Virus sprečava odlazak na more

Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Na pitanje "hoćete li se ovog leta odmarati na moru?" koje smo vam postavili 2. juna odgovorilo je 130 posetilaca našeg sajta.

Njih 68 ili 52% je navelo da neće jer se boji zaraze, dok 62 učesnika ili 48% nameravaju da se i ovog leta odmore na morskoj obali pošto se ne plaše korone.

Rezultati su od početka ankete ukazivali da su stavovi podeljeni. Početkom meseca je bilo malo više onih koji su za odlazak na more, a konačni preokret se desio u poslednjih nekoliko dana, od trenutka kada se kovid-19 pojavio u srpskim opštinama južno od Ibra.

RTV Kim je krajem prve trećine proteklog meseca detaljnije obrađivala ovu temu.

Imajući u vidu da pandemija ne jenjava, iako je struka tvrdila da "virus gubi na snazi", te da tokom leta neće biti većih problema, spremili smo vam novo anketno pitanje:

Imate li pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u vašem neposrednoom okruženju?

Anketi možete pristupiti na dnu početne strane portala radiokim.net.

Galerija fotografija

// Broj komentara ()

Postavi komentar

Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu

Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.

31.12.2020

Fejsbuk prijatelji ipak manje važni

Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?

21.12.2020

O Fondu za razvoj severa Kosova

Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.

30.11.2020

O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda

Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.

20.11.2020

Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?

Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.

18.11.2020

O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo

Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.

13.11.2020