Vesti
Analiza

Šest meseci ukrajinskog otpora, izdržljivosti i odlučnosti

Ukrajina 24. avgusta obeležava 31. godišnjicu nezavisnosti. Nažalost, taj datum obeležava i šest meseci ničim izazvane pune invazije ruske vlade na Ukrajinu, napada koji je toliko šokirao međunarodnu zajednicu da ga je Generalna skupština UN-a najstrožije osudila, a i podstakao je da dve nove zemlje zatraže članstvo u NATO savez.
  • 24.08.2022
  • 11:35 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor ambasador SAD na Kosovu Džefri M. Hovenijer
  • komentara:
  • pregleda: 206
Šest meseci ukrajinskog otpora, izdržljivosti i odlučnosti
Centar Kijeva je pretvoren u veliki muzej na otvorenom gde su izloženi onesposobljeni i spaljeni ruski tenkovi (Foto FoNet/AP)

Ukrajina, zemlja pod napadom Rusije od 2014. godine, sada je izdržala pola godine masivnih bombardovanja, opsade gradova i zločina nad svojim narodom. Ukrajina se bori da odbrani ne samo svoju demokratiju, već i svoj opstanak kao nezavisne zemlje.

Kosovo je brzo odgovorilo osudivši ničim izazvanu i neopravdanu invaziju Rusije i izrazivši punu solidarnost sa narodom Ukrajine. Kosovo se odmah uskladilo sa sankcijama SAD i EU u podršci Ukrajini. Kosovo je pokazalo svoju velikodušnost i posvećenost demokratiji tako što je otvorilo svoja vrata Ukrajincima koji ovde treba da nađu utočište, uključujući novinare, osiguravajući da mogu da nastave da ispunjavaju svoju vitalnu ulogu da i dalje postoje slobodni i nezavisni mediji u Ukrajini.

Moramo ostati ujedinjeni u našoj podršci ukrajinskom suverenitetu, demokratiji i evropskim težnjama. Ruska agresija na Ukrajinu jedan je od najznačajnijih događaja za Evropu od Drugog svetskog rata. Ruske snage su počinile ratne zločine i zverstva, a njihov rat u Ukrajini imaće negativne posledice na globalnu nesigurnost hrane i globalnu ekonomiju u godinama koje slede.

Reakcija širom sveta na rat protiv Ukrajine bila je tako intenzivna i toliko je ganula mnoge jer smo tokom vođenja ovog rata videli skoro svakodnevno dokaze nasilja, razaranja, pustošenja i smrti.

Izveštaji da ruski zvaničnici nadgledaju takozvane operacije "filtracije" u kombinaciji sa dokazima da su njihove snage ispitivale, pritvarale, raselile ili prisilno deportovale milione ukrajinskih građana, uključujući decu, naišli su na gnev.

Svi smo videli slike posledica ruskih bombi koje pogađaju civile koji se sklanjaju u školama, pozorištima i bolnicama. Nezavisni mediji i humanitarne organizacije dokumentovale su egzekucije u gradovima poput Buče i Irpina, mučenja uniformisanog i civilnog osoblja i slike čitavih gradova poput Marijupolja koji su bili odsečeni od osnovnih životnih potreba dok su trpeli razaranja i brutalnu okupaciju.

Takođe, postoje dokazi da Rusija namerava da pokuša da anektira još ukrajinske teritorije silom na osnovu verzije "scenarija o aneksiji" koju smo videli 2014. godine i da fingira zvaničnike da organizuju lažni referendum o pridruživanju Rusiji. Aneksija silom bila bi grubo flagrantno kršenje Povelje UN-a i nećemo dozvoliti da to prođe nekažnjeno ili bez posledica.

Usred sve ove smrti i razaranja, Ukrajinci su se sklonili u podzemne bunkere, rizikovali svoje živote da prikupe dokaze o zločinima i borili se – ponekad ulicu po ulicu – da svoj narod, jezik, slobodu i identitet održe u životu. Izdržljivost i upornost ukrajinskog naroda inspirisali su svet da podrži njihovu borbu za slobodu. Ukrajinske oružane snage se hrabro bore za odbranu vrednosti koje su nam svima dragocene.

Sjedinjene Države podržavaju niz međunarodnih istraga o zločinima u Ukrajini. Ovo uključuje one koje sprovode Međunarodni krivični sud, Ujedinjene nacije i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Sjedinjene Države su spremne da podrže nacionalne sudove širom sveta koji imaju nadležnost nad pojedincima optuženim za činjenje međunarodnih zločina. Takođe ćemo i dalje raditi sa međunarodnom zajednicom da pomognemo Ukrajini da se obnovi.

Posledice ruskog rata nisu ograničene samo na Ukrajinu. Ruska agresija je preokrenula globalnu trgovinu žitom, ugrožavajući sigurnost hrane za mnogo ljudi. Aktuelna kriza je takođe ubrzala inflaciju i povećala maloprodajne cene širom sveta.

Ukrajina je pretrpela razorne napade na poljoprivredno zemljište, transportnu i skladišnu infrastrukturu, ograničavajući njenu sposobnost da prehrani svoje građane i mnoge druge širom sveta. U mnogim slučajevima ruske snage su bukvalno spalile ukrajinska polja. Ukrajinski poljoprivrednici koji su se nekada nadali rekordnoj letnjoj žetvi, sada se bore i pokušavaju da zamene ukradenu i oštećenu opremu i bore se za opstanak svojih porodica i zajednica.

Sjedinjene Države i dalje podržavaju sve napore da se osigura da ukrajinska hrana stigne na svetska tržišta. Nastavićemo da koristimo forume kao što je G20 da izvršimo pritisak na Rusiju da se pridržava nedavnog sporazuma kojim se dozvoljava tranzit pošiljki hrane iz ukrajinskih crnomorskih luka. Uz drski napad Rusije na luku Odesa samo 24 sata nakon sklapanja ovog sporazuma, zajedno sa kontinuiranim napadima na transportnu i poljoprivrednu infrastrukturu, međunarodni pritisak da se omogući ukrajinski izvoz hrane i dalje će biti od krucijalne važnosti.

Uprkos ogromnim troškovima koje je Vladimir Putin naneo Ukrajini i svetu, sankcije Sjedinjenih Država i naših partnera i saveznika imaju za cilj da primoraju Kremlj da prekine svoje nasilje i uzimaju danak od ruske ekonomije što je zahtevalo neviđenu (i neodrživu) intervenciju Kremlja radi sprečavanja značajne štete.

Ekonomisti predviđaju da će, dugoročno gledano, kako sankcije budu proširene i pooštrene, ruskoj vladi ponestati prostora za taktiku odugovlačenja i da će pravi troškovi njenih akcija postati bolno realni za ruski narod.

Dokaze već svako može da vidi. Kremlj već nekoliko meseci ne izveštava o ključnim makroekonomskim pokazateljima. Uprkos Putinovim tvrdnjama da Rusija napreduje bolje od EU, stvarne brojke govore suprotno, pri čemu je ruska ekonomija u drugom kvartalu 2022. godine pala za četiri procenta, a ekonomija EU je za isto toliko porasla. Rusija je već propustila dve rate otplate duga i prvi put posle više od jednog veka nije platila svoj devizni dug.

Koordinisane sankcije su takođe zamrznule više od polovine rezervi Ruske centralne banke, novac koji bi Kremlj inače koristio za finansiranje svoje ratne mašinerije. Nedostatak pristupa uvozu repromaterijala i gotovim proizvodima, posebno robi sa ugrađenom sofisticiranom tehnologijom, stvorio je uska grla i tokom vremena, dodatno će narušiti proizvodnju, transport i trgovinu, i što je još važnije, proizvodnju i održavanje vojne opreme.

Dok sankcije nastavljaju da smanjuju Putinove ratne sposobnosti, ukrajinske snage uspešno brane svoju zemlju, a ukrajinski narod je ujedinjeniji nego ikad.

Otkako je ruska invazija u punom obimu počela u februaru, više od 50 zemalja pridružilo se Sjedinjenim Državama u isporuci bezbednosne pomoći Ukrajini. Zajedno, ubrzavamo isporuke još većeg broja komada oružja koje Ukrajina tako efikasno koristi da bi se odbranila.

Sjedinjene Države su izdvojile skoro 10 milijardi dolara u vidu bezbednosne pomoći otkako je Rusija 24. februara pokrenula svoj smišljen, ničim izazvan i brutalan rat protiv Ukrajine. Ovo uključuje artiljerijske sisteme i municiju, oklopna vozila i napredne sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajini.

Kao rezultat otpora Ukrajine, više od 2,6 miliona raseljenih lica se vratilo u Ukrajinu – više od trećine onih koji su prvobitno izbegli.

Ukrajinsko civilno društvo je proširilo svoje napore kada je reč o humanitarnom reagovanju, pažljivom upravljanju resursima i organizovanju pomoći i obnavljanju zajednica. Humanitarni radnici, od kojih su većina Ukrajinci, rade u sve 24 oblasti pružajući pomoć koja dostiže do skoro 12 miliona ljudi. Sjedinjene Države su ponosne što podržavaju njihove napore, a samo ove godine humanitarna pomoć je iznosila preko 1,2 milijarde dolara.

Od glavne ulice do Majdana, od Kapitol Hila do Evropskog saveta i Saveta Evropske unije, široka podrška Ukrajini pokazala je da ničim izazvani napadi na suverene, nezavisne države neće ostati bez odgovora i da će imati veoma visoku cenu. Sjedinjene Države i njeni saveznici i partneri širom sveta, uključujući narod Kosova, su ujedinjenijiji nego ikada pre.

I dalje stojimo uz Ukrajinu i podržavamo njenu borbu za opstanak, istovremeno radeći na jačanju evropske bezbednosti i demokratskih vrednosti. Stojimo uz Ukrajinu jer granice i zalihe hrane nisu pregovarački instrument. Stojimo uz Ukrajinu jer su ljudska prava neupitna. Stojimo uz Ukrajinu jer je to jedina ispravna stvar.

 

Tekst je prvi put objavljen na portalu ambasade SAD na Kosovu.



Ostale vesti

Kontrolisani mediji i pozivanje na zajedničke vrednosti: Mir, brate, mir
Neupućenom i nepristrasnom pratiocu srpskih medija nekoliko dana nakon završetka posebne sednice srpskog parlamenta na kojoj je predstavljen i usvojen "Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini" nije lako da razluči da li se u Narodnoj skupštini raspravljalo o "najznačajnijem srpskom pitanju" ili o "najuspešnijem srpskom predsedniku u novijoj istoriji". Međutim, sasvim je jasno da se o svemu govorilo sa jakim emonitivnim nabojem što je neophodan preduslov za manipulacije. Sve što je u medijima kasnije objavljeno je prilično predvidljiva hronologija slučaja i događaja.
  • 19.09.2022
Podeljena mišljena po pitanju informacija u restoranskim menijima
Anketno pitanje na našem portalu "Da li uz naziv svakog jela na meniju restorana treba navesti i broj kalorija koje ono sadrži?" izazvalo je podelu mišljenja, pa je broj onih koji su glasali za i protiv identičan.
  • 08.08.2022
Surove igre živih sa mrtvima
U analizi "Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije", koju je u ispred NVO Nova društvena inicijativa (NSI) u okviru inicijative Open uradila Milica Radovanović, sistematski su navedeni razlozi iz kojih određeni broj lica nestalih tokom i nakon sukoba na Kosovu nikada neće biti pronađen.
  • 29.07.2022
Skupo gorivo i odricanje od automobila
Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.
  • 28.05.2022
SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022