Vesti
Analiza

Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom

Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.
Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom
Oliver Varhelji (Foto europa.eu)

Hrvatska prestonica Zagreb trebalo je da bude domaćin samita između Evropske unije i Zapadnog Balkana maja meseca, gde su, između ostalog, lideri trebali da podrže ekonomski investicioni plan za region. Ovaj plan je jedan od tri nivoa novog pristupa koji je Evropska komisija osmislila za region, a koji dopunjuje prva dva: revidirana metodologija za proširenje Evropske unije, koju je komisija utvrdila februara meseca da bi vratila kredibilitet jednoj od najvažnijih politika EU i odluka o otvaranju razgovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koju su lideri EU podržali marta meseca, zajedno sa revidiranom metodologijom.

Pandemija KOVID-19 nije zaustavila ovaj pažljivo osmišljen plan: nije promenila naš cilj, ambiciju niti rešenost. Ovo je lako moglo da se desi: pandemija je teško pogodila Evropsku uniju i ceo kontinent i uzrokovala nezamisliv gubitak života. Komisija je preduzela vanredne mere da podrži i pomogne zemljama članicama u rešavanju ove krize, da spasu živote, zaštite zdravstvene sisteme i smanje socio-ekonomski uticaj. Ali u isto vreme Komisija je bila jasna da pandemija može da se pobedi samo globalnom akcijom i radom sa partnerima.

Ovo nigde nije bilo očiglednije nego na Zapadnom Balkanu, u regionu u središtu Evrope i potpuno okruženom zemljama članicama EU. Zapadni Balkan je bio prvi region gde je ovaj način razmišljanja postao i akcija. Posle prvih nekoliko teških dana, Komisija je preduzela konkretne mere već u drugom delu marta da podrži sve partnere u regionu – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Mere su obuhvatile podršku za hitne potrebe kao i privredni oporavak, i finansijski sada su bez premca sa 3,3 milijarde evra u vidu grantova i zajmova.

Ova solidarnost bez presedana nije se tu završila: imajući u vidu njegovu evropsku perspektive, Evropska Unija Zapadni Balkan tretira kao privilegovanog partnera dajući mu pristup mnogim inicijativama i instrumentima za zemlje članice. Pozvali smo vlade da se pridruže evropskom sporazumu o nabavci medicinske opreme, izuzeli smo region od uslova pribavljanja dozvole za izvoz, dok su zelene trake proširene da bi se olakšao transport robe do granica sa regionom i unutar njega. Region je povezan sa relevantnim zdravstvenim organima EU, a zemlje u pregovorima moći će da koriste fond solidarnosti EU. U isto vreme EU ceni podršku koju je dobila od partnera na Zapadnom Balkanu u vidu medicinskog osoblja i opreme.

Samit u Zagrebu se sada održava kao video skup, ali se održava. Zajedno smo ušli u ovu krizu i trebalo bi da iz nje izađemo zajedno. Podržaćemo privredni oporavak regiona, što će u isto vreme približiti partnere EU. Naše ekonomije su tesno integrisane, a ekonomski i investicioni plan koji treba da bude spreman u drugom delu ove godine biće još važniji. Njegov cilj će biti da se ubrza dugoročni oporavak, osavremene ekonomije, poveća rast, podrže reforme koje su potrebne na putu EU i samim tim počne da se zatvara jaz u razvoju i koristi brže približe ljudima.

Plan će se usredsrediti na povezanost, posebno u transportu i energetici, i na ekonomiju koja funkcioniše za ljude, takođe kroz digitalnu i zelenu transformaciju. U predstojećim sedmicama i mesecima, region može da inspiriše ovaj plan iznošenjem konkretnih planova i ideja i radeći zajedno i tesno. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi biće zaista od ključnog značaja za privredni oporavak. Biće i nastavak reformi, što znači ne samo usvajanje zakona već i stvarna primena preduzetih mera. Fokus na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave mora da se nastavi.

Zajedno ćemo prevazići ovu krizu i iz nje izaći jači: pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ove godine smo napravili važne korake uprkos pandemiji i moramo da nastavimo da se nadovezujemo na njih zarad istinski ujedinjenog evropskog kontinenta.



Ostale vesti

Bez adekvatnih informacija o kovidu na lokalu
Nešto manje od tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi naveli su da nemaju pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u njihovom neposrednom okruženju.
  • 11.08.2020
Dijalog o strahu od kompromisa
Svako rešenje koje bi se rodilo iz briselskog procesa, na koncu će doći na superviziju u Savet bezbednosti, a u tom telu, ono, ako nije stvarni kompromis – nema nikakve šanse da dobije „zeleno svetlo“ svih pet članica najvišeg tela Ujedinjenih nacija, piše u autorskom tekstu politikolog Cvijetin Milivojević.
  • 31.07.2020
Civilno društvo u dijalogu BG i PR: Veliki potencijal, mali uticaj
"Uprkos brojnim vezama i kvalitetnim partnerstvima koja su uspostavljena, civilni sektor u Srbiji je na neki način "sam" jer su sa druge strane organizacije koje, budući posvećene nastavku i zaokruženju procesa izgradnje države Kosovo, teško mogu razumeti "naše" dileme i razlike u mišljenju. A potrebno nam je. Sa jasnim, deljenim razumevanjem toga šta je normalizacija, možemo biti ozbiljna grupa za pritisak, takva koja će dopreti do donosilaca odluka", piše u autorskom tekstu za RTV Kim izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.
  • 13.07.2020
“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
  • 09.07.2020
Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020