poznato i već rečeno. Jednostavno se stane i kaže svoja muka.

Slađana Cvetković je bila u autobusu i bila je gotovo devojčica. U ruci su joj juče bile bele ruže, oko vrata crni šal, a u pogledu obnovljeni užas i tragedija raznetih ljudi i dece. Prošla je kroz groblje i otišla gotovo bez reči. Sve izgleda kao scena koju su dobro organizovali i pripremili ljudi koji su odlučili da Srbima zabrane povratak u zavičaj i da prekinu veze između raseljenih i geto sredina na Kosovu i Metohiji.

Jedino poznato lice odgovorno za zločin u Livadicama je Fljorim Ejupi. On je tog dana sedeo na panju iznad Livadica i pušio cigaretu. Čekao je da naiđe autobus „Niš ekspresa”. U pukotinu panja ugurao je opušak, a onda su on i njegova grupa razneli autobus u kojem je stradalo dvanaestoro Srba. Od tog opuška je počela i gotovo filmska istorija teroriste Ejupija. U dosijeima nemačke policije, zbog ranijih nedela, nađen je njegov DNK. Podudarao se s DNK pronađenim na opušku. Taj dokaz ga je i izveo na sud, a potom je zatvoren u američkoj bazi „Bondstil” kod Uroševca. Odatle je uspeo da pobegne i on je jedini čovek koji je utekao iz jednog od najbolje čuvanih vojnih objekata na Balkanu. Dospeo je u Albaniju, da bi potom bio osuđen na 40 godina zatvora u Prištini, a, na kraju, misija Euleksa ga je oslobodila svih odgovornosti za zločin. Jedan od argumenata suda bila je i tvrdnja da se na panju odakle je aktiviran eksploziv Fljorim Ejupi našao slučajno i da je, recimo, došao tu da šeta i uživa u prirodi.

Iako se od pravde, što se institucija tiče, gotovo odustalo, Livadice se uklapaju u mozaik nerešenih zločina u doba mira. „Ima, nažalost, mnogo ovakvih dana, dosta žrtava, ali do sada nijedan počinilac nije pronađen”, kaže Srđan Popović. Predsednica Opštine Gračanica Ljiljana Šubarić ističe da „svih ovih godina bol ne jenjava, nažalost, pojačava se dubokim osećajem nepravde”.

Međunarodna zajednica, uključujući njene vojne, policijske i sudske organe, nikad nije preuzela odgovornost i rasvetlila ovaj slučaj do kraja. Od trenutka eksplozije do oslobađajuće presude Fljorimu Ejupiju. Porodicama stradalih Mirjane Dragović, Sunčice Pejčić, Živane Tokić, Slobodana Stojanovića, Nebojše, Snežane i Danila Cokića, Veljka Stakića, Nenada Stojanovića, Milinka Kragovića, Lazara Milkića i Dragana Vukotića bilo je jasno da pravda za njih ne postoji i da je namenjena onima koji sebe smatraju pobednicima. Četrdeset troje teško stradalih i povređenih sretali su se na suđenjima s licem Fljorima Ejupija. Kako su godine prolazile, mnogi su na njemu uočavali promene, primećivali su kako njegova kosa počinje da sedi, kako se menja i stari. Mnogi od njih, među njima i novinarka magazina „Glas juga” Gorica Šćepanović, juče su se zapitali šta li radi i gde je čovek koji im je uništio živote. Poželeli su da vide jedan njegov običan dan i shvate razmere nepravde koja ih je pogodila, pitajući se kako bi izgledao dan Mirjane Dragović da je imala priliku da počne da stari.


Tekst je prvi put objavljen u Politici.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022