Vesti
Analiza

Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti

Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.
Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti
Ilustracija

Dvadeset i jednu godinu od završetka sukoba, na Kosovu još uvek ne postoji sveobuhvatni okvir za suočavanje s prošlošću, a kosovsko društvo nastavlja da pati usled nerešenog nasleđa sukoba iz perioda 1998-99. godine i njegovih posledica. Nerešena pitanja nasilnog sukoba na Kosovu i dalje dominiraju u političkom diskursu na Kosovu i u Srbiji, što nastavlja da ometa kosovske građane u nastojanjima da se pomire sa prošlošću i krenu ka mirnoj budućnosti. Što je najvažnije, ova zaostavština i dalje služi kao izvor tenzija između etničkih grupa na Kosovu i često se koristi za političke agende. Krajnje je vreme da se prekine ovaj začarani krug prošlosti.

Tokom 2020. godine organizacije civilnog društva INTEGRA , Nova društvena inicijativa i PAKS, uz podršku šire koalicije civilnog društva, sprovele su dve istraživačke studije o potrebama različitih segmenata društva kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Prvo istraživanje je proučilo sve prethodne napore i inicijative za suočavanje sa prošlošću na Kosovu i identifikovalo praznine. Do sada smo uglavnom bili svedoci sektorskih i paralelnih inicijativa i institucionalnih i pravnih puteva za odvojeno adresiranje različitih pitanja u vezi sa sukobom. Najviše pažnje je bilo usmereno ka suđenjima za ratne zločine koje vode međunarodni, hibridni i nacionalni sudovi na Kosovu i Srbiji. Pretežni fokus na takvim suđenjima uticao je na druge važne aspekte suočavanja s prošlošću, poput traženja istine i dokumentovanja, komemoracije, reparacije i obeštećenja, kao i na prepoznavanje i podršku svim žrtvama i preživelima u sukobu bez obzira na njihov identitet i status. Mali broj organizacija civilnog društva prednjačio je u promovisanju građanskih i inkluzivnih pristupa kazivanju istine, dokumentovanju i pružanju podrške žrtvama i preživelima i zalaganju za etničko pomirenje. Međutim, to još uvek nije dovelo do trajne i pozitivne društvene transformacije. Najnovija studija naglašava ono što građani iz svih etničkih zajednica smatraju važnim da se reši kako bi se krenulo napred. KOVID-19 je ograničio doseg istraživanja, ali ipak se 156 osoba pridružilo fokus grupama (10 sesija), a održani su i pojedinačni intervjui.


Tranziciona pravda označava skup mera i radnji kojima se žrtvama i preživelima sukoba obezbeđuje zadovoljenje pravde i obično uključuje suđenja za ratne zločine, pronalaženje istine, reparacije, obeštećenja i garancije neponavljanja.


Studija je otkrila da je viđenje tranzicione pravde na Kosovu duboko isprepletano sa etničkim identitetom i da ne postoji konsenzus među različitim etničkim zajednicama o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti. Postoji predispozicija da se potrebe za procesima tranzicione pravde svedu samo na monoetničku i jednodimenzionalnu pravdu. Percepcija istine je različita kod svake etničke grupe i svi imaju predispozicije ka traženju jednoetničke istine, obeležavanju i dokumentovanju prošlosti. I dalje postoji ogroman nedostatak pouzdanih podataka o predratnim, ratnim i posleratnim zločinima i ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Kao rezultat, postoji vrlo malo empatije i razumevanja perspektiva i iskustava sukoba kod drugih. Generalno, suđenja za ratne zločine se smatraju važnim za suočavanje s prošlošću, ali sveukupna percepcija o radu sudova za ratne zločine je negativna i postoji uverenje da je sopstvena etnička grupa selektivno ciljana, a mnogi navodni počinioci ostaju slobodni. Svaka grupa takođe ima specifične socio-ekonomske probleme povezane sa predratnim ili posleratnim periodom. Na to dolazi realnost da na političkim scenama u Srbiji i na Kosovu dominiraju političari iz perioda rata ili borci koji održavaju jednostrane etno-nacionalističke narative.

Tačnije, za kosovske Albance rešavanje otvorenih pitanja, kao što su razotkrivanje sudbine nestalih, krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina, zahtevanje reparacija i naknada ratne štete, kao i učvršćivanje državnosti ubeđivanjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, su prioriteti. S druge strane, kosovski Srbi suočavanje sa prošlošću smatraju problematičnim, jer je malo verovatno da će doneti pravdu njihovim žrtvama i pozitivno doprineti sadašnjim i budućim etničkim odnosima na Kosovu. Oni su fokusirani na postkonfliktni period i tretiranje uočene nepravde i ograničeni prostor za srpsku zajednicu na Kosovu da uživa svoja politička, socijalno-ekonomska i jezička prava, uključujući pravo na slobodno kretanje i povratak u predratna naselja. Za ostale manje etničke zajednice tranziciona pravda ostaje samo težnja, jer postoji osećaj da njihove zajednice nisu dobile zasluženu pažnju i podršku u traženju istine i pravde za prošle ratne zločine, niti su imale koristi od različitih posleratnih socijalno-ekonomskih šema kao što je to slučaj sa drugim dominantnim zajednicama.

Nalazi istraživanja pokazuju da među etničkim grupama nema konsenzusa i malo je empatije o tome kako se boriti sa nasleđem prošlosti, o tome kako prihvatiti priče, iskustva i perspektive drugih etničkih zajednica, kao i o tome kako ići dalje i zamisliti zajedničku budućnost. Pored toga, građani imaju negativnu percepciju o spremnosti i kapacitetu međunarodne zajednice, srpskih vlasti i Vlade Kosova da promovišu pravdu i bore se protiv nekažnjivosti za prošle ratne zločine i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Iako su ovo ogromni izazovi, istraživanje je pokazalo da je većina učesnika izrazila potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja uzima u obzir brige i potrebe svih pojedinaca i grupa pogođenih sukobom, bez obzira na njihovo etničko ili društveno poreklo.

Jaka je potreba za sveobuhvatnim pristupom za suočavanje s prošlošću. Inkluzivna nacionalna strategija jedini je put kojim se osigurava da se prošlost ne izbegne i da se mera pravde pruži svim pogođenim zajednicama, da istina izbije na videlo i da mlađe generacije ne budu taoci prošlosti već da se kreću ka mirnijem društvu. Samo kroz proces odozdo prema gore, koji će biti usredsređen na građane i koji će uključivati sve građane, buduća strategija i institucionalna akcija može uživati široki javni legitimitet i uticati na zatvaranje poglavlja iz prošlosti i otvaranje novih za bolju budućnost. Kao takva, studija preporučuje sledeće:

1. Buduća strategija treba da uzme u obzir da tranziciona pravda ima različito značenje za različite etničke zajednice na Kosovu i treba da bude dizajnirana odozdo prema gore, uključujući sve pogođene zajednice. To zahteva osmišljavanje kroz participativni proces koji je usredsređen na građane i koji osigurava lokalno vlasništvo i uključivanje u čitav proces tranzicione pravde.

2. Buduća strategija treba da posluži kao platforma za otkrivanje mnogih strana istine, i za obezbeđivanje pravde žrtvama na neselektivnoj i neetničkoj osnovi, a da se prava distribuiraju na pravedan, pošten, i inkluzivni proces. Strategija treba da ima sveobuhvatan pristup, koji uključuje i integriše različite stubove tranzicione pravde kako bi se osiguralo da se potrebe pogođenih zajednica rešavaju na holistički i inkluzivan način.

3. Da bi se osiguralo da se strategija sprovodi u praksi, potreban je institucionalni mehanizam koji okuplja postojeće inicijative i mehanizme tranzicione pravde na Kosovu. Verovatnoća uspeha buduće strategije zavisi od nacionalnog konsenzusa o važnosti davanja prioriteta donošenju politika i primeni tranzicione pravde, što podrazumeva političku volju svih političkih partija, etničkih grupa, grupa civilnog društva i udruženja koja predstavljaju pogođene zajednice, kao i međunarodne misije i donatora na Kosovu.

4. Državne institucije i pravosudna tela moraju blisko sarađivati sa civilnim društvom i medijima kako bi promovisali tačno i na činjenicama zasnovano izveštavanje o suđenjima za ratne zločine i kako bi se suočili sa pogrdnim i negativnim etiketiranjem procesa tranzicione pravde na Kosovu. Konkretno, postoji hitna potreba za dizajniranjem obrazovnih i terenskih programa koji poboljšavaju znanje šire javnosti o tranzicionoj pravdi.

5. Dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji podržava EU mora da se bavi hitnim i nerešenim pitanjima suočavanja sa prošlošću, a eventualni sporazum treba da uzme u obzir potrebe i perspektive svih pogođenih zajednica.

Ovaj članak se oslanja na studije "Demokratizacija tranzicione pravde – Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću’’ (maj 2020.) i "Perspektive građana o budućoj strategiji za tranzicionu pravdu na Kosovu " (januar 2021.), čiji su autori Dr Gezim Visoka i Besart Ljumi; a koje su objavili Integra, Nova društvena inicijativa i PAKS uz podršku Platforme znanja o bezbednosti i vladavini prava (Holandija) i Američke ambasade na Kosovu.



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021