Srpski veterani takođe misle da je mnogo vremena prošlo od oružanog konflikta na Kosovu da bi sada Specijalni sud, koji bi trebalo da procesuira pripadnike bivše Oslobodilačke vojske Kosova, mogao da pred lice pravde izvede krivce za ratne zličine, takođe je rečeno na debati u okviru projekta koji zajednički sprovode NVO CPT i NVO Integra, uz podršku Ambasade SAD u Prištini. Učesnici fokus grupe su većinom saglasni u stavu da visoki politički zvaničnici albanske nacionalnosti neće biti procesuirani, a ako neko bude osuđen, biće neki vojnik bivše OVK koji je „srotinja i iza koga niko ne stoji, kao što smo i mi“, smatraju srpski veterani, učesnici sukoba na Kosovu 1998. i 1999.godine. Pripadnici bivše Vojske Jugoslavije misle da Sud neće obezbediti svedoke, koje i ne može zaštiti, a u većini slučajeva nisu spremni da sami svedoče, smatrajući da bi vrlo lako, umesto svedoka mogli da budu lažno osumnjičeni i osuđeni.
Pozivu projektnog tima CPT da učestvuju u razgovoru o Specijalnom sudu za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, odazvalo se deset veterana bivše Vojske Jugoslavije koji i dalje žive na teritoriji centralnog Kosova. Jedan od učesnika je u vreme oružanog sukoba na Kosovu bio redovan vojnik, dok su ostali bili rezervisti.
Pri samom predstavljanju, učesnici fokus grupe su iskazali veliku dozu nepoverenja i straha, pa su vrlo neprecizno govorili o tome u kojoj su jedinici bili i na kom prostoru su bili raspoređeni.
„Plašim se da je sve ovo mač sa dve oštrice, danas je ovaj sud okrenut ka Albancima a sutra...’’, objasnio je jedan od učesnika zbog čega su srpski veterani uzdržani i zbog čega uglavnom ne pričaju o svom angažovanju u sukobima na Kosovu.
Drugi učesnik misli da većina njegovih saboraca nema nimalo poverenja u Sud i Tužilašto i da misle da on neće obezbediti pravdu za srpske žrtve:
„Poverenja nema, ali zato ima straha i to puno. Zato niko od nas veterana ništa i ne govori i nismo spremni da svedočimo na Sudu.“
Jedan od prisutnih na fokus grupi je izrazio zabrinutost da Srbi mogu da budu optuženi na osnovu takozvanih „tajnih spiskova“, o kojima se priča, čak ih objavljuju i neki albanski mediji, što je po njegovom mišljenju „dobra metoda“ da se ne samo Srbi, već i svi potencijalni svedoci uplaše i obeshrabre:
’’Biće uhapšeni naši ljudi, verovatno samo zato što su Srbi i zato što hoće da žive na Kosovu“.
Zanimljiv je bio stav jednog veterana, koji je pokazao bes, ne samo prema albanskim liderima na Kosovu, već i prema vlastima u Republici Srbiji.
Specijani sud za ratne zločine pripadnika bivše oslobodilačke vojske Kosova,formiran je za procesuiranje predmeta zločina počinjenih za i posle oružanih sukoba na Kosovu u periodu od 1998. Do 2000. godine. Sud je deo pravosudnog kosovskog sistema, ali će se suđenja odvijati u Hagu, u Holandiji i baviće se zločinima koje su počinili pripadnici OVK nad civilima, kosovskim Srbima, ali i pripadnicima ostalih zajednica, kao i nad Albancima, koji su navodno bili saradnici režima Republike Srbije. Jedan od najznačajnijih zadataka Suda biće da se rasvetle tvrdnje iznete u izveštaju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, usvojenog u januaru 2011. godine. U Martijevom izveštaju se rukovodstvo OVK, uključujući i sadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija, optužuje za umešanost u „trgovinu ljudskim organima, otmice i zlostavljanje zarobljenika“ tokom sukoba na Kosovu.
______________________________________________________________________________
Nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije nisu imali dovoljno informacija o mandatu Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše OVK. Nakon što ih je moderator upoznao sa detaljima o sedištu, mandatu, ciljevima, sastavu zaposlenih i o vremenskom okviru mandata, učesnici su bili iznenađeni.
„Ne mogu da verujem koliko se do sada manipulisalo u medijima o ovoj temi“, kaže jedan od učesnika, dok drugi dodaje: „Ovo što smo danas čuli od vas i što smo slušali u medijima, to je nebo i zemlja. Razočaran sam i nastupima brojnih zvaničnika iz Beograda koju su očito širili dezinformacije, konkretno o mandatu samog Suda i Tužilaštva i vremenskom okviru mandata“.
Isti sagovornik ističe, a sa njim su se složile i ostale kolege da im je tek sada jasno zašto se u javnosti više ne priča o ovoj temi, zašto se više ne čuju političari, ni u vlasti ni u opoziciji, ni u Beogradu ni u Prištini, takođe ni u Briselu.
Od 10 učesnika fokus grupe, samo je jedan znao osnovne podatke o formiranju i mandatu specijalnog suda.
’’Ja sam lično upoznat jer bez sam posla. Nadao sam se da će ovaj Sud ili Tužilaštvo zapošljavati ljude, pa sam pratio sve o njima i pratio konkurse, pa sam tako saznao osnovne podatke“, kaže on.
Učesnici debate misle da ovakav sud u trenutnoj političkoj situaciji ne može da obavlja funkciju zbog koje je osnovan. Svi se slažu da albanski političari na Kosovu, iako pozivaju sve pripadnike bivše Oslobodilačke vojske Kosova da se odazovu pozivima za saslušanje, ustvari ne priznaju da je bilo zločina koji su počinili njihovi sunarodnici.
„Očekivano je da albanski političari, i oni na vlasti i oni u opoziciji, budu protiv ovog Suda, jer su većinom krvavo umešani u sukobe, direktno ili indirektno“, kaže jedan srpski veteran, dok drugi dodaje:
„Možda ovi mlađi podržavaju sud, ali i oni su u školama učeni da su samo Srbi krivci i zločinci“.
Problem nije samo u Sudu, već i u društvu na Kosovu, koje nikako ne može da prihvati postojanje jednog kritičkom osvrta na delovanje OVK, mišljenje je još jednog veterana iz Gračanice.
’’Tu je glavni problem. Oni jednostavno nisu u stanju da prihvate neke stvari, za koje svi znamo da su istinite“, kaže on.
Zanimljiv je stav jednog od učesnika, koji kaže:"Čitava priča oko Specijalnog Suda i Tužilaštva, samo je jedna velika dimna zavesa i maska za integrisanje srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem“.
Ranije istraživanje NVO CPT, pod nazivom “Percepcija javnog mnjenja o radu i mandatu Specijalnog suda za Kosovo, rizici i mogućnosti”, pokazalo je da, bez obzira na izazove, većina ispitanika albanske nacionalnosti (64,8%) i (53,2%) ispitanika srpske nacionalnosti smatra da je važno baviti se pitanjem svih zločinima oružanog konflikta, kao i zločinima počinjenim prema civilima, tokom i nakon oružanog konflikta 1998. i 1999. godine na Kosovu. U fokus grupama, koje su organizovane i u kojima su učesnici bili albanske nacionalnosti, široko je rasprostranjena percepcija o tome da se srpski zločini na Kosovu nisu adekvatno razmatrali po okončanju oružanog konflikta. Mnogi učesnici albanske nacionalnosti izrazili su mišljenje da Specijalni sud može pomoći "da se zatvore knjige" o navodnim zločinima koje je počinila OVK tokom oružanog konflikta, zauvek.
______________________________________________________________________________
Po mišljenju veterana Srba, mnogo vremena je prošlo od završetka oružanih sukoba na Kosovu i pitanje je da li još uvek postoje svedoci, a takođe ne postoji ni efikasan sistem zaštite svedoka. Naime, smatraju srpski rezervisti, ljudi se više i ne sećaju detalja, a oni koji se sećaju, zbog sopstvene bezbednosti i bezbednosti svojih porodica, ne žele i ne smeju da svedoče.
„Ukoliko nema efikasne zaštite svedoka, svi svedoci će umreti od nekih retkih bolesti ili poginuti u nekim bizarnim saobraćajnim nezgodama“, sarkastično kaže jedan veteran iz Lapljeg Sela.
Drugi učesnik fokus grupe dodaje da će deo ljudi koji bi svedočio, biti potkupljen i ističe:
„Većina takozvanih komandanata bivše OVK, nakon rata su postali izuzetno bogati, bave se krupnim ali kontraverznim biznisom i oni imaju na raspolaganju ogromna sredstva za tako nešto“.
Što se tiče svedočenja Srba, žrtava i očevidaca ratnih zločina pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, učesnici debate misle da će retko ko da svedoči, jer je prisutan ogroman strah i kod Albanaca koji bi želeli da pravda izađe na vidalo. Takođe, različiti stavovi između Srba i Albanaca o oružanim sukobima na Kosovu su potpuno suprotstavljeni, napominje jedan veteran:
„Kada bi danas neko spojio 10 srpskih i 10 albanskih veterana na ovakvom sastanku, za pola sata bi se posvađali, a verovatno bi došlo do fizičkog obračuna, jer su naša i njihova glediša na dešavanja 1998. i 1999. potpuno različita“.
Samo jedan učesnik debate je izrazio spremnost da bi svedočio u Hagu, ukoliko bude pozvan.
„Moramo insistirati na pravdi i rasvetljavanju sudbine naših sunarodnika koje su ubili pripadnici OVK i ja sam preman da sarađujem sa svim relevantnim institucijama, po cenu sopstvenog života i bezbednosti svoje porodice“, kaže on, ističući da to govori uvek i svuda i da je čak to par puta rekao i nekim Albancima, komšijama.
Svi ostali rezervisti, koji su učestvovali u debati o Specijalnom sudu su jedinstveni da ne bi svedočili.
„Znam da su ljudi ubijani, neka ubistva sam i sam video, saosećam sa porodicama i kao čoveku mi je izuzetno teško međutim, naša moralna obaveza da se zalažemo za pravdu za naše žrtve, nije jača od naše moralne i biološke obaveze da brinemo za svoju porodicu i za svoju decu, koju bismo svojim svedočenjem doveli u opasnost“, kaže jedan od veterana.
Jedan od učesnika je izrazio svoje lično strahovanje oko budućnosti mandata Specijalnog suda, ali i pozicije srpskih boraca. Ističe da on nikada ne bi svedočio i da svima poručuje da se ni na koji način ne smeju isticati, ako žele da prežive na Kosovu.
„Možda mi možemo da damo iskaz u Hagu, ali šta će biti sa ovim sudovima ovde? Hoćete li da svi završimo kao Kolić iz Dobrotina, nevini da trunemo u zatvoru?!“
Na kraju dela debate u kojem su govorili o svedočenju, srpski veterani su još jednom ponovili da su sigurni da postoje tajni spiskovi navodnih zločinaca Srba, koji nisu tačni, ali koje albanska politička elita može da aktivira u svakom trenutku.
Veterani bivše Vojske Jugoslavije su istakli da niko ne spominje NATO kao jednog, po njihovom mišljenju, od najvećih zločinaca za vreme oružanih sukoba na Kosovu.
„Svojim očima sam video puno poginulih srpskih vojnika i policajaca, ali i puno ranjenih i ubijenih civila. Civili iz svih zajednica su uglavnom ubijani bombardovanjem. Znam da ovaj Sud nema mandat da sudi NATO paktu, ali samo podsećam sve na tu činjenicu“, rezignirano je rekao jedan od učesnika debate koji je za vreme sukoba na Kosovu bio redovan vojnik tadašnje Vojske Jugoslavije. On je takođe izrazio sumnju da će Specijalni sud da donosi poštene i realne odluke.
„Epilog će da dobiju neki manje bitni slučajevi. Nema pravde za nas i neće je biti, a nema ni za Albance. Biće osuđen neki sirotan Albanac, koji nema nikog svog da ga zaštiti i koji je ovim njihovim komandantima bitan koliko i neki Srbin“, kaže on i dodaje: „Većina boraca OVK je danas sirotinja kao i većina boraca, rezervista Vojske Jugoslavije i zbog toga su oni najpodesniji „žrtveni jarci“ koje će bogati kriminalizovani bivši komandanti i korumpirani političari lako prodati“.
Na ovo izlaganje, nadovezao se veteran iz Kosova Polja, koji je razočaran i stavom zvaničnog Beograda.
„Državni organi Srbije ne čine ništa kako bi srpske žrtve dobili zasluženu pravdu. Bojim se da je ova destruktivna pasivnost istražnih organa Srbije tendenciozna i nisam siguran ko stoji iza svega“.
Rezultati istraživanja NVO CPT, sprovedenog 2017. godine:
-Više od polovine (51%) ispitanika albanske nacionalnosti bi učestvovali u protestima, ukoliko Specijalni sud za Kosovo podigne optužnice protiv učesnika OVK. U slučaju da srpski zvaničnici na Kosovu ili zvaničnici Republike Srbije zahtevaju od Specijalnog suda Kosova da dokaže da je OVK bila teroristička organizacija i da je njena kampanja nelegitimna, procenat ispitanika albanske nacionalnosti, koji bi uzeli učešća u protestima, raste na 64,4%. Sličan procenat ispitanika albanske nacionalnosti (64,7%) je spremno da protestuje ako smatra da su presude protiv pripadnika OVK nepravedne.
-Među ispitanicima albanske nacionalnosti, 38,9% bi odustalo od učestvovanja u protestima ukoliko lideri međunarodne zajednice zauzmu stav u korist Specijalnog suda Kosova i potrebe da se pokaže da niko nije iznad zakona, 37,6% di odustalo od učešća u protestima ukoliko bivši komandanti OVK upute istu poruku, 28.6% ispitanika albanske nacionalnosti bi odustalo od protesta ukoliko bi se predstavili dokazi koji jasno ukazuju na krivicu pripadnika OVK za zločine za koje su optuženi, dok 32.9% smatra da nedvosmisleni dokazi nisu olakšavajući faktor.
-Učesnici fokus grupa srpske nacionalnosti, izjavili su da ne bi učestvovali u protestima zbog optužnica koje bi izdao Specijalni sud za Kosovo, ali su svi učesnici Srbi uvereni da će Albanci protestovati kako bi izrazili solidarnost sa "stvaraocima države" i da bi ti protesti mogli postati nasilni. ______________________________________________________________________________
Nakon što je moderator predstavio ranije istraživanje CPT, koje pokazuje da je veliki broj Albanaca spreman da protestuje u slučaju hapšenja i pokretanja postupaka protiv njihovih sunarodnika, učesnici debate nisu pokazali iznenađenje. Po njihovom mišljenju, bez obzira na bilo kakvo i bilo čije istraživanje, oni znaju da bi preko 95% Albanaca ustvari protestovalo, delom zbog iskrenog uverenja da nije bilo zločinaca pripadanika OVK, a delom zbog straha.
„To je slika kosovskog društva danas“, ističe jedan od učesnika.
„Niko na Kosovu među Albancima nije spreman ili ne sme ni da pomisli da borba OVK nije bila čista. U albanskoj javnosti se potencira ta čista borba i to se prenosi mlađim generacijama“, objašnjava jedan od rezervista zbog čega je toliki broj Albanaca spreman da protestuje u slučaju da visoki oficiri i političari budu osuđeni u Hagu.
„ Albanci na Kosovu žive relativno loše u socijalno-ekonomskom smislu, ali na drugoj strani postoji jasan nacionalni konsenzus oko borbe OVK“, izražava svoje čuđenje najmlađi učesnik debate, ali i sam donosi zaključak: „Odgovor leži najverovatnije u strahu i potencijalnom teroru političko-kriminalne koalicije“.
Osim nepoverenja u kosovske institucije, ali i u međonarodnu zajednicu i vlasti u Srbiji, osim nepostojanja adekvatne zaštite svedoka, srpski veterani su zaključili da je kasno za početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, jer su ljudi umorni od čekanja pravde.
„Osim što se ljudi plaše, oni polako ali sigurno zaboravljaju sve. Ljudi su zaboravili detalje iz rata, datume, mesta, ljude i događaje pa čak iako su bili burni i krvavi, pa čak iako su oni na bilo kakav način, direktno ili indirektno, učestvovali u tim događajima“, zaključio je jedan od učesnika fokus grupe, sa čime su se složili i ostali veterani bivše Vojske Jugoslavije.
U cilju pomirenja na Kosovu, 2012. godine je osnovana Međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošcu i pomirenje, koja je imala obavezu da preduzme inicijative za tranzicionu pravdu. (Tranziciona pravda je oblast prava koja izučava načine postupanja prema prošlim kršenjima ljudskih prava u društvima u tranziciji i predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata procesa demokratizacije koji vode međunarodne organizacije, zato što može da funkcioniše kao efikasan katalizator postkonfliktnog pomirenja i stabilizacije.)
Pripremni tim Komisije za istinu i pomirenje je formirao kosovski predsednik Hašim Tači, decembra 2017.godine. Tim čini devet članova – dva predstavnika iz Kancelarije kosovskog predsednika, jedan predstavnik kosovske vlade, jedan predstavnik Skupštine Kosova i pet članova civilnog društva, a podržaće ga međunarodni eksperti.