Vesti
Analiza

Zelena agenda i bela reka

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
Zelena agenda i bela reka
Ilustracija (Foto istock)

O autoru
Stefan Filipović je angažovani aktivista civilnog sektora od 2016. godine. Radio je u više organizacija civilnog društva u Prištini i Gračanici. Kao aktivista, bavi se dobrom upravom u lokalnoj samoupravi sa fokusom na uključivanje građana, kako kroz formalne oblike uključivanja i donošenja odluka, tako i kroz neformalno udruživanje. Aktivan je i u omladinskoj politici, kao trener i kroz zagovaranje. Živi u Preocu, radi u Gračanici.

Pad berlinskog zida je, po mišljenju nekih liberalnih teoretičara, označio kraj ideologija i kraj istorije u poslednjoj deceniji burnog XX veka. Ako ih uspon identitetske politike širom sveta i obnova religioznosti i tradicionalizma nije u to razuverila, jačanje ekologizma i agenda zelene politike bi to zaista morala da učini. Politički pokret zelenih danas u Evropi ima snažnu poziciju i to nije priča, pa tako u Nemačkoj buduća vlada i kancelar zavise od želje ekologističke partije. Evropska unija je svoju energetsku politiku manje-više uskladila sa osnovnim postulatima ekologizma, kroz uvođenje karbonskih kvota o kojima mi na Balkanu malo znamo. S druge strane, oni (EU) nikako da nam kažu šta je uzrok energetske krize. Od jedne zdrave priče, došli smo u svet politike, pa nam više nije jasno u kom pravcu sve to ide.

Dok se u jednom delu sveta razmišlja o karbonskim kvotama, drugi deo teži da milijarde ljudi izvuče iz siromaštva, a to bez privrede neće moći. Privreda bez CO2 ne postoji i za sada je to dilema, a rešavanja problema će biti ako bude razuma. Mi, na Balkanu, ćemo i dalje čistiti divlje deponije i rado se prisećati nekih vodotokova, o kojima pamtimo i to da su nekad bili - reke.

Čini mi se da je puno jednostavnije govoriti i pisati o velikim temama i globalnim problemima ekologije i posledicama ekološki neodgovornog ekonomskog i političkog delovanja, nego o reci koja već dugo godina čini težim ionako ne tako lak život ljudi u Lapljem Selu, Preocu i Dobrevu. Teško je objasniti u tekstu kako i zbog čega se tako osećam jer neke stvari, jednostavno, čovek mora da doživi, u ovom slučaju omiriše, naročito tokom leta i pri niskom vodostaju.

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno, nešto se kao zna, ali se suštinski ništa ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode.

Svima je više muka, ne samo od smrada, nego i od priče oko ovog problema. Svi su se naređali, razne organizacije, mediji i po neka institucija, ali rešenja nema i sami ljudi polako "dižu ruke". To je bila reka u kojoj sam ja nekada pecao (istini za volju - poprilično neuspešno), u kojoj se moj tata kupao, iz koje je moj deda pio vodu. Šta je ona sada, to će retko ko umeti da vam kaže.

Ono što znamo je da se svakoj kiši obradujemo, jer nam makar na nekoliko dana malo smanji smrad i osveži sećanje da je to bila reka. Kao i nadu da će to nekada ponovo biti.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Komunikacije za razvoj društva (CSD). Izraženi stavovi pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Nereagovanje međunarodne zajednice + Republika Kosovo + Srpska lista = migracija Srba
Na žalost, čak i da odaziv na predstojeći popis bude stopostotan, nećemo moći da saznamo koliko je Srba napustilo Kosovo u proteklih deset godina, a opšti je utisak da ga je napustilo - mnogo. Ljudi iz svih zajednica su otišli zbog diskriminacije i gubitka nade da će na Kosovu ikada zavladati demokratija i mogućnost jednakih šansi za sve. Srbi su se iseljavali zbog pritiska većinske zajednice, neki i zato jer su razočarani u Srpsku listu, koja takođe uzrok odlaska značajnog broja ljudi, piše u autroskom tekstu za RTV Kim direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
  • 29.11.2021
Popis na Kosovu 2022. i srpska zajednica
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.
  • 22.11.2021
Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu
"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.
  • 15.11.2021
Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje
Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 08.11.2021
Šta kriju arhivi u Beogradu i Prištini
Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.
  • 25.10.2021
Jutro će promeniti sve
Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).
  • 18.10.2021