Vesti
Analiza

Zelena agenda i bela reka

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
  • 01.11.2021
  • 10:16 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Stefan Filipović
  • komentara:
  • pregleda: 807
Zelena agenda i bela reka
Ilustracija (Foto istock)

O autoru
Stefan Filipović je angažovani aktivista civilnog sektora od 2016. godine. Radio je u više organizacija civilnog društva u Prištini i Gračanici. Kao aktivista, bavi se dobrom upravom u lokalnoj samoupravi sa fokusom na uključivanje građana, kako kroz formalne oblike uključivanja i donošenja odluka, tako i kroz neformalno udruživanje. Aktivan je i u omladinskoj politici, kao trener i kroz zagovaranje. Živi u Preocu, radi u Gračanici.

Pad berlinskog zida je, po mišljenju nekih liberalnih teoretičara, označio kraj ideologija i kraj istorije u poslednjoj deceniji burnog XX veka. Ako ih uspon identitetske politike širom sveta i obnova religioznosti i tradicionalizma nije u to razuverila, jačanje ekologizma i agenda zelene politike bi to zaista morala da učini. Politički pokret zelenih danas u Evropi ima snažnu poziciju i to nije priča, pa tako u Nemačkoj buduća vlada i kancelar zavise od želje ekologističke partije. Evropska unija je svoju energetsku politiku manje-više uskladila sa osnovnim postulatima ekologizma, kroz uvođenje karbonskih kvota o kojima mi na Balkanu malo znamo. S druge strane, oni (EU) nikako da nam kažu šta je uzrok energetske krize. Od jedne zdrave priče, došli smo u svet politike, pa nam više nije jasno u kom pravcu sve to ide.

Dok se u jednom delu sveta razmišlja o karbonskim kvotama, drugi deo teži da milijarde ljudi izvuče iz siromaštva, a to bez privrede neće moći. Privreda bez CO2 ne postoji i za sada je to dilema, a rešavanja problema će biti ako bude razuma. Mi, na Balkanu, ćemo i dalje čistiti divlje deponije i rado se prisećati nekih vodotokova, o kojima pamtimo i to da su nekad bili - reke.

Čini mi se da je puno jednostavnije govoriti i pisati o velikim temama i globalnim problemima ekologije i posledicama ekološki neodgovornog ekonomskog i političkog delovanja, nego o reci koja već dugo godina čini težim ionako ne tako lak život ljudi u Lapljem Selu, Preocu i Dobrevu. Teško je objasniti u tekstu kako i zbog čega se tako osećam jer neke stvari, jednostavno, čovek mora da doživi, u ovom slučaju omiriše, naročito tokom leta i pri niskom vodostaju.

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno, nešto se kao zna, ali se suštinski ništa ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode.

Svima je više muka, ne samo od smrada, nego i od priče oko ovog problema. Svi su se naređali, razne organizacije, mediji i po neka institucija, ali rešenja nema i sami ljudi polako "dižu ruke". To je bila reka u kojoj sam ja nekada pecao (istini za volju - poprilično neuspešno), u kojoj se moj tata kupao, iz koje je moj deda pio vodu. Šta je ona sada, to će retko ko umeti da vam kaže.

Ono što znamo je da se svakoj kiši obradujemo, jer nam makar na nekoliko dana malo smanji smrad i osveži sećanje da je to bila reka. Kao i nadu da će to nekada ponovo biti.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Komunikacije za razvoj društva (CSD). Izraženi stavovi pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022