Vesti
Analiza

Stari balkanski režimi više nisu deo rešenja

Nemačka izmišljena mantra da je "stabilnost važnija od demokratije" u poslednjoj deceniji dovela je do vaskrsavanja kriminalnih i korumpiranih režima, čije su vodeće ličnosti bile u velikoj meri uključene u ratne zločine i zločine tokom devedesetih, piše za britanski "Politics first" Zoran Čičak, jedan od osnivača JUL-a, bankar, biznismen i politički analitičar.
Stari balkanski režimi više nisu deo rešenja
Ilustracija (Foto back-packer.org)

Balkan je vekovima bio prostor u kojem su se dva dominantna evropska igrača borila za uticaj, resurse, tranzitne puteve i saveznike. Bez obzira na to da li su u pitanju Habsburška i Otomanska imperija u 17. i 18. veku, ruska i austrijska carstva u 19. veku, Nemačka i Velika Britanija u prvoj polovini 20. veka, ili SSSR i NATO u njegovoj drugoj polovini, ponavljanje diskursa istorije Balkana se uvek svodilo na borbu dva dominantna spoljna igrača.

Međutim, 2017. godina, nakon Bregzita, povećanja geopolitičkih neslaganja između SAD-a i Evropske unije i uspona zvezde neo-otomanskog imperijalizma Turske - po prvi put nudi perspektivu značajnih promena u prethodnom diskursu. Umesto dva vodeća igrača, Balkan sada postaje igralište za najmanje četiri - SAD (sa manje ili manje otvorenom podrškom britanske spoljne politike), EU (u kojoj dominira Nemačka), Rusiju i Tursku.

Suočene sa tim brojem stranih igrača, balkanske države su sada prisiljene da preispitaju svoje stare lojalnosti i saveze, potraže nove prijatelje ili da pokušaju da se pomire sa starim neprijateljima. U neizvesnom okruženju, elite koje vladaju balkanskim zemljama suočavaju se sa neprijatnim pitanjima sa njihovih domaćih javnih scena i iz stranih prestonica.

Opšti pregled regiona na prvu daje sliku duboko fragmentiranih društava, a pet zemalja je neko vreme pod dominantnim uticajem Nemačke: Hrvatska, Mađarska, Srbija, Bugarska i Makedonija. Međutim, u poslednje tri, Nemačka se suočava sa podeljenom lojalošću domaćih elita. Češće nego što to nisu činile, ove su zemlje flertovale sa Rusijom, ponekad iskreno, a ponekad samo pokušavajući da podignu svoje uloge i iscede što više novca i podrške, igrajući istu igru na obe strane.

Istovremeno, u jugozapadnom delu Balkana, Amerikanci su učvrstili svoj uticaj u primorskom delu Crne Gore i Albanije, gurajući ga dublje u središte Balkana - Bosnu, Kosovo i Makedoniju. Međutim, kada se radi o zemljama u kojima dominiraju muslimani na Balkanu, američka spoljna politika već doživljava konkurenciju - ako ne i direktnu opstrukciju - umesto saradnju, kao što je ranije činila, od sopstvenog NATO saveznika, Turske.

Ruski plan od 2015. godine da uspostavi "neutralnu zonu" na Balkanu - oslanjajući se na zemlje koje nisu članice NATO: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Makedoniju, plan B4 - je propao krajem 2016. i početkom 2017. godine jer se Crna Gora pridružila NATO-u u junu ove godine, a nakon političkih promena u Skoplju, Makedonija će verovatno učiniti isto do sredine 2018. godine. Prema tome, B4 bi mogao - u najboljem slučaju za Moskvu - postati B2. Ali to nije tako jednostavno.

Za očekivati je da će američki i nemački uticaji nastaviti svoju trku za pozicije u dve ključne balkanske države - Srbiji i Hrvatskoj. Suštinska unutrašnja nestabilnost nekoliko hrvatskih vlada verovatno će dovesti do znatnijih promena elita, što bi na kraju dovelo do smrti HDZ-a kojim dominira nemački uticaj i njegove zamene od strane levičara iz SDP-a, koji su skloniji prihvatanju američke zaštite i podrške. Ovakav scenario već se dogodio u Makedoniji ranije ovog proleća, čime je uspostavljen modus operandi koji će se ponoviti i u drugim zemljama.

Istovremeno, dugotrajne unutrašnje borbe unutar srpskog establišmenta - koji je i dalje kontaminiran od svog iracionalnog i konfliktnog predsednika Aleksandra Vučića - verovatno će dovesti do uspostavljanja jačih američkih pozicija u Beogradu. Međutim, u okviru složenije srpske realnosti, situacija će biti bar na neko vreme takva da će političari iza kojih je američki, nemački i ruski uticaj morati da nađu neku vrstu sporazuma o podelama vlasti, kako bi se sprečila dalja nestabilnost. Stoga Beograd, na više nego jednostavno umetnički način, podseća posmatrača na posleratni Beč, koji je besmrtno sačuvan u kultnom Grejem Grinovom filmu iz 1949. godine "Treći čovek", u kojem glavnu ulogu igra Orson Vels.

Pomeranje balkanske geopolitike, od dualne do četvoropolarne, verovatno će u svakom od (lokalnih) društava učiniti unutrašnju dinamiku mnogo bržom. Nemačka izmišljena mantra da je "stabilnost važnija od demokratije" u poslednjoj deceniji dovela je do vaskrsavanja kriminalnih i korumpiranih režima, čije su vodeće ličnosti bile u velikoj meri uključene, ponekad politički i ponekad čak i lično, u ratne zločine i zločine tokom devedesetih, organizovani kriminal i korupciju. Ucenjujući EU, pretnjama da će ponovo početi stari rat ako ne dobije trajnu i neograničenu podršku, režimi koje podržava nemačka Evropska narodna partija sada postaju deo problema i više nisu deo rešenja.

Istovremeno, brza američka intervencija u Makedoniji dovela je do dolaska na vlast Zorana Zaeva, koji je u ovom trenutku jedini lider bez balkanskih kontroverzi koji proističu iz njegove prljave prošlosti. Ako američka spoljna politika nastavi da ulaže u makedonski projekat, ova zemlja će biti prihvaćena u NATO, ali i EU po ubrzanom postupku. To bi pokazalo ne samo Rusima, već i Nemcima, da reciklirani političari sa krivičnim dosijeima ne mogu biti sidro stabilnosti u regionu.

Gospodin Zaev se već neformalno pominje u nekoliko važnih evropskih diplomatskih kancelarija kao "Balkanski Makron", čime je prepoznat kao "probna kopija" za šire promene u jugoistočnoj Evropi. Međutim, tek treba videti u kojoj meri će njegova vizija multietničke i demokratske Makedonije konačno prevladati nad albanskim iredentističkim zahtevima. Kako god, Balkan će doživeti niz iznenadnih, dubokih, ponekad mirnih, ali ponekad i nasilnih promena. Što se pre stare političke generacije u potpunosti zamene, čistiji će biti ishod.

Tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022