Vesti
Analiza

Sever nije Krim: Kriza zbog predloga o podeli Kosova

Krajem leta 2018. godine predstavnici opozicionih stranaka Albanaca na Kosovu su potvrdili da će pozvati na proteste kako ne bi dozvolili kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju da nastavi vođenje dijaloga sa Beogradom o korekciji granice. "Ni Kosovo, ni istočno Kosovo* neće da se deli, o nezavisnosti ne pregovaramo. Srbiji ništa ne dugujemo, novu patnju i nove kompromise ne prihvatamo", kazao je na protestu u Prištini predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti.
  • 02.04.2023
  • 10:01 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Goran Avramović
  • komentara:
  • pregleda: 530
Sever nije Krim: Kriza zbog predloga o podeli Kosova
Aljbin Kurti na protestu u Prištini protiv korekcije granice sa Srbijom, septembar 2018 (Foto BIRN)

Iz Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova su tražili da Skupština Kosova legitimiše tim koji će učestvovati u dijalogu.

Tači je prethodno najavio da će temu korekcije granice sa Beogradom inicirati na susretu sa Aleksandrom Vučićem u Briselu.

Aljbin Kurti je odmah reagovao navodima da "pogranična korekcija, ili razmena teritorija, može imati štetne posledice", pominjući rat.

"Posebno sam zabrinut zbog toga što na osnovu najsvežije, goruće istorije Balkana, diskusije o razmeni teritorija dovode do raseljavanja stanovništva, a ne stvarne promene granica. Dobro znamo da je dijalog o teritorijama bliži ratu, nego miru", rekao je Kurti Glasu Amerike.

On je ponovio prethodno iznetu tezu da su Tačijevi postupci povezani sa strahom od optužbi od strane Specijalnog suda za zločine pripadnika OVK tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine.

Na skupu pod nazivom "Igra granicama - rat ili rešavanje Balkana" koji je početkom septembra 2018. održan u Prištini, Kurti je kazao da je idejom o korekciji granica predsednik Tači relativizovao teritorijalni integritet Kosova.

"Ovo predstavlja napad na državnost naše zemlje, a proizilazi iz pokušaja predsednika. Uvek je Srbija tražila da prihvatimo razmenu teritorija. Onaj koji to traži, prvi odustaje od dela svoje teritorije. Konkretno, tezom o razmeni teritorija od strane Kosova neki eksponenti vlasti su odustali od severa, a sa druge strane, Preševsku dolinu neće dobiti", rekao je on.

"Tači vratio Kosovo u 2007. godinu"

"Hašim Tači je predlogom o korekciji granica Kosovo vratio u 2007. godinu, kada još nije proglašena nezavisnost", kazao je Aljbin Kurti polovinom septembra za bečki Standard.

Prema njegovim rečima, Tači je time uputio i signal državama koje su već priznale Kosovo da "nešto možda nije u redu sa kosovskim granicama". Kurti je nastavio sa insistiranjem na tezi da Tačijev predlog ima veze s tim što se "plaši zatvora".

Lider Samoopredeljenja je tražio nove izbore i najavljivao nove demonstracije.

"Nisam protiv dijaloga sa Srbijom, već protiv dijaloga bez principa", naglasio je on i dodao da najpre treba da se analiziraju prethodni proces dijaloga i postignuti sporazumi.

Potvrđena kazna članovima Samoopredeljenja

Apelacioni sud u Prištini je 18. septembra 2018. odbacio žalbu i potvrdio zatvorske kazne za lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i poslanike tog pokreta Aljbuljenu Hadžiju, Fatona Topalija i bivšu članicu Doniku Kadaj-Bujupi. Kazne su izrečene uslovno, a osuđenima je zaprećeno da će ukoliko ponove krivično delo tokom naredne dve godine morati da ih izdrže u zatvoru.

Sud je potvrdio prvobitnu presudu Osnovnog suda u Prištini, prema kojoj su četiri člana Samoopredeljenja osuđena na zatvorske kazne zbog upotrebe suzavca u kosovskom parlamentu radi sprečavanja ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština koji je predviđen sporazumima iz Brisela i ometanja pripadnika policije u vršnju službene dužnosti.

Ta presuda je doneta 3. januara iste godine i prema njoj je Kurti osuđen na jedinstvenu kaznu od 17 meseci zatvora zbog opstrukcije rada parlamenta bacanjem suzavca i ometanja policije u obavljanju službene dužnosti, a njegova zamenica Hadžiju je za isto krivično delo osuđena na jedinstvenu zatvorsku kaznu od 15 meseci zatvora.

Poslanica Donika Kadaj-Bujupi je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 meseci zbog suprotstavljanja policiji i korišćenja suzavca, dok je Faton Topali osuđen na jedinstvenu zatvorsku kaznu u trajanju od 14 meseci.

Tači u Zubinom Potoku, protesti u Prištini, Vučić podigao borbenu gotovost vojske

Dok je predsednik Kosova Hašim Tači boravio u opštini Zubin Potok, u Prištini su počeli protesti opozicije protiv predloga o korekciji granica.

Proteste je predvodilo Samoopredeljenje, a Kurti je kazao da je skup pokazatelj da građani ne žele da se pokore jednom čoveku (Hašimu Tačiju) koga je nazvao "akrobatom". Demonstranti su pritom uzvikivali: "Sa lopovima nema države".

"Ovaj protest pokazuje da narod nije pokoran jednom čoveku i da moramo braniti republiku. Hajde da se okupimo za republiku i kažemo da ovaj akrobata ugrožava našu slobodu i nezavisnost", kazao je Kurti.

"Toliko volimo Republiku Kosovo, toliko volimo istočno Kosovo (*deo teritorije koji Srbi poznaju pod terminom "Kosovo". Albanci za geografsku oblast Metohije koriste termin "zapadno Kosovo" ili Dukađin) ujedinjenje sa Albanijom, da se ni pod kojim uslovom i ni po kojim okolnostima nećemo pokoravati jednom čoveku", dodao je on i istakao da se "država dovodi pod znak pitanja", jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić preko Tačija "testira Kosovo".

"Onda da im odgovorimo: ’Ni Kosovo, ni istočno Kosovo neće da se deli, o nezavisnosti ne pregovaramo. Srbiji ništa ne dugujemo, novu patnju i nove kompromise ne prihvatamo’", dodao je Kurti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je optužio vlast u Prištini da je odlaskom kosovskog predsednika na jezero Gazivode u subotu, 29. septembra prekršila Briselski i Kumanovski sporazum, kao i rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, naglašavajući da je ulaskom specijalnih jedinica na sever Kosova "ugrožen i napadnut mir".

Istovremeno je Vučić, koji je povodom događaja na severu naredio stanje najviše borbene gotovosti Vojske Srbije, na vanrednoj konferenciji za medije u Beogradu pozvao Srbe na Kosovu "na uzdržanost" i naglasio "da dijalog sa Prištinom mora biti nastavljen".

Policija Kosova je prethodno demantovala tvrdnje zvaničnika Srbije o zauzimanju veštačkog jezera i hidrocentrale Gazivode, a kako je saopšteno iz Predsedništva Kosova, u pitanju je bila "poseta predsednika Hašima Tačija severu zemlje".

Početak transformacije BSK

Skupštinski odbor za unutrašnje poslove, bezbednost i nadgledanje Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) je početkom oktobra usvojio tri nacrta zakona koji su se ticali transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage.

Na osnovu njih, predviđena je reorganizacija i transformacija Ministarstva bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane, a misija ovih snaga i njene nadležnosti ticala se "očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, građana, imovine i interesa Republike Kosova", te "vojne podrške civilnim vlastima i učešća u međunarodnim operacijama".

Samoopredeljenje je podržalo njihovo usvajanje, ali je iz ove partije poručeno da su očekivanja "bila veća".

Srbi su se protivili formiranju vojske, pa su ustavne promene u vezi sa tim pitanjem bile nemoguće. Vlada Ramuša Haradinaja je zato odlučila da zakonskim izmenama promeni nadležnosti BSK dok će se ime, kako su saopštili, "promeniti kada se stvore uslovi za ustavne izmene".

Prethodno su, po povratku iz Njujorka, Haradinaj i Tači rekli da su dobili podršku SAD za transformaciju ovih snaga.

Palmer sa albanskim liderima

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer okupio je krajem tog meseca u Prištini predstavnike albanskih vladajućih i opozicionih stranaka, u nameri da se upozna sa njihovom spremnošću za moguće ustupke u postizanju sporazuma sa Beogradom.

Prištinski elektronski mediji su preneli da je Palmer na sastanku u ambasadi SAD zatražio od strana da direktno odrede od čega su spremne da odustanu kako bi došlo do priznavanja između Beograda i Prištine.

 

PROČITAJTE JOŠ:

 

 Sastanku su prisustvovali Ramuš Haradinaj, Kadri Veselji, zamenik šefa DSK Agim Veljiju, predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti, Špend Ahmeti i Mimoza Kusari.

Susret Palmera sa političkim liderima Albanaca nije potvrđen iz ambasade SAD, ali je medijima ipak rečeno da se radi o privatnom sastanku i da oni takve susrete ne komentarišu.

Propalo još jedno glasanje

U Skupštini Kosova prvog dana novembra nije uspela nova inicijativa opozicionih partija da se izglasa nacrt rezolucije kojom se Hašimu Tačiju zabranjuje da u nastavku dijaloga sa Beogradom razgovara o teritorijalnim ustupcima.

Za podršku nacrtu rezolucije poslanika Demokratskog saveza Kosova i Samoopredeljenja nije bilo kvoruma. Svih 50 poslanika prisutnih u sali tokom glasanja su podržali predlog, ali to nije bilo dovoljno, pošto je za prihvatanje dokumenta potreban 61 od ukupnih 120 glasova.

Centralne vlasti u Prištini su tim neuspehom produžile višemesečnu agoniju – ko će biti glavni albanski zastupnik u nastavku dijaloga sa Beogradom, pa je do daljeg to ostao kosovski predsednik Hašim Tači.

Inicijatori nacrta rezolucije su u obrazloženju naveli da je neophodno usvojiti dokument, s obzirom na to da ne postoje procene rezultata dijaloga sa Beogradom, niti o tome kako bi trebalo da izgleda konačni sporazum, pa su insistirali na potrebi debate o unutrašnjem konsenzusu, pre nego što se nastavi dijalog sa Beogradom.

Srpski poslanici nisu učestvovali u raspravi, niti u glasanju o predlogu rezolucije o nastavku dijaloga sa Beogradom.

Sa druge strane, vladajuće stranke nisu imale dovoljno glasova da na redovnim sednicama odlučuju o nacrtima zakona. U proceduri je na usvajanje u tom trenutku čekalo oko 120 predloga zakona.

Srpska lista u opoziciji zbog taksi

Srpska lista je saopštila da će podržati svaki predlog za rušenje vlade Ramuša Haradinaja zbog odluke Vlade Kosova da uvede carinu od deset odsto na robu iz Srbije i saopštila da će delovanje njenih članova u Skupštini Kosova "biti u potpunosti opoziciono i da neće podržavati vladine predloge".

Iz Samoopredeljenja su ponovili da su za rušenje Vlade, ali ne "političkom trgovinom" sa Srpskom listom.

"Smatramo da vlada Haradinaja treba da ode zbog mnogih skandala, zloupotreba budžeta... Ali, mi nećemo da sarađujemo sa Srpskom listom kada je reč o ’trgovini’. Ukoliko ponude glasove, onda će o tome da se donese zajednička odluka sa ostalim partijama", kazala je Arbrije Nagavci, poslanica te partije.

Srpska lista nije učestvovala u sednicama Vlade Kosova od kraja marta 2018, kada je u Mitrovici uhapšen šef kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Marko Đurić. Ministri iz ove liste su, međutim, manje-više formalno nastavili da obavljaju svoj posao.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je kazao da prevremeni izbori "nisu tema" u institucijama i dodao da Kosova treba da se posveti članstvu u Interpolu, viznoj liberalizaciji i drugim temama.

Sever nije Krim

U Prištini su sredinom meseca osvanuli grafiti sa portretima kosovskog predsednika Hašima Tačija i predsednika Rusije Vladimira Putina uz poruku da "Sever nije Krim".

Kosovski predsednik Hašim Tači se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 11. novembra u Parizu, na ceremoniji obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. On se na Tviteru pohvalio serijom fotografija sa tog susreta, prenoseći i Putinovu navodnu poruku:

"Predsednik Putin jasno je rekao - Ako Kosovo i Srbija postignu mirovni sporazum, Rusija će ga podržati", naveo je Tači.

Na samoj ceremoniji na Jelisejskim poljima sedeo je tik iza Putina, a kasnije pored, na mirovnoj konferenciji.

Pored burnih reakcija u Beogradu, ni u Prištini nisu izostali negativni komentari.

"Posle mnogo ustupaka koje je učinio Vučiću, Tači se slikao sa Putinom. On može da se sa njim dogovori samo o ličnom zahtevu za politički azil u Rusiji", reagovao je Aljbin Kurti na Fejsbuku.

"Nade da ove opasne akrobacije mogu da spasu nečiju kožu, mogu biti jedan od razloga sastanka. Kosovu ne čini čast susret sa Putinom, koji je autoritarni i izolovan lider od strane Zapada zbog onoga što je uradio u bivšim sovjetskim republikama. To nije poruka o novoj geostrateškoj orijentaciji koja je u suprotnosti sa našim vrednostima i evroatlanskim stremljenjima", komentarisala je Tačijeve objave i grafite u Prištini tadašnja poslanica Demokratskog saveza Kosova Vjosa Osmani.

 

Osmi nastavak analize političkog delovanja Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici "Analiza" u nedelju, 9. aprila.

 


 



Ostale vesti

Pedeset dana, a ni sto sati
Zbog namere Aljbina Kurtija da delimično ukine stopostotnu taksu na srpske proizvode početkom marta 2020. je održana vanredna sednica Skupštine Kosova na kojoj se raspravljalo o tome, zakazana je na inicijativu poslanika opozicije nakon što je premijer Kosova najavio da bi postepeno ukidanje takse počelo da se primenjuje od 15. marta.
  • 28.05.2023
Bliski susreti i politika reciprociteta
Iako su se Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) retorički posvetili borbi protiv korupcije, vladavini prava i ekonomskoj obnovi, njihova „koalicija nade“ nakon parlamentarnih izbora početkom oktobra 2019. nije bila „lako (po)rođena“, istaknuto je u tekstu nemačkog lista Prese. Autor je primetio kako je očigledno da „večiti buntovnik“ Aljbin Kurti koji je u parlamentu bacao suzavac i bio borac protiv establišmenta, sada treba da vodi vlast na Kosovu koja je tek u poslednjem trenutku, dva dana pre isteka zakonskog roka, okončala koalicioni poker.
  • 21.05.2023
Da li je na pomolu nova kriza na severu Kosova?
Prognoze koje su govorile da će održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova produbiti postojeću krizu – obistinile su se. Izlaznost koja je bila među najmanjima ikada zabeleženim na nekim izborima jasno je dovela u pitanje legitimitet svih odluka koje budu donosili novoizbarani predstavnici lokalnih sredina u narednom periodu.
  • 20.05.2023
Kalif umesto kalifa, prvi put
Pokret Samoopredeljenje je odmah nakon dočeka Nove godine 2020. saopštio da će pokušati da postigne koalicioni dogovor sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), kako bi nova kosovska vlada počela sa radom u što skorijem roku. Predsednik Kosova Hašim Tači i šef Samoopredeljenja Aljbin Kurti su dogovorili konsultativni sastanak 6. januara.
  • 14.05.2023
Korak napred, nazad dva
Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti je krajem oktobra 2019. saopštio da je obavio razgovore sa predstavnicima manjinskih, nealbanskih zajednica, i istakao da se raduje saradnji sa njima u novoj vladi. Nakon preliminarnih rezultata kosovskih izbora od 6. oktobra iste godine, najviše glasova dobila je njegova politička partija, pa se Kurtiju konačno ukazala prilika da bude mandatar za sastav sledeće kosovske vlade. Međutim, njeno formiranje nije bilo jednostavno.
  • 07.05.2023
’’Dobar prevarant’’
Prema prvim nezvaničnim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu koje su tokom večeri 6. oktobra 2019. objavili albanski mediji pozivajući se na stranačke izvore, Samooporedeljenje Aljbina Kurtija i koalicija oko DSK Ise Mustafe su osvojili po 30 odsto glasova. Na drugom mestu se nalazila stranka DPK Kadrija Veseljija sa 22 odsto, a koalicija koju je predvodio Ramuš Haradinaj je osvojila tek 10,58 odsto glasova. "Radio sam neko vreme s njim, on (Kurti) je dobar prevarant", poručio je odlazeći kosovski premijer. Nijedna stranka, kako se i očekivalo, samosatalno nije dobila potrebnu većinu za formiranje vlade.
  • 30.04.2023