Vesti
Analiza

Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“

Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.
Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“
Ilustracija (Foto FPC)

opEds logo
 
Ako Vučićeva zvezda nije u fazi isijavanja pre nego što se zauvek (politički) ugasi, onda se, sasvim sigurno, nalazi u zenitu. Sa kolena na koleno će se prenositi onaj momenat kad je Aleksandar sedeo u stolici naspram predsednika Trampa, a sa strane stajale, sve do jedne, najznačajnije glave američke administracije. Oni stoje, a on sedi. Ali, nemojte pomisliti da je on uživao u svemu tome. Nije uživao! Ali, mora narod da obavesti o svim svojim mukama prilikom odbrane Kosova.

Ipak, vidi se da mu prija nova uloga i zbog toga mu niko ne zamera. A ko da mu zameri? Opozicija ? Ma hajde, uozbiljite se! Opozicija, kao svaka opozicija koja nije spremna za vlast, bavi se sobom jednako kao i predsednik, ali Vučić je apsolutna vlast u Srbiji pa mu se može. Opozicija nema taj luksuz. Ili ga ima, ali joj se ekonomski više isplati da bude opozicija. Ako je verovati predsedniku, oni su već prebogati, pa više niko i ne može da radi u njihovu korist, već to mora lično on, Vučić, njihov najljući neprijatelj. Ljući čak i od Hašima.

Zato Vučić savesno sam sebe kritikuje i hvali u istom obraćanju naciji. On je i pozicija i opozicija u isto vreme. Kad nema ko da ga svojski kritikuje i kudi, on to sam sebi radi, sa iskrenošću na kojoj mu može pozavideti svaki glumac balkanskog političkog teatra. Pa kad i to odradi, umesto opozicije, onda se žali kako, eto, i to mora da uradi sam, jer nema ko drugi.

Aleksandar to svakako radi da bi se slika Srbije u svetu popravila, da se srpska demokratija dodatno afirmiše, a demokratije nema bez opozicije i kritike. Kritike ima, kao što vidite i sami, kada god uključite državne i privatne medije.

Na kraju krajeva, kome treba opozicija kad je Vučić tu. On u svakom obraćanju ističe kako ustaje rano, pa kad zgrabi “dve sreće”, a to mu sledi po onoj narodnoj „Ko rano rani“... A, nije mu lako baviti se i Vučićem i Srbijom u isto vreme. Kako može biti lako kad je on tako vredan i uredan, a njegova Srbija na raskrsnici i vetrometini gde joj samo on, ranoranilac, može pomoći.

I tako, dok se Tači bavi sobom i miruje, Vučić udara na najači argument Kosova, to da su Kosovari najviše pro-američka nacija na svetu. Ma, ko kaže? Statistike u Srbiji su se promenile od kad se on trijumfalno vratio iz Vašingtona. Verovali ili ne, sad četvrtina Srba, ne samo da ne mrzi više Amerikance, nego naprotiv. Vole ih, kao svoje najdraže...
 
Mora se priznati da to nije bilo lako postići. Uloga regionalne (ekonomske) sile, koju je Tramp namenio Srbiji je prevagnula. Ali regionalnoj sili treba i region, miroljubiv i prohodan, kad se već baš sve ne može osvojiti „Vulinom“…

Eh, ova priča ne bi bila potpuna bez Edija Rame. To političko trojstvo, stvara ne samo novu regionalnu silu i sinergiju, već i nove puteve i nove putarine. Dok se Kosovari žale na visoke putarine na nacionalnom autoputu u Albaniji, Srbi kao nikada ranije, jeftino i bezbolno osvajaju Albaniju. Njima nije skupo. Planine i putevi su sada prednost, a ne mana. Ono što je bilo nezamislivo samo nekoliko godina ranije, sada se događa.
 
Srpske novinarke promovišu Albaniju kao turističku destinaciju na glavnim medijima u Beogradu, a izveštaje prate koreografije sa velikim crveno-crnim zastavama i pesmama o “Velikoj Albaniji”. Ma dajte ljudi, to je samo turistička atrakcija.

„Mini Šengen“, koji je trebalo da obezbedi slobodan protok ljudi, roba i kapitala na Zapadnom Balkanu, naišao je na veliku prepreku, koju njegovi tvorci nikako nisu mogli da prebrode, pa je ideja privremeno napuštena. Kako napraviti pogranični sporazum između Srbije i Albanije, kad dve zemlje nemaju zajedničku granicu? Srbija tvrdi da imaju, ali je Albanija već priznala Kosovo, što znači da nemaju.

Zato Edi, zasad, ćuti. Nakon Niškog sastanka dve vlade, od pre par godina, kad je mnogo šta dogovoreno, a malo od toga realizovano, ni Srbija ni Albanija nisu uspele ni da zaobiđu, niti da reše pitanje svoje međusobne granice, jer, kao što rekoh, nemaju je.

Ali Amerika može da reši bilo koji „nepostojeći“ problem. Ona može ono što mi ne možemo. Eto, u jednom ugovoru, koji to nije, dogovoreno je da i Kosovo bude deo „Mini Šengena“. Jedni kažu da to nije ugovor, drugi da jeste, a srpski turisti, srpska ekonomska prethodnica, već letuju širom Albanije. To je dobra stvar.

“Nikad nije bilo lakše osvojiti Albaniju”, kažem u šali jednom prijatelju Srbinu koji je letovao na Jadranskom primorju u Albaniji. On se smeška i pijucka rakiju uz zvuke patriotske pesme i plesače koji igraju kolo obavijeni velikim crno-crvenim zastavama.

Tako se Velika Albanija, Velika Srbija, Velika Bugarska baškare na istoj plaži, zajedno sa velikom grupom Rusa koji su najzad izašli na “topla mora”, ali sada samo kao turisti. Neko primeti da su i na Krim nekad išli kao turisti... Drugi kažu da su to oni koji su napustili Crnu Goru pre njenog ulaska u NATO. Najverovatnije nije ni jedno, ni drugo, a možda nije ni treće. U svemu tome nepobitna je samo istina da Rusija nema topla mora.

Na kraju, da se ne lažemo, nije samo Vučić sedeo u stolici naspram američkog predsednika. Na istoj stolici i istoj distanci, samo sa druge strane Trampovog stola, sedeo je i Hoti. Ostali su stajali!
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, ni RTV Kim.
 
 
 



Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020