Vesti
Analiza

Zajednica - Fantom začaranog kruga moći

Kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu, baronica Ketrin Ešton i srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali prvi sporazum između Beograda i Prištine, posle toga na Severu Kosova ništa nije bilo isto, piše Milivoje Mihajlović.
  • 27.09.2021
  • 11:13 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Milivoje Mihajlović
  • komentara:
  • pregleda: 482
Zajednica - Fantom začaranog kruga moći
Ilustracija (Foto Pixabay).jpg

O autoru
Milivoje Mihajlović je rođen 1958. godine u Prištini, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini, odsek književnost, 1983. godine. Novinarsku karijeru započeo je u prištinskom dnevnom listu "Jedinstvo", a izveštavao je i za Tanjug, RT Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS... Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Medija centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije, direktor Radio Beograda...

Briselski sporazum je kao „najveći rezultat“ imao – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Bar je tako predstavljen srpskoj javnosti Sporazum u kojem se prvih šest tačaka odnosi na formiranje Zajednice/Asocijacije srpskih opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, koja bi trebalo da ima Statut, predsednika, potpredsednika, skupštinu, veće... i pun nadzor na ekonomskim razvojem, obrazovanjem, zdravstvom, urbanizmom i ruralnim razvojem, kao i druge nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti...

Drugi deo Sporazuma reguliše „predaju“ ostataka policijskih snaga MUP-a Srbije (na Kosovu) vlastima u Prištini (postojanje regionalnog šefa policije za četiri opštine na Severu Kosova), dok se treći deo ovog dokumenta odnosi na integrisanje pravosudnog sistema sa Severa Kosova u kosovsko pravosuđe. Četvrti deo sporazuma precizira da i izborni sistem funkcioniše po kosovskim zakonima... U ostatku dokumenta, dve strane su se obavezale da će „intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama“ i da „neće blokirati“ jedna drugu „na putu da Evropskoj uniji“. Vlada i Skupština Srbije su podržali ovaj Briselski sporazum.

U novembru i decembru 2013. održani su lokalni izbori u opštinama na Severu Kosova, po kosovskim zakonima. Beograd je aktivno učestvovao u predizbornom i izbornom procesu. Srpska žandarmerija je u civilu „pomogla“ da se (i pored lomljenja biračkih kutija, napetosti, suzbijanja bojkota...) izbori, ipak, održe.

Potom je i „srpsko pravosuđe prešlo u ruke Prištine“. Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije, tvrdio je da je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom Srbije, a Ustavni sud Srbije je odbacio predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma, napominjući da se radi o „političkom dokumentu“ i „pravno neobavezujućem aktu“.

ZSO je tako postala najtrajniji spin u političkom životu Srbije. Iz Prištine su Sporazum o zajednici provukli (i još provlače) kroz lavirint kosovskih propisa, kroz Ustav, uz bezbroj izgovora, manipulacija... Kosovski albanski političari, neki šapatom, neki glasno, na stvaranje Zajednice/Asocijacije su odgovorili jednoglasno: „Zajednica nuk kalon“.

Kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdi da od ZSO neće biti ništa i da želi da resetuje Briselski sporazum. Zapadni političari stidljivo upozoravju da sve što je u Briselu dogovoreno treba implementirati. I tako u krug... punih osam godina.

Glavna tačka „sporenja“ je hoće li ZSO imati izvršnu ili zakonodavnu vlast. Beograd bi želeo da to bude „embrion“ očuvanja Severa Kosova, a Priština bi želela da ZSO ima snagu i status, recimo, Udruženja ribolovaca.

ZSO je, međutim, za sada, samo „tema“ koja služi za nova sporenja, za jačanje pregovaračkih pozicija pred svaki sastanak u Briselu, u koji i jedna i druga strana idu sa „olovnim nogama“. Priština je uspela da Srbima sa Kosova Zajednicu (kao iluziju) „proda“ više puta. Prvi put – da učestvuju na lokalnim izborima po kosovskim zakonima. Drugi put – kada je integrisala pripadnike MUP-a Srbije u kosovski policijski sistem. Treći put – kada je pravosuđe na Severu postalo deo pravosudnog sistema Kosova. Četvrti put – predajom elektroenergetskog sistema. Peti put je ZSO ušla u „cenu“ predaje telekomunikacija...

ZSO je deo imaginarne igre. Ona postoji onoliko koliko je tema u javnosti, postoji i na papiru. Iako se čini da ZSO nema dodira sa realnošću, i jednoj i drugoj strani ona je adut za ucenjivanje. Na tvrdnje iz Prištine da „nema govora o formiranju ZSO“, Beograd pripreti da „resetovanje Briselskog sporazuma“ može da se pretvori u bojkot Srba sa severa. Sama pomisao da Srbi bojkotuju kosovske izbore, ili prekinu rad pravosuđa, ili da sruše Vladu Kosova – vraća situaciju na početak. Na neki način Srpska lista je političko telo Zajednice i od njene „kooperativnosti“ sa kosovskom vladom zavisi politička stabilnost. Paradoksalno zvuči, ali, ZSO je potrebnija Prištini, nego Beogradu. Vlasti u Srbiji su, učešćem Srba na kosovskim izborima, dobile snažan uticaj u kosovskoj vladi (u više vlada čak presudan uticaj). S druge strane, jasno je da bi formiranjem ZSO i jedni i drugi izgubili temu sporenja i morali bi da se okrenu pravim, konkretnim (i bolnim) potezima za građenje stabilnosti. Možda je albanskim kosovskim političarima važnije da imaju temu oko koje će se svađati sa Beogradom, nego da dobiju ZSO koja će finalizovati integraciju Severa, pa samim tim i okončati proces suštinskog „zaokruživanja kosovske državnosti“.

Ili i jedna i druga strana ZSO čuvaju kao poslednji argument kada ih (i ako ih) međunarodna zajednica primora na potpisivanje konačnog sporazuma.

Međunarodna zajednica (šta god taj termin značio) ovu temu tretira samo kao instrument (blagog) pritiska na obe strane, uz već odomaćenu floskulu da „treba implementirati Briselski sporazum“. Posebna priča je što sve tri strane (Beograd, Priština i tzv međunarodna zajednica) još uvek o ZSO ne govore konkretno (po pitanju forme, ovlašćenja, organizacione šeme) niti iskreno (po pitanju cilja i značaja) ove asocijacije. Dakle, sve tri strane Zajednicu srpskih opština koriste samo kao temu koja iscrpljuje javnost, produžava agoniju i drži „učesnike ove kosovske bitke“ u rovovima.

U jednom periodu tema ZSO je bila skrajnuta iz javnosti. Nekoliko godina je javnost (a i političari) bila opsednuta idejom o „podeli“ Kosova. Protagonisti i zagovornici „podele“, pre svih srpski i kosovski predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, naišli su na neočekivano oštre reakcije u javnosti. Teme podela Kosova, ali i Zajednica, su bitno uticale da Tači, posle dve decenije vladanja, izgubi vlast na Kosovu. I kada je, čini se, ideja o „podeli Kosova“ stavljena ad akta – ponovo je postala aktuelna priča o Zajednici.

Iako je zamišljena kao mehanizam zaštite i političkog organizovanja srpskog stanovnišva na Kosovu (u okviru kosovskog pravno-političkog sistema) ZSO nije formirana, bez obzira što su se u Prištini promenila petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik.

Osnivački dokument – Statut, još uvek se nije našao na stolu, mada se na tom dokumentu „radi“ već osam godina.

Zanimljivo je da se najčešće kao argument za neformiranje ZSO navodi to što „nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“. Ali se uglavnom prećutkuje da nije u skladu ni sa Ustavom Srbije.

U Preambuli Ustava piše da je „Kosovo i Metohija deo Srbije“. Pedantni pravnici će pronaći u Briselskom sporazumu, vezanom za ZSO, desetine ogrešenja o Ustav Srbije. Paradoksalno je da interese Srba u sopstvenoj državi (na teritoriji koja je pod protektoratom Ujedinjenih nacija) štiti ZSO (čiju formu ne poznaju ni srpski Ustav ni zakoni).

Srpski političari iz vladajuće garniture ponavljaju da je ZSO „najbolja ponuda koju je Beograd mogao da dobije“. Ali, mogao je Beograd tu ponudu i da – odbije.

Zajednica je, očigledno, snažan instrument u začaranom krugu moći. Ona je bila kompenzacija da se Sever Kosova „uvuče“ pod kapu kosovske „državnosti“, da se eliminišu takozvane „paralelne institucije“, stvori privid mira i surogat političke harmonije. Tihi „spor“ se u javnosti vodi i oko broja opština koje bi trebalo da uđu u ZSO. Za sada je to 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Ali, u Prištini ne kriju da bi im bilo draže da ZSO (ako već mora da postoji) obuhvati samo četiri opštine na Severu. U Beogradu misle da treba da se u srpskim sredinama u centralnom Kosovu formira opština koja bi obuhvatila teritoriju mesta Plemetina, Prilužje, sela u blizini Vučitrna i Obilića... I ona bi, bez sumnje, ušla u ZSO.

Dokle god se iz Prištine čuje da „nema Zajednice pre finalnog rešenja“, a iz Beograda da „nema finalnog rešenja bez Zajednice“, jasno je da još dugo neće biti ni Zajednice, ni finalnog rešenja.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je NVO Aktiv. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Normalizacija i fiskalizacija
Normalizacija je izvedenica koja u korenu ima latinsku reč „normalis“, a trebalo bi da znači dovođenje u „redovno stanje“. Trebalo bi, jer pomenuto „redovno stanje“ u srpskim sredinama na Kosovu uglavnom znači novu „nenormalnost“, bizarnu situaciju u kojoj se pomeraju granice racionalnog, piše u autorskom tekstu o najnovijim događajima u opštini Štrpce Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 24.01.2022
Odbrojavanje do prebrojavanja
Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa "prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava" za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.
  • 17.01.2022
Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021