Vesti
Analiza

Utvrditi granice ljudskog pritiska na prirodu

Da bi se sprečilo širenje pandemije kovida-19, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje, navela je u autorskom tekstu za RTV Kim dr Jelena Đokić, profesorka na katedri za zaštitu životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Utvrditi granice ljudskog pritiska na prirodu
Ilustracija (Foto Igor Vuković)

Promene u životnoj sredini spadaju među najveće i najbitnije izazove u 21. veku. Uprkos svim naporima uloženim u obnavljanje prirode u poslednjih nekoliko decenija, ljudi su se pomerili svega nekoliko koraka napred. Posledice pandemije su u izvesnoj meri oporavile životnu sredinu. To bi, u krajnjoj liniji, moglo ima pozitivan uticaj na globalne klimatske promene.
 
Od samog početka civilizacije, ljudska bića su postepeno počela da manipulišu prirodom u svoju korist. Da bi se zadovoljile potrebe povećanog broja stanovnika, industrijalizacija i urbanizacija su postale neizbežne, a njihov očigledan značaj se pokazao štetnim za životnu sredinu.
 
Kada brinemo o životnoj sredini, mislimo na: zagađenje vazduha, zagađenje vode, klimatske promene, smanjenje ozonskog omotača, globalno zagrevanje, smanjenje nivoa podzemnih voda, promenu biološke raznolikosti i ekosisteme, zagađenje arsenom i još mnogo šta. (Bremer et al, 2019; Coutts et al, 2010).
 
Globalno zagrevanje je rezultat sve veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte (CO2, CH4, N2O itd). Iz želje da upravljaju prirodom prema sopstvenim hirovima i željama, ljudi su počeli da uništavaju prirodu na brojne načine. Zagađenje životne sredine postalo je značajno pitanje današnjice upravo kao neizbežna posledica tih procesa.
 
Zbog izbijanja pandemije kovid-19, skoro svi gradovi i sela u pogođenim zemljama kao što su: Kina, Italija, SAD, Francuska, Španija, Turska, Iran, Nemačka, Južna Koreja, Velika Britanija, Indija, Australija... su imali periode delimičnog ili potpunog zatvaranja, u rasponu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Skoro sve lokalne i centralne vlasti širom sveta doslovno su zabranjivale slobodno kretanje svojih građana izvan domova kako bi izbegle prenošenje infekcije. Razni verske, kulturni, društveni, naučni, sportski i politički masovni skupovi, pomenuću samo hadž i olimpijadu, su otkazani.
 
Mnogi industrijski pogoni nisu funkcionisali, a sva putovanja su se otkazivala. U međuvremenu, napori da se suzbije prenos kovid-19 ograničavanjem kretanja imali su izvanredan uticaj na životnu sredinu. Zbog nefunkcionalnosti industrije, količina industrijskog otpada u velikoj meri je smanjena. Vozila su se retko nalazila na putevima što je rezultiralo skoro nultom emisijom gasova staklene bašte i mikronski sitnih suspendovanih čestica u okolinu. Zbog manje potražnje energije u industriji, upotreba fosilnih goriva kao konvencionalnih izvora energije znatno je smanjena. Ekosistemi su se odlično obnovili.
 
U mnogim velikim gradovima stanovnici su se prvi put u životu susretali sa vedrim nebom. Nivo zagađenja na turistički atraktivnim lokacijama kao što su šume, morske plaže, brdska područja i dr. takođe se uveliko smanjio.
 
Otkriveno je i da je ozonski omotač do neke mere oživeo. Pandemija je ljudskom rodu pokazala svoja dva lica. Sa jedne strane, uništavala je živote širom sveta ali je, s druge strane, imala vrlo pozitivan uticaj na globalno okruženje.
 
Prema Svetskom fondu za divljinu, šume pokrivaju više od 30% kopnene površine Zemlje. Nezaustavljivi rast broja ljudi dovodi do krčenja šuma usled potrebe za korišćenjem resursa radi razvoja industrije, ali i zemljišta za poljoprivredu. Rast prosečne temperature, nivoa okeana i povećana stopa ekstremnih vremenskih pojava utiču ne samo na globalno kopno i ekosisteme, već i na zdravlje ljudi (Ruscio et al, 2015). Krčenje šuma je takođe povezano sa različitim vrstama bolesti i virusnih epidemija koje prenose ptice i različite vrste slepih miševa (Afelt i sur, 2018; Olivero i dr, 2017).
 
Kovid-19 je virus slepih miševa. Da bi se sprečilo širenje epidemije, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje.
 
Nije pojava kovida-19 imala samo pozitivan efekat na životnu sredinu. U našim uslovima, u gradovima, na ulicama, u institucijama i stambenim zgradama, vršila se intenzivna dezinfekcija spolja i iznutra. Građani su takođe dezinfikovali sve površine, jer nije bilo pouzdanih podataka o tome koliko se virus zadržava na kojoj podlozi. U te svrhe su korišćena sredstva za dezinfekciju najčešće na bazi hlora. Potrošnja tih dezinfekcionih sredstava u domaćinstvima je drastično povećana, a naše ulice su redovno dezinfikovane sredstvima na istoj bazi. Svi upotrebljeni rastvori dezinfekcionih sredstava se, u našim uslovima, ulivaju direktno u vodotokove, kroz kanalizacioni sistem za prikupljanje otpadnih voda iz domaćinstva ili iz atmosferske kanalizacije. Te koncentracije dezinfekcionih sredstava utiču na sposobnost reke da se leči i da razlaže zagađenje delovanjem aerobnih „dobrih“ bakterija, koje su u ovom slučaju kolateralna šteta
.
Na kraju, bez obzira na uzrok ili poreklo, pojava kovid-19 naglasila je potrebu da se poštuje uzročno posledična veza između ljudi i prirode. Kao i kod svih prethodnih katastrofa na zemlji, ljudi će definitivno pobediti pandemiju u dogledno vreme, ali bi valjalo da znaju granice do kojih mogu da vrše pritisak na prirodu, pre nego što bude kasno.
 
 
Tekst je, u saradnji sa Medija centrom iz Čaglavice, napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, Medija centra ni RTV Kim.
 
Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centarCrno beli svetForum for Development and Multiethnic CollaborationNew Social InitiativeNGO AktivCenter for the Rights of Minority CommunitiesInstitute for Territorial Economic DevelopmentHumani Centar MitrovicaRTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.
 



Ostale vesti

Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020
Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći
Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 19.06.2020