Vesti
Analiza

Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom

Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.
  • 06.05.2020
  • 12:38 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Oliver Varhelji
  • komentara:
  • pregleda: 1071
Varhelji: Pandemija zacementirala veze EU sa Zapadnim Balkanom
Oliver Varhelji (Foto europa.eu)

Hrvatska prestonica Zagreb trebalo je da bude domaćin samita između Evropske unije i Zapadnog Balkana maja meseca, gde su, između ostalog, lideri trebali da podrže ekonomski investicioni plan za region. Ovaj plan je jedan od tri nivoa novog pristupa koji je Evropska komisija osmislila za region, a koji dopunjuje prva dva: revidirana metodologija za proširenje Evropske unije, koju je komisija utvrdila februara meseca da bi vratila kredibilitet jednoj od najvažnijih politika EU i odluka o otvaranju razgovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koju su lideri EU podržali marta meseca, zajedno sa revidiranom metodologijom.

Pandemija KOVID-19 nije zaustavila ovaj pažljivo osmišljen plan: nije promenila naš cilj, ambiciju niti rešenost. Ovo je lako moglo da se desi: pandemija je teško pogodila Evropsku uniju i ceo kontinent i uzrokovala nezamisliv gubitak života. Komisija je preduzela vanredne mere da podrži i pomogne zemljama članicama u rešavanju ove krize, da spasu živote, zaštite zdravstvene sisteme i smanje socio-ekonomski uticaj. Ali u isto vreme Komisija je bila jasna da pandemija može da se pobedi samo globalnom akcijom i radom sa partnerima.

Ovo nigde nije bilo očiglednije nego na Zapadnom Balkanu, u regionu u središtu Evrope i potpuno okruženom zemljama članicama EU. Zapadni Balkan je bio prvi region gde je ovaj način razmišljanja postao i akcija. Posle prvih nekoliko teških dana, Komisija je preduzela konkretne mere već u drugom delu marta da podrži sve partnere u regionu – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Mere su obuhvatile podršku za hitne potrebe kao i privredni oporavak, i finansijski sada su bez premca sa 3,3 milijarde evra u vidu grantova i zajmova.

Ova solidarnost bez presedana nije se tu završila: imajući u vidu njegovu evropsku perspektive, Evropska Unija Zapadni Balkan tretira kao privilegovanog partnera dajući mu pristup mnogim inicijativama i instrumentima za zemlje članice. Pozvali smo vlade da se pridruže evropskom sporazumu o nabavci medicinske opreme, izuzeli smo region od uslova pribavljanja dozvole za izvoz, dok su zelene trake proširene da bi se olakšao transport robe do granica sa regionom i unutar njega. Region je povezan sa relevantnim zdravstvenim organima EU, a zemlje u pregovorima moći će da koriste fond solidarnosti EU. U isto vreme EU ceni podršku koju je dobila od partnera na Zapadnom Balkanu u vidu medicinskog osoblja i opreme.

Samit u Zagrebu se sada održava kao video skup, ali se održava. Zajedno smo ušli u ovu krizu i trebalo bi da iz nje izađemo zajedno. Podržaćemo privredni oporavak regiona, što će u isto vreme približiti partnere EU. Naše ekonomije su tesno integrisane, a ekonomski i investicioni plan koji treba da bude spreman u drugom delu ove godine biće još važniji. Njegov cilj će biti da se ubrza dugoročni oporavak, osavremene ekonomije, poveća rast, podrže reforme koje su potrebne na putu EU i samim tim počne da se zatvara jaz u razvoju i koristi brže približe ljudima.

Plan će se usredsrediti na povezanost, posebno u transportu i energetici, i na ekonomiju koja funkcioniše za ljude, takođe kroz digitalnu i zelenu transformaciju. U predstojećim sedmicama i mesecima, region može da inspiriše ovaj plan iznošenjem konkretnih planova i ideja i radeći zajedno i tesno. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi biće zaista od ključnog značaja za privredni oporavak. Biće i nastavak reformi, što znači ne samo usvajanje zakona već i stvarna primena preduzetih mera. Fokus na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave mora da se nastavi.

Zajedno ćemo prevazići ovu krizu i iz nje izaći jači: pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ove godine smo napravili važne korake uprkos pandemiji i moramo da nastavimo da se nadovezujemo na njih zarad istinski ujedinjenog evropskog kontinenta.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022