Vesti
Analiza

Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti

Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.
  • 27.01.2021
  • 12:41 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Katelijne Shenkel
  • komentara:
  • pregleda: 1042
Vreme je za razbijanje začaranog kruga prošlosti
Ilustracija

Dvadeset i jednu godinu od završetka sukoba, na Kosovu još uvek ne postoji sveobuhvatni okvir za suočavanje s prošlošću, a kosovsko društvo nastavlja da pati usled nerešenog nasleđa sukoba iz perioda 1998-99. godine i njegovih posledica. Nerešena pitanja nasilnog sukoba na Kosovu i dalje dominiraju u političkom diskursu na Kosovu i u Srbiji, što nastavlja da ometa kosovske građane u nastojanjima da se pomire sa prošlošću i krenu ka mirnoj budućnosti. Što je najvažnije, ova zaostavština i dalje služi kao izvor tenzija između etničkih grupa na Kosovu i često se koristi za političke agende. Krajnje je vreme da se prekine ovaj začarani krug prošlosti.

Tokom 2020. godine organizacije civilnog društva INTEGRA , Nova društvena inicijativa i PAKS, uz podršku šire koalicije civilnog društva, sprovele su dve istraživačke studije o potrebama različitih segmenata društva kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Prvo istraživanje je proučilo sve prethodne napore i inicijative za suočavanje sa prošlošću na Kosovu i identifikovalo praznine. Do sada smo uglavnom bili svedoci sektorskih i paralelnih inicijativa i institucionalnih i pravnih puteva za odvojeno adresiranje različitih pitanja u vezi sa sukobom. Najviše pažnje je bilo usmereno ka suđenjima za ratne zločine koje vode međunarodni, hibridni i nacionalni sudovi na Kosovu i Srbiji. Pretežni fokus na takvim suđenjima uticao je na druge važne aspekte suočavanja s prošlošću, poput traženja istine i dokumentovanja, komemoracije, reparacije i obeštećenja, kao i na prepoznavanje i podršku svim žrtvama i preživelima u sukobu bez obzira na njihov identitet i status. Mali broj organizacija civilnog društva prednjačio je u promovisanju građanskih i inkluzivnih pristupa kazivanju istine, dokumentovanju i pružanju podrške žrtvama i preživelima i zalaganju za etničko pomirenje. Međutim, to još uvek nije dovelo do trajne i pozitivne društvene transformacije. Najnovija studija naglašava ono što građani iz svih etničkih zajednica smatraju važnim da se reši kako bi se krenulo napred. KOVID-19 je ograničio doseg istraživanja, ali ipak se 156 osoba pridružilo fokus grupama (10 sesija), a održani su i pojedinačni intervjui.


Tranziciona pravda označava skup mera i radnji kojima se žrtvama i preživelima sukoba obezbeđuje zadovoljenje pravde i obično uključuje suđenja za ratne zločine, pronalaženje istine, reparacije, obeštećenja i garancije neponavljanja.


Studija je otkrila da je viđenje tranzicione pravde na Kosovu duboko isprepletano sa etničkim identitetom i da ne postoji konsenzus među različitim etničkim zajednicama o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti. Postoji predispozicija da se potrebe za procesima tranzicione pravde svedu samo na monoetničku i jednodimenzionalnu pravdu. Percepcija istine je različita kod svake etničke grupe i svi imaju predispozicije ka traženju jednoetničke istine, obeležavanju i dokumentovanju prošlosti. I dalje postoji ogroman nedostatak pouzdanih podataka o predratnim, ratnim i posleratnim zločinima i ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Kao rezultat, postoji vrlo malo empatije i razumevanja perspektiva i iskustava sukoba kod drugih. Generalno, suđenja za ratne zločine se smatraju važnim za suočavanje s prošlošću, ali sveukupna percepcija o radu sudova za ratne zločine je negativna i postoji uverenje da je sopstvena etnička grupa selektivno ciljana, a mnogi navodni počinioci ostaju slobodni. Svaka grupa takođe ima specifične socio-ekonomske probleme povezane sa predratnim ili posleratnim periodom. Na to dolazi realnost da na političkim scenama u Srbiji i na Kosovu dominiraju političari iz perioda rata ili borci koji održavaju jednostrane etno-nacionalističke narative.

Tačnije, za kosovske Albance rešavanje otvorenih pitanja, kao što su razotkrivanje sudbine nestalih, krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina, zahtevanje reparacija i naknada ratne štete, kao i učvršćivanje državnosti ubeđivanjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, su prioriteti. S druge strane, kosovski Srbi suočavanje sa prošlošću smatraju problematičnim, jer je malo verovatno da će doneti pravdu njihovim žrtvama i pozitivno doprineti sadašnjim i budućim etničkim odnosima na Kosovu. Oni su fokusirani na postkonfliktni period i tretiranje uočene nepravde i ograničeni prostor za srpsku zajednicu na Kosovu da uživa svoja politička, socijalno-ekonomska i jezička prava, uključujući pravo na slobodno kretanje i povratak u predratna naselja. Za ostale manje etničke zajednice tranziciona pravda ostaje samo težnja, jer postoji osećaj da njihove zajednice nisu dobile zasluženu pažnju i podršku u traženju istine i pravde za prošle ratne zločine, niti su imale koristi od različitih posleratnih socijalno-ekonomskih šema kao što je to slučaj sa drugim dominantnim zajednicama.

Nalazi istraživanja pokazuju da među etničkim grupama nema konsenzusa i malo je empatije o tome kako se boriti sa nasleđem prošlosti, o tome kako prihvatiti priče, iskustva i perspektive drugih etničkih zajednica, kao i o tome kako ići dalje i zamisliti zajedničku budućnost. Pored toga, građani imaju negativnu percepciju o spremnosti i kapacitetu međunarodne zajednice, srpskih vlasti i Vlade Kosova da promovišu pravdu i bore se protiv nekažnjivosti za prošle ratne zločine i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Iako su ovo ogromni izazovi, istraživanje je pokazalo da je većina učesnika izrazila potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja uzima u obzir brige i potrebe svih pojedinaca i grupa pogođenih sukobom, bez obzira na njihovo etničko ili društveno poreklo.

Jaka je potreba za sveobuhvatnim pristupom za suočavanje s prošlošću. Inkluzivna nacionalna strategija jedini je put kojim se osigurava da se prošlost ne izbegne i da se mera pravde pruži svim pogođenim zajednicama, da istina izbije na videlo i da mlađe generacije ne budu taoci prošlosti već da se kreću ka mirnijem društvu. Samo kroz proces odozdo prema gore, koji će biti usredsređen na građane i koji će uključivati sve građane, buduća strategija i institucionalna akcija može uživati široki javni legitimitet i uticati na zatvaranje poglavlja iz prošlosti i otvaranje novih za bolju budućnost. Kao takva, studija preporučuje sledeće:

1. Buduća strategija treba da uzme u obzir da tranziciona pravda ima različito značenje za različite etničke zajednice na Kosovu i treba da bude dizajnirana odozdo prema gore, uključujući sve pogođene zajednice. To zahteva osmišljavanje kroz participativni proces koji je usredsređen na građane i koji osigurava lokalno vlasništvo i uključivanje u čitav proces tranzicione pravde.

2. Buduća strategija treba da posluži kao platforma za otkrivanje mnogih strana istine, i za obezbeđivanje pravde žrtvama na neselektivnoj i neetničkoj osnovi, a da se prava distribuiraju na pravedan, pošten, i inkluzivni proces. Strategija treba da ima sveobuhvatan pristup, koji uključuje i integriše različite stubove tranzicione pravde kako bi se osiguralo da se potrebe pogođenih zajednica rešavaju na holistički i inkluzivan način.

3. Da bi se osiguralo da se strategija sprovodi u praksi, potreban je institucionalni mehanizam koji okuplja postojeće inicijative i mehanizme tranzicione pravde na Kosovu. Verovatnoća uspeha buduće strategije zavisi od nacionalnog konsenzusa o važnosti davanja prioriteta donošenju politika i primeni tranzicione pravde, što podrazumeva političku volju svih političkih partija, etničkih grupa, grupa civilnog društva i udruženja koja predstavljaju pogođene zajednice, kao i međunarodne misije i donatora na Kosovu.

4. Državne institucije i pravosudna tela moraju blisko sarađivati sa civilnim društvom i medijima kako bi promovisali tačno i na činjenicama zasnovano izveštavanje o suđenjima za ratne zločine i kako bi se suočili sa pogrdnim i negativnim etiketiranjem procesa tranzicione pravde na Kosovu. Konkretno, postoji hitna potreba za dizajniranjem obrazovnih i terenskih programa koji poboljšavaju znanje šire javnosti o tranzicionoj pravdi.

5. Dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji podržava EU mora da se bavi hitnim i nerešenim pitanjima suočavanja sa prošlošću, a eventualni sporazum treba da uzme u obzir potrebe i perspektive svih pogođenih zajednica.

Ovaj članak se oslanja na studije "Demokratizacija tranzicione pravde – Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću’’ (maj 2020.) i "Perspektive građana o budućoj strategiji za tranzicionu pravdu na Kosovu " (januar 2021.), čiji su autori Dr Gezim Visoka i Besart Ljumi; a koje su objavili Integra, Nova društvena inicijativa i PAKS uz podršku Platforme znanja o bezbednosti i vladavini prava (Holandija) i Američke ambasade na Kosovu.



Ostale vesti

Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021
SPC i problem Kosova: Bez razgovora nema života sa drugim
U procesu rešavanja kosovskog problema, svakako da je neizbežno pitanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji. I dok se političari, ministri, izaslanici menjaju, SPC je ta koja o(p)staje uz svoj narod i ona je to vezivno tkivo oko koga se sabira srpski narod na KiM, smatra teolog i veroučitelj Mladen Aleksić*.
  • 20.12.2021
Sa Kosova, na Kosovo: Sloboda kretanja
Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
  • 13.12.2021