Vesti
Analiza

Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti

Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.
Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti
Ilustracija

Dvadeset i jednu godinu od završetka sukoba, na Kosovu još uvek ne postoji sveobuhvatni okvir za suočavanje s prošlošću, a kosovsko društvo nastavlja da pati usled nerešenog nasleđa sukoba iz perioda 1998-99. godine i njegovih posledica. Nerešena pitanja nasilnog sukoba na Kosovu i dalje dominiraju u političkom diskursu na Kosovu i u Srbiji, što nastavlja da ometa kosovske građane u nastojanjima da se pomire sa prošlošću i krenu ka mirnoj budućnosti. Što je najvažnije, ova zaostavština i dalje služi kao izvor tenzija između etničkih grupa na Kosovu i često se koristi za političke agende. Krajnje je vreme da se prekine ovaj začarani krug prošlosti.

Tokom 2020. godine organizacije civilnog društva INTEGRA , Nova društvena inicijativa i PAKS, uz podršku šire koalicije civilnog društva, sprovele su dve istraživačke studije o potrebama različitih segmenata društva kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Prvo istraživanje je proučilo sve prethodne napore i inicijative za suočavanje sa prošlošću na Kosovu i identifikovalo praznine. Do sada smo uglavnom bili svedoci sektorskih i paralelnih inicijativa i institucionalnih i pravnih puteva za odvojeno adresiranje različitih pitanja u vezi sa sukobom. Najviše pažnje je bilo usmereno ka suđenjima za ratne zločine koje vode međunarodni, hibridni i nacionalni sudovi na Kosovu i Srbiji. Pretežni fokus na takvim suđenjima uticao je na druge važne aspekte suočavanja s prošlošću, poput traženja istine i dokumentovanja, komemoracije, reparacije i obeštećenja, kao i na prepoznavanje i podršku svim žrtvama i preživelima u sukobu bez obzira na njihov identitet i status. Mali broj organizacija civilnog društva prednjačio je u promovisanju građanskih i inkluzivnih pristupa kazivanju istine, dokumentovanju i pružanju podrške žrtvama i preživelima i zalaganju za etničko pomirenje. Međutim, to još uvek nije dovelo do trajne i pozitivne društvene transformacije. Najnovija studija naglašava ono što građani iz svih etničkih zajednica smatraju važnim da se reši kako bi se krenulo napred. KOVID-19 je ograničio doseg istraživanja, ali ipak se 156 osoba pridružilo fokus grupama (10 sesija), a održani su i pojedinačni intervjui.


Tranziciona pravda označava skup mera i radnji kojima se žrtvama i preživelima sukoba obezbeđuje zadovoljenje pravde i obično uključuje suđenja za ratne zločine, pronalaženje istine, reparacije, obeštećenja i garancije neponavljanja.


Studija je otkrila da je viđenje tranzicione pravde na Kosovu duboko isprepletano sa etničkim identitetom i da ne postoji konsenzus među različitim etničkim zajednicama o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti. Postoji predispozicija da se potrebe za procesima tranzicione pravde svedu samo na monoetničku i jednodimenzionalnu pravdu. Percepcija istine je različita kod svake etničke grupe i svi imaju predispozicije ka traženju jednoetničke istine, obeležavanju i dokumentovanju prošlosti. I dalje postoji ogroman nedostatak pouzdanih podataka o predratnim, ratnim i posleratnim zločinima i ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Kao rezultat, postoji vrlo malo empatije i razumevanja perspektiva i iskustava sukoba kod drugih. Generalno, suđenja za ratne zločine se smatraju važnim za suočavanje s prošlošću, ali sveukupna percepcija o radu sudova za ratne zločine je negativna i postoji uverenje da je sopstvena etnička grupa selektivno ciljana, a mnogi navodni počinioci ostaju slobodni. Svaka grupa takođe ima specifične socio-ekonomske probleme povezane sa predratnim ili posleratnim periodom. Na to dolazi realnost da na političkim scenama u Srbiji i na Kosovu dominiraju političari iz perioda rata ili borci koji održavaju jednostrane etno-nacionalističke narative.

Tačnije, za kosovske Albance rešavanje otvorenih pitanja, kao što su razotkrivanje sudbine nestalih, krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina, zahtevanje reparacija i naknada ratne štete, kao i učvršćivanje državnosti ubeđivanjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, su prioriteti. S druge strane, kosovski Srbi suočavanje sa prošlošću smatraju problematičnim, jer je malo verovatno da će doneti pravdu njihovim žrtvama i pozitivno doprineti sadašnjim i budućim etničkim odnosima na Kosovu. Oni su fokusirani na postkonfliktni period i tretiranje uočene nepravde i ograničeni prostor za srpsku zajednicu na Kosovu da uživa svoja politička, socijalno-ekonomska i jezička prava, uključujući pravo na slobodno kretanje i povratak u predratna naselja. Za ostale manje etničke zajednice tranziciona pravda ostaje samo težnja, jer postoji osećaj da njihove zajednice nisu dobile zasluženu pažnju i podršku u traženju istine i pravde za prošle ratne zločine, niti su imale koristi od različitih posleratnih socijalno-ekonomskih šema kao što je to slučaj sa drugim dominantnim zajednicama.

Nalazi istraživanja pokazuju da među etničkim grupama nema konsenzusa i malo je empatije o tome kako se boriti sa nasleđem prošlosti, o tome kako prihvatiti priče, iskustva i perspektive drugih etničkih zajednica, kao i o tome kako ići dalje i zamisliti zajedničku budućnost. Pored toga, građani imaju negativnu percepciju o spremnosti i kapacitetu međunarodne zajednice, srpskih vlasti i Vlade Kosova da promovišu pravdu i bore se protiv nekažnjivosti za prošle ratne zločine i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Iako su ovo ogromni izazovi, istraživanje je pokazalo da je većina učesnika izrazila potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja uzima u obzir brige i potrebe svih pojedinaca i grupa pogođenih sukobom, bez obzira na njihovo etničko ili društveno poreklo.

Jaka je potreba za sveobuhvatnim pristupom za suočavanje s prošlošću. Inkluzivna nacionalna strategija jedini je put kojim se osigurava da se prošlost ne izbegne i da se mera pravde pruži svim pogođenim zajednicama, da istina izbije na videlo i da mlađe generacije ne budu taoci prošlosti već da se kreću ka mirnijem društvu. Samo kroz proces odozdo prema gore, koji će biti usredsređen na građane i koji će uključivati sve građane, buduća strategija i institucionalna akcija može uživati široki javni legitimitet i uticati na zatvaranje poglavlja iz prošlosti i otvaranje novih za bolju budućnost. Kao takva, studija preporučuje sledeće:

1. Buduća strategija treba da uzme u obzir da tranziciona pravda ima različito značenje za različite etničke zajednice na Kosovu i treba da bude dizajnirana odozdo prema gore, uključujući sve pogođene zajednice. To zahteva osmišljavanje kroz participativni proces koji je usredsređen na građane i koji osigurava lokalno vlasništvo i uključivanje u čitav proces tranzicione pravde.

2. Buduća strategija treba da posluži kao platforma za otkrivanje mnogih strana istine, i za obezbeđivanje pravde žrtvama na neselektivnoj i neetničkoj osnovi, a da se prava distribuiraju na pravedan, pošten, i inkluzivni proces. Strategija treba da ima sveobuhvatan pristup, koji uključuje i integriše različite stubove tranzicione pravde kako bi se osiguralo da se potrebe pogođenih zajednica rešavaju na holistički i inkluzivan način.

3. Da bi se osiguralo da se strategija sprovodi u praksi, potreban je institucionalni mehanizam koji okuplja postojeće inicijative i mehanizme tranzicione pravde na Kosovu. Verovatnoća uspeha buduće strategije zavisi od nacionalnog konsenzusa o važnosti davanja prioriteta donošenju politika i primeni tranzicione pravde, što podrazumeva političku volju svih političkih partija, etničkih grupa, grupa civilnog društva i udruženja koja predstavljaju pogođene zajednice, kao i međunarodne misije i donatora na Kosovu.

4. Državne institucije i pravosudna tela moraju blisko sarađivati sa civilnim društvom i medijima kako bi promovisali tačno i na činjenicama zasnovano izveštavanje o suđenjima za ratne zločine i kako bi se suočili sa pogrdnim i negativnim etiketiranjem procesa tranzicione pravde na Kosovu. Konkretno, postoji hitna potreba za dizajniranjem obrazovnih i terenskih programa koji poboljšavaju znanje šire javnosti o tranzicionoj pravdi.

5. Dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji podržava EU mora da se bavi hitnim i nerešenim pitanjima suočavanja sa prošlošću, a eventualni sporazum treba da uzme u obzir potrebe i perspektive svih pogođenih zajednica.

Ovaj članak se oslanja na studije "Demokratizacija tranzicione pravde – Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću’’ (maj 2020.) i "Perspektive građana o budućoj strategiji za tranzicionu pravdu na Kosovu " (januar 2021.), čiji su autori Dr Gezim Visoka i Besart Ljumi; a koje su objavili Integra, Nova društvena inicijativa i PAKS uz podršku Platforme znanja o bezbednosti i vladavini prava (Holandija) i Američke ambasade na Kosovu.



Ostale vesti

Zajednica - Fantom začaranog kruga moći
Kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu, baronica Ketrin Ešton i srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali prvi sporazum između Beograda i Prištine, posle toga na Severu Kosova ništa nije bilo isto, piše Milivoje Mihajlović.
  • 27.09.2021
Zašto su razlike važne?
U vreme kada nadležni organi imaju mnogo poteškoća u borbi sa pandemijom na Kosovu se, kao i u nekim drugim zemljama, ove godine dva puta održavaju izbori. Za narod se može reći da je, u najmanju ruku, zbunjen i umoran od političkih zbivanja posledjnih godina, piše novinar Ljeart Hodža u nameri da pojasni zašto su predstojeći lokalni izbori drugačiji. I važni.
  • 20.09.2021
U svakom zlu postoji dobro
Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.
  • 13.09.2021
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
On zna gde ste
Ukoliko imate pametni telefon, on na svakih nekoliko minuta proverava vašu lokaciju. Blizu 60 odsto onih koji su učestvovali u našoj anketi svesno je te činjenice.
  • 25.07.2021
Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021