Vesti
Analiza

Zelena agenda i bela reka

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
  • 01.11.2021
  • 10:16 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Stefan Filipović
  • komentara:
  • pregleda: 1075
Zelena agenda i bela reka
Ilustracija (Foto istock)

O autoru
Stefan Filipović je angažovani aktivista civilnog sektora od 2016. godine. Radio je u više organizacija civilnog društva u Prištini i Gračanici. Kao aktivista, bavi se dobrom upravom u lokalnoj samoupravi sa fokusom na uključivanje građana, kako kroz formalne oblike uključivanja i donošenja odluka, tako i kroz neformalno udruživanje. Aktivan je i u omladinskoj politici, kao trener i kroz zagovaranje. Živi u Preocu, radi u Gračanici.

Pad berlinskog zida je, po mišljenju nekih liberalnih teoretičara, označio kraj ideologija i kraj istorije u poslednjoj deceniji burnog XX veka. Ako ih uspon identitetske politike širom sveta i obnova religioznosti i tradicionalizma nije u to razuverila, jačanje ekologizma i agenda zelene politike bi to zaista morala da učini. Politički pokret zelenih danas u Evropi ima snažnu poziciju i to nije priča, pa tako u Nemačkoj buduća vlada i kancelar zavise od želje ekologističke partije. Evropska unija je svoju energetsku politiku manje-više uskladila sa osnovnim postulatima ekologizma, kroz uvođenje karbonskih kvota o kojima mi na Balkanu malo znamo. S druge strane, oni (EU) nikako da nam kažu šta je uzrok energetske krize. Od jedne zdrave priče, došli smo u svet politike, pa nam više nije jasno u kom pravcu sve to ide.

Dok se u jednom delu sveta razmišlja o karbonskim kvotama, drugi deo teži da milijarde ljudi izvuče iz siromaštva, a to bez privrede neće moći. Privreda bez CO2 ne postoji i za sada je to dilema, a rešavanja problema će biti ako bude razuma. Mi, na Balkanu, ćemo i dalje čistiti divlje deponije i rado se prisećati nekih vodotokova, o kojima pamtimo i to da su nekad bili - reke.

Čini mi se da je puno jednostavnije govoriti i pisati o velikim temama i globalnim problemima ekologije i posledicama ekološki neodgovornog ekonomskog i političkog delovanja, nego o reci koja već dugo godina čini težim ionako ne tako lak život ljudi u Lapljem Selu, Preocu i Dobrevu. Teško je objasniti u tekstu kako i zbog čega se tako osećam jer neke stvari, jednostavno, čovek mora da doživi, u ovom slučaju omiriše, naročito tokom leta i pri niskom vodostaju.

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno, nešto se kao zna, ali se suštinski ništa ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode.

Svima je više muka, ne samo od smrada, nego i od priče oko ovog problema. Svi su se naređali, razne organizacije, mediji i po neka institucija, ali rešenja nema i sami ljudi polako "dižu ruke". To je bila reka u kojoj sam ja nekada pecao (istini za volju - poprilično neuspešno), u kojoj se moj tata kupao, iz koje je moj deda pio vodu. Šta je ona sada, to će retko ko umeti da vam kaže.

Ono što znamo je da se svakoj kiši obradujemo, jer nam makar na nekoliko dana malo smanji smrad i osveži sećanje da je to bila reka. Kao i nadu da će to nekada ponovo biti.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Komunikacije za razvoj društva (CSD). Izraženi stavovi pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Kontrolisani mediji i pozivanje na zajedničke vrednosti: Mir, brate, mir
Neupućenom i nepristrasnom pratiocu srpskih medija nekoliko dana nakon završetka posebne sednice srpskog parlamenta na kojoj je predstavljen i usvojen "Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini" nije lako da razluči da li se u Narodnoj skupštini raspravljalo o "najznačajnijem srpskom pitanju" ili o "najuspešnijem srpskom predsedniku u novijoj istoriji". Međutim, sasvim je jasno da se o svemu govorilo sa jakim emonitivnim nabojem što je neophodan preduslov za manipulacije. Sve što je u medijima kasnije objavljeno je prilično predvidljiva hronologija slučaja i događaja.
  • 19.09.2022
Šest meseci ukrajinskog otpora, izdržljivosti i odlučnosti
Ukrajina 24. avgusta obeležava 31. godišnjicu nezavisnosti. Nažalost, taj datum obeležava i šest meseci ničim izazvane pune invazije ruske vlade na Ukrajinu, napada koji je toliko šokirao međunarodnu zajednicu da ga je Generalna skupština UN-a najstrožije osudila, a i podstakao je da dve nove zemlje zatraže članstvo u NATO savez.
  • 24.08.2022
Podeljena mišljena po pitanju informacija u restoranskim menijima
Anketno pitanje na našem portalu "Da li uz naziv svakog jela na meniju restorana treba navesti i broj kalorija koje ono sadrži?" izazvalo je podelu mišljenja, pa je broj onih koji su glasali za i protiv identičan.
  • 08.08.2022
Surove igre živih sa mrtvima
U analizi "Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije", koju je u ispred NVO Nova društvena inicijativa (NSI) u okviru inicijative Open uradila Milica Radovanović, sistematski su navedeni razlozi iz kojih određeni broj lica nestalih tokom i nakon sukoba na Kosovu nikada neće biti pronađen.
  • 29.07.2022
Skupo gorivo i odricanje od automobila
Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.
  • 28.05.2022
SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022