Vesti
Analiza

Šta je potpisano u Beloj kući?

Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020
  • 08:32 h
  • Analiza
  • Kim, autor Dušan Lj. Milenković
  • komentara:
  • pregleda: 524
Šta je potpisano u Beloj kući?
Ilustracija (Foto Istock)

U analizi se zaključuje da su predstavnici dve strane potpisali „pisma o namerama“, stavivši potpise samo na svoje primerke, a da pritom Sjedinjene Američke Države nisu ništa potpisale. Političke posledice neispunjavanja obećanog mogu biti mnogo ozbiljnije od pravnih, iako još uvek nemamo usvojeno mišljenje o pravnoj obaveznosti dokumenata. Sjedinjene Države, dakle, nisu strana u ovom dogovoru, ali činjenica da su organizovali i promovisali dogovoreno kao veliki uspeh nam govori da će oni garantovati ispunjenje svega što je dogovoreno, pogotovo ako Donald Tramp pobedi u novembru.

Od 16 tačaka sporazuma, 8 nema dodira sa „ekonomskom normalizacijom“ iako je to naslov dokumenta, i američka administracija pokušava da proglasi „ekonomsko normalizovanje“ odnosa Beograda i Prištine. Međutim, CDDRI smatra da su međunarodno-politički elementi nadjačali ekonomske u smislu mogućih posledica.

Primetna je i nekreativnost dokumenta, jer je 5 tačaka preuzeto direktno iz Briselskog dijaloga. Ovim tačkama se ili utvrđuje već dogovoreno, ili pokušava staviti malo veći pritisak na implementaciju, ali u svakom slučaju ne predstavlja pomak u odnosu na dijalog koji podržava i olakšava EU. CDDRI primećuje da je, kvalitativno, Briselski sporazum daleko temeljniji dokument od vašingtonskih pisma o namerama.

Donald Tramp se može smatrati najvećim pobednikom ovog pregovaračkog procesa, jer je isti veoma uspešno upotrebio za pokrivanje tema iz svoje predsedničke kampanje. Međutim, analiza uočava da je događaj iz Bele kuće veoma važna tačka u istoriji srpsko-američkih odnosa, i da je očigledno približavanje Srbiji najmoćnijoj zemlji sveta, pogotovo ako Tramp osvoji i drugi mandat.

Sa druge strane, potpisan dokument bi mogao da stavi Srbiju pred izuzetno velike spoljnopolitičke izazove ukoliko bi se striktno pridržavali potpisanog. Naime, odnos Srbije sa EU, Rusijom, Kinom i velikim brojem zemalja Bliskog istoka bi mogao da bude narušen, i pozicija Srbije bi postala daleko neugodnija u međunarodnim odnosima.

CDDRI izdvaja poziciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je ovim potpisom dobio „grejs“ period za „punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“. Faktički, Aleksandar Vučić je kupio još vremena do potpisivanja pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

Detaljna analiza, tačku po tačku, objašnjava suštinu i domete svake od 16 tačaka dokumenta. Ekonomske tačke su dosta neprecizne i široke da bismo mogli da sudimo o izvesnim dometima, ali njihov okvir daje nadu da bi SAD mogle da značajnije doprinesu rastu privrede u regionu. Otvaranje kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu bio jak signal o dobrom stanju srpske privrede.

Veoma je različita težine svake od tačaka ponaosob, a CDDRI je izveo zaključak da su ekonomske tačke ipak slabije od političkih.

Opšti utisak autora analize je vezan za sadržaj i pomak, ne i moguće posledice jer njih sada ne možemo ocenjivati. Autori su dokument nazvali „klin čorbom“ (Stone Soup), jer veliko šarenilo stavki izgleda kao da je svako iz Trampovog tima ubacio po neku stavku iz svoje nadležnosti, onda su dodali nekoliko već postojećih tačaka Briselskog dijaloga, i na kraju posolili sa nekoliko širokih nepreciznih ekonomskih tačaka. Ceo proces je ocenjen kao deo predsedničke kampanje Donalda Trampa, čemu svedoči da je 6 tačaka uzeto sa njegove agende iako, realno, nemaju nikakve veze sa kosovskim problemom niti normalizacijom između Beograda i Prištine. Autori uočavaju manjak kreativnosti u rešavanju decenijskog problema, i veoma mali pomak iako svi akteri procesa ovo zovu „istorijskim sporazumom“. Na kraju, CDDRI je uporedio ove dokumente sa Briselskim sporazumom, i zabeležio da je potonji daleko precizniji i sadržajniji.

CDDRI je u okviru analize razmatrao potencijalne koristi i gubitke za Srbiju:

Moguće koristi za Srbiju:

1. Unapređivanje odnosa sa najmoćnijom silom današnjice, naročito ukoliko Donald Tramp osvoji još jedan mandat u Beloj kući u novembru;
2. Smanjivanje pritiska na Srbiju u pogledu brzog rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije;
3. Moratorijum od godinu dana na pokušaje Kosova* da stekne članstvo u međunarodnim organizacijama;
4. Potpora za unapređivanje regionalne saobraćajne infrastrukture;
5. Stvaranje uslova za brži protok ljudi, usluga, robe i kapitala između Srbije i Kosova* kroz razvoj infrastrukture i integraciju u „Mali Šengen”;
6. Dodatni podsticaji za preduzetnike u Srbiji, naročito nakon predviđenog otvaranja kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD u Beogradu;
7. Stvaranje povoljnije investicione klime u Srbiji;
8. Potvrda garancija za zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji;
9. Dodatni podsticaj za konačno rešavanje pitanja nestalih i interno raseljenih lica, među kojima je i veliki broj interno raseljenih i nestalih Srba;
10. Unapređivanje odnosa za Izraelom u ekonomskoj i političkoj sferi, kao i snažnije oslanjanja na pro-izraelske organizacije u SAD.

Mogući gubici za Srbiju:

1. Obavezivanje da će biti uspostavljen jednogodišnji moratorijum na sprovođenje veoma uspešne kampanje povlačenja priznanja, dok se zauzvrat dobija jednak moratorijum na (u poslednje vreme) neuspešnu kosovsku kampanju pokušaja učlanjivanja u međunarodne organizacije;
2. Dvosmislena formulacija koja se može tumačiti i kako se Srbija nadalje (ne samo na godinu dana) obavezala na obustavljanje napora za sprečavanje priznanja Kosova* i stupanja Kosova* u međunarodne organizacije;
3. Narušavanje odnosa sa Ruskom Federacijom zbog približavanja Americi i zbog tačke o diversifikaciji energenata;
4. Narušavanje odnosa sa Kinom zbog obavezivanja da se neće nabavljati 5G tehnologija od „nepouzdanih dobavljača” (iako se Kina nigde eksplicitno ne navodi, može se zaključiti da su „meta” ove odredbe kineske kompanije);
5. Narušavanje odnosa sa većim delom država Bliskog istoka (od kojih su neke veoma važni partneri Srbije, poput Turske) zbog odluke da se ambasada Srbije preseli u Jerusalim;
6. Izrael će biti još jedna važna država koja će priznati nezavisnost Kosova*;
7. Bezbednosna pretnja za srpske pripadnike misije UNIFIL u Libanu, čije je sedište na teritoriji pod snažnijim uticajem Hezbolaha;
8. Antagonizacija odnosa sa Evropskom unijom zbog selidbe ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, kao i zbog činjenice da se o ključnim pitanjima za EU (poput slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapital) pregovaralo van okvira Brisela, pa da čak Brisel nije bio ni adekvatno obavešten o toku pregovora.

O autoru

Dušan Lj. Milenković ima desetogodišnje iskustvo u radu u međunarodnim političkim razvojnim agencijama Nacionalni demokratski institut i Vestminsterska fondacija za demokratiju, i upravljanju programima koji su usmereni na rad sa političkim akterima i institucijama u Srbiji i regionu zapadnog Balkana. Dobro je upoznat sa donorskom zajednicom i civilnim sektorom u regionu, čiji je aktivan član od 2007. godine. Zainteresovan je za duboke probleme političkih sistema, pogotovo zemalja u regionu, a u poslednje vreme i primenom bihevioralnih pristupa u politici i ekonomiji. Poseduje i britansku licencu za upravljanje projektima u razvojnom sektoru (PMD PRO).

 

Tekst je, u saradnji sa Novom društvenom incijativom (NSI), napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, NSI ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centarCrno beli svetForum for Development and Multiethnic CollaborationNew Social Initiative, NGO AktivCenter for the Rights of Minority CommunitiesInstitute for Territorial Economic DevelopmentHumani Centar MitrovicaRTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.



Ostale vesti

Oni su važni
Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo "zaradilo", pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.
  • 20.01.2021
Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020