Predsednik Samoopredeljenja Visar Imeri je, najavljujući skup pod sloganom "Protestujemo za državu sa suverenitetom protiv antiustavne vlade", kazao da "Republikom Kosovo više ne mogu upravljati ljudi koji su svojim odlukama i postignutim sporazumima pokušali da ugroze ustavni poredak".
"Kosovo se sada nalazi u drugačijoj situaciji, a ona je da je Ustavni sud konstatovao da su premijer Isa Mustafa i njegov zamenik Hašim Tači, svojim potpisima i sporazumima teško pregazili Ustav. Ne radi se o novim izborima, već se radi o tome da Kosovom ne može da rukovodi više vlada koja nikad nije imala politički legitimitet, a sada nema ni institucionalnu legalnost. Tači i Mustafa će biti priseljeni da daju ostavke ukoliko to sami ne urade", dodao je on.
U centru Prištine je grupa demonstranata nakon protesta bacala molotovljeve koktele na zgradu Vlade Kosova. Policija je ispalila suzavac na okupljene u momentu kada je počeo da gori jedan od prozora.
Zapaljive smese su potom korišćene širom centra Prištine. Goreli su kontejneri, a policija je protiv demonstranata upotrebila i vodeni top.
Prema preliminarnim podacima policije, oko 8.000 ljudi je učestvovalo u protestu, dok je opozicija tvrdila da ih je bilo 100.000. Povređeno je deset policijskih službenika, a stradala su i dva slučajna prolaznika, te dva novinara. Pritvorena su 24 demonstranta.
Aljbin Kurti je svega nekoliko dana kasnije za AFP izjavio da su radikalne mere jedini način da se "spasi Kosovo".
"Možda će ljudi biti malo šokirani, ali mislim da će većina razumeti da mora da je užasno teško za ovu zemlju, mora da postoji velika opasnost, kada su poslanici primorani da preduzmu takve akcije", rekao je on za AFP objašnjavajući višemesečnu upotrebu suzavca u Skupštini Kosova.
Sudija zakasnio na ročište
Poslanik Samoopredeljenja Kurti se 15. februara nije pojavio pred sudskim većem Osnovnog suda u Prištini, ali suđenje poslanicima opozicionih stranaka zbog nasilja u Skupštini Kosova svejedno nije počelo jer je sudija koji vodi predmet - zakasnio na ročište.
Poslanica Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj-Bujupi i Kurtijevi politički saborci Aljbuljena Hadžiju i Faton Topali su čekali 15 minuta sudiju pa su, pošto on nije došao, napustili sudnicu.
Kurtiju je ranije određeni kućni pritvor istekao 18. februara 2016. godine.
Izbor predsednika "dolio ulje na vatru"
Izbor budućeg predsednika Kosova je predstavljao dodatni izazov za očuvanje ionako krhke političke stabilnosti među kosovskim Albancima.
Atifeti Jahjagi je mandat isticao u aprilu, a do dana izbora novog predsednika u Skupštini Kosova (najkasnije 7. marta, 30 dana pre isteka mandata) bilo je više nego poželjno da relevantne partije reše političku krizu, kako sam izbor čin ne bi protekao uz suzavac.
Na osnovu sporazuma dveju najvećih vladajućih partija, Demokratske partije i Demokratskog saveza Kosova od 8. decembra 2014, zajednički kandidat za predsedničku poziciju je bio Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova, tada prvi zamenik premijera Ise Mustafe i ministar spoljnih poslova.
PROČITAJ JOŠ: Tako je govorio Kurti: Hronologija jednog protivljenja
Podršku Tačijevoj kandidaturi za predsednika je pružio premijer i predsednik Demokratskog saveza Kosova Mustafa, kao i većina poslanika njegove stranke. Međutim, ne i Vjosa Osmani.
"Način da se spreči izbor Tačija za predsednika je onemogućavanje kvoruma koji se sastoji od dvotrećinske većine glasova koliko je potrebno za početak procesa izbora predsednika. Pored opozicije, potrebno je da još 10 poslanika DSK tog dana ne prisustvuju sednici", kazala je ona.
Sastanak odlazeće predsednice Kosova Atifete Jahjage sa čelnicima političkih partija početkom februara je završen bez konkretnog rešenja za prevazilaženje krize. Tom skupu je prisustvovao i predstavnik Srpske liste Slavko Simić, dok je opoziciju predstavljao samo lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, ali ga je napustio pre formalnog okončanja.
Haradinaj podeo ostavku, poslanici izbačeni, Kurti gađan jajima
Skupština Kosova je 19. februara tek u četvrtom pokušaju uspela da održi sednicu, a poslanicima opozicije koji su ponovo bacali suzavac u sali i zbog toga bili iz nje izbačeni, nije dozvoljeno da prisustvuju nastavku zasedanja.
Prethodno je lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podneo ostavku na mesto poslanika, nakon što je, kako je naveo, "video da se Skupština pretvorila u instituciju za prikrivanje vladinog kršenja Ustava, u instituciju gde policija na političku naredbu izbacuje poslanike".
Iz njegove partije je saopšteno da je Policija Kosova uhapsila troje poslanika: Besu Baftiju, Doniku Kadaj-Bujupi i Palja Ljekaja i da su zadržani na Odeljenju za teške zločine u Prištini.
Obezbeđenje je iz skupštinske sale udaljilo više poslanika opozicije, a predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je zbog ometanja rada onemogućio poslanicima Redžepu Seljimiju, Ismalju Kurtešiju, Teuti Hadžiju, Dautu Haradinaju, Besniku Bisljimiju, Aljbuljeni Hadžiju, Zafiru Beriši i Šukriju Bitićiju da prisustvuju sednici.
Prethodno je, zbog ometanja sednice, dalje prisustvo već onemogućeno: Šćipe Pantini, Saljihu Saljihuu, Mitaheru Haskuki, Visaru Imeriju, Aidi Durguti, Aljbinu Kurtiju, Enveru Hotiju, Fisniku Ismajljiju i Fatonu Topaliju.
Pri ulasku u Skupštinu Kosova, ranije toga dana, Aljbin Kurti je gađan jajima.
Policija Kosova je privela jednog od dvojice napadača, a iz Samoopredeljenja je saopšteno da sumnjaju da su Kurtija napali "policajci u civilu".
Nezadovoljni koji su se okupili ispred Skupštine Kosova su se postepeno razišli, iako je prethodno najavljivano da će ostati ispred dok vlada ne podnese ostavku.
Za petoro poslanika Skupštine Kosova sud u Prištini je sutradan odredio jednomesečni pritvor (Fisnik Ismailji, Aljbuljena Hadžiju, Donika Kadaj-Bujupi, Palj Ljekaj i Besa Baftiju), a mera javljanja policiji je određena za još četvoro njih.
Održana sednica
Skupština Kosova je 23. februara nastavila zasedanje. I dalje je na snazi bila suspenzija 23 poslanika opozicije.
Visar Imeri, predsednik pokreta Samoopredeljenje je na Fejbuku naveo da su u toj partiji procenili da je bolje da "uopšte ne odemo u Skupštinu, već da se spremimo za sledeću sednicu, naročito ukoliko se na njoj bude birao novi predsednik sa ovom starom vladom".
"’Zajednica’ Srbije je umrla, demarkacija sa Crnom Gorom je umrla. Vlada ne prolazi, hoćemo nove izbore", dodao je on.
Ipak, opozicija je tokom sednice Predsedništva Skupštine Kosova aktivirala suzavac. Nakon toga, sastanak je nastavljen u drugoj prostoriji bez predstavnika opozicije i doneta je odluka da će nekoliko dana kasnije Skupština Kosova birati novog predsednika Kosova. Kandidati su bili lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači i Rafet Rama iz iste partije.
Istog dana, pred sudom su se pojavili poslanici kosovske opozicije: Aljbin Kurti, Faton Topali i Aljbuljena Hadžiju iz Samoopredeljenja, te Donika Kadaj-Bujupi iz Alijanse za budućnost Kosova.
Kako su preneli mediji kosovskih Albanaca, Kurti je u sudnicu doveden sa lisicama na rukama.
Tači ipak predsednik
Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači je izabran za predsednika Kosova u trećem krugu glasanja u Skupštini Kosova 26. februara 2016. godine sa 71 glasom. Prema Ustavu Kosova, za izbor predsednika u prvom i drugom krugu potrebno je 80 glasova, dok se u trećem krugu predsednik može izabrati i sa 61 glasom.
To glasanje je upriličeno bez poslanika opozicije jer je predsedništvo Skupštine Kosova suspendovalo njih 11 zbog upotrebe suzavca u dva navrata. Pre trećeg pokušaja zasedanja, suspendovani opozicionari su izbačeni iz sale.
Do eskalacije je ponovo došlo i na ulicama Prištine. Demonstranti su u pravcu policije koja je obezbeđivala zgradu skupštine ponovo počeli da bacaju molotovljeve koktele, a policija je uzvratila suzavcem i vodenim topovima. Demonstranti su ubrzo bili udaljeni iz centra Prištine, a policajci su počeli da uklanjaju šatore koje je opozicija postavila ispred Vlade Kosova.
Policija je saopštila da je pre podne protestvovalo između 2.000 i 2.500 građana, ali da je taj broj opao na oko 500 krajem dana. Privedena su tri poslanika opozicije i još pet demonstranata. U sukobima je povređen je 21 policajac i jedan novinar.
Nakon izbora Tačija za predsednika, lider Samoopredeljenja Visar Imeri je saopštio da je "Tači izabran zahvaljujući Aleksandru Vučiću jer su ga poslanici Srpske liste podržali zbog Vučićeve naredbe".
Ponovo dolazi mart
Aktivisti Samoopredeljenja su kod Podujeva početkom marta prevrnuli kamion sa srpskom robom kao odgovor na odbijanje prihvatanja udžbenika na albanskom jeziku u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Samoopredeljenje je saopštilo da "16 godina nakon rata, posle masakara, razaranja širokih razmera na Kosovu, Srbija ekonomski koristi Kosovo. Istovremeno, Republika Srbija nastavlja da ucenjuje uz pomoć srpske manjine na Kosovu, pokušava da izgradi državu u okviru državnog projekta Zajednice srpskih opština".
Iz ove partije su najavili su da će nastaviti svoje aktivnosti "sve dok Republika Srbija ne prihvati reciprocitet sa Republikom Kosovo".
"Oni ne dozvoljavaju naše knjige, nećemo prihvatiti njihove proizvode", zaključeno je u saopštenju Samoopredeljenja.
PROČITAJ JOŠ: Sezona suzavca: Zajednica ne prolazi
Aljbin Kurti je u opsežnom intervjuu za BIRN koji je objavljen krajem prve dekade tog meseca rekao da je Vlada Kosova "veoma sklona tome da vaskrsne ZSO (Zajednicu sprskih opština)".
"Ono što Srbija nije brzo postigla tokom rata, želi da postigne sporo u miru. Mislim da su Vučić i Dačić nasleđe Miloševića i Šešelja i ja ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima, vidim samo razliku u strategiji i metodi, jer su okolnosti različite. Tako je Vučić išao 9. januara u Banja Luku i rekao da voli Republiku Srpsku, a taj dan je proglašen neustavnim danom u Bosni. Mislim da postoji dupla imitacija - s jedne strane Vučić imitira Miloševića, njegove ciljeve i taktike, a sa druge strane javlja se imitacija Putina u smislu satelitskih kvazi država po susednim zemljama. Mislim da ova dupla imitacija neće dovesti do dugoročnog mira i stabilnosti na Balkanu", kazao je on i dodao:
"Mislim da treba da se borimo i u institucijama i van njih. Nije dovoljno boriti se samo na ulici ili samo u parlamentu", najavljujući tako nastavak "sezone suzavca" u Skupštini Kosova i van nje, na ulicama Prištine.
Shodno tome, sednica Skupštine Kosova 10. marta 2016. godine je bila vrlo burna.
Uz suzavac, galamu i buku, crvene lasere koji su usmeravani u lice govornicima, poslanici opozicije su ometali odvijanje redovne sednice. U jednom trenutku, vodom su polili i premijera Isa Mustafu, a nakon toga su odlučili da napuste salu skupštine. Potom su poslanici vladajućih partija nastavili sa dnevnim redom.
U ime opozicije, a pre napuštanja sale, Ismailj Kurtiši iz Samoopredeljenja je zatražio od svih poslanika da "doprinesu normalizaciji situacije na Kosovu".
"Na Kosovu nema normalne situacije od septembra (2015), a uzrok tome su oni koji su potpisali sporazume koji su, kako je Ustavni sud utvrdio, bili u suprotnosti sa Ustavom. Odgovornost za normalizaciju situacije snosite svi vi pojedinačno. Sve dok je Isa Mustafa na čelu vlade, čovek koji je prekršio Ustav, a to nismo mi rekli već Ustavni sud, i koji je priznao da je prekršio Ustav a nije prihvatio da povuče sporazum koji je naštetio zemlji, normalizacije neće biti", rekao je on.
Kosovska opozicija je nastavila da se protivi formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom uz ponavljanje argumenata da se time "ugrožava integritet Kosova" i "stvara srpska država unutar Kosova".
Policija Kosova je u zgradi Skupštine privela Saljiha Saljihua i Mitahera Haskuku, poslanike Samoopredeljenja. Saljihu je aktivirao suzavac u sali, dok je Haskuka tokom sednice polio vodom premijera Mustafu.
Opozicija na raskrsnici
Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo su suzavcem i drugim metodama mesecima sprečavali normalno funkcionisanje Skupštine Kosova. Ipak, protest najavljen za kraj marta je odložen.
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je kazao da njegova partija više nije spremna da podržava metode protesta Samoopredeljenja.
Pored toga, ostavku je iznenada podnela šefica parlamentarne grupe ove partije Donika Kadaj-Bujupi, inače jedna od najglasnijih poslanica opozicije.
Šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja Gljauk Konjufca je potvrdio da se opozicija nalazi pred raskrsnicom.
"Ovakva situacija može da se prevaziđe testom kao što je formiranje zajedničke programske i političke platforme za delovanje na sledećim izborima", kazao je on.
Tačijeva inauguracija
U Prištini je 8. aprila održana svečana inauguracija novog predsednika Kosova Hašima Tačija.
Pokret Samoopredjeljenje je preuzeo odgovornost za bacanje suzavca u nekoliko navrata pre i tokom samog čina.
"Hašim Tači nije i nikada neće biti predsednik Republike Kosova. Izabran je kupovinom glasova Demokratskog saveza i kompromisima prema Srpskoj listi. Nećemo ga nikad priznati kao predsednika. Protivićemo mu se bez kompromisa", navedeno je na Fejsbuk profilu Samoopredeljenja.
Hašim Tači je počeo svoj petogodišnji predsednički mandat polaganjem zakletve u Skupštini Kosova pred poslanicima i međunarodnim predstavnicima 7. aprila. Opozicija toj sednici nije prisustvovala.
Demarkacija postaje glavni problem
Primat nad temom ZSO među kosovskim Albancima je tog proleća preuzela demarkacija granice sa Crnom Gorom. Naime, izvestiteljka EU za viznu liberalizaciju sa Kosovom Tanja Fajon je saopštilla da Evropski parlament neće moći da glasa o ukidanju viznog režima za Kosovo, sve dok Skupština Kosova ne ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom.
Iako se Samoopredeljenje, nakon višemesečnog bojkota vratilo u skupštinske klupe, iz te partije je poručeno da će se još snažnije protiviti sporazumima o demarkaciji i formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Četvrti nastavak analize političke pojave Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici "Analiza" u nedelju, 12. marta.