Vesti
Analiza

Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom

Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.
Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom
Oliver Varhelji (Foto europa.eu)

Hrvatska prestonica Zagreb trebalo je da bude domaćin samita između Evropske unije i Zapadnog Balkana maja meseca, gde su, između ostalog, lideri trebali da podrže ekonomski investicioni plan za region. Ovaj plan je jedan od tri nivoa novog pristupa koji je Evropska komisija osmislila za region, a koji dopunjuje prva dva: revidirana metodologija za proširenje Evropske unije, koju je komisija utvrdila februara meseca da bi vratila kredibilitet jednoj od najvažnijih politika EU i odluka o otvaranju razgovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koju su lideri EU podržali marta meseca, zajedno sa revidiranom metodologijom.

Pandemija KOVID-19 nije zaustavila ovaj pažljivo osmišljen plan: nije promenila naš cilj, ambiciju niti rešenost. Ovo je lako moglo da se desi: pandemija je teško pogodila Evropsku uniju i ceo kontinent i uzrokovala nezamisliv gubitak života. Komisija je preduzela vanredne mere da podrži i pomogne zemljama članicama u rešavanju ove krize, da spasu živote, zaštite zdravstvene sisteme i smanje socio-ekonomski uticaj. Ali u isto vreme Komisija je bila jasna da pandemija može da se pobedi samo globalnom akcijom i radom sa partnerima.

Ovo nigde nije bilo očiglednije nego na Zapadnom Balkanu, u regionu u središtu Evrope i potpuno okruženom zemljama članicama EU. Zapadni Balkan je bio prvi region gde je ovaj način razmišljanja postao i akcija. Posle prvih nekoliko teških dana, Komisija je preduzela konkretne mere već u drugom delu marta da podrži sve partnere u regionu – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Mere su obuhvatile podršku za hitne potrebe kao i privredni oporavak, i finansijski sada su bez premca sa 3,3 milijarde evra u vidu grantova i zajmova.

Ova solidarnost bez presedana nije se tu završila: imajući u vidu njegovu evropsku perspektive, Evropska Unija Zapadni Balkan tretira kao privilegovanog partnera dajući mu pristup mnogim inicijativama i instrumentima za zemlje članice. Pozvali smo vlade da se pridruže evropskom sporazumu o nabavci medicinske opreme, izuzeli smo region od uslova pribavljanja dozvole za izvoz, dok su zelene trake proširene da bi se olakšao transport robe do granica sa regionom i unutar njega. Region je povezan sa relevantnim zdravstvenim organima EU, a zemlje u pregovorima moći će da koriste fond solidarnosti EU. U isto vreme EU ceni podršku koju je dobila od partnera na Zapadnom Balkanu u vidu medicinskog osoblja i opreme.

Samit u Zagrebu se sada održava kao video skup, ali se održava. Zajedno smo ušli u ovu krizu i trebalo bi da iz nje izađemo zajedno. Podržaćemo privredni oporavak regiona, što će u isto vreme približiti partnere EU. Naše ekonomije su tesno integrisane, a ekonomski i investicioni plan koji treba da bude spreman u drugom delu ove godine biće još važniji. Njegov cilj će biti da se ubrza dugoročni oporavak, osavremene ekonomije, poveća rast, podrže reforme koje su potrebne na putu EU i samim tim počne da se zatvara jaz u razvoju i koristi brže približe ljudima.

Plan će se usredsrediti na povezanost, posebno u transportu i energetici, i na ekonomiju koja funkcioniše za ljude, takođe kroz digitalnu i zelenu transformaciju. U predstojećim sedmicama i mesecima, region može da inspiriše ovaj plan iznošenjem konkretnih planova i ideja i radeći zajedno i tesno. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi biće zaista od ključnog značaja za privredni oporavak. Biće i nastavak reformi, što znači ne samo usvajanje zakona već i stvarna primena preduzetih mera. Fokus na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave mora da se nastavi.

Zajedno ćemo prevazići ovu krizu i iz nje izaći jači: pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ove godine smo napravili važne korake uprkos pandemiji i moramo da nastavimo da se nadovezujemo na njih zarad istinski ujedinjenog evropskog kontinenta.



Ostale vesti

Izgradnja mira na Kosovu
Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
  • 20.10.2020
Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“
Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.
  • 01.10.2020
Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.
  • 25.09.2020
Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020
Šta je potpisano u Beloj kući?
Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020