Vesti
Analiza

Sa Kosova, na Kosovo: Sloboda kretanja

Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
  • 13.12.2021
  • 10:17 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Nenad Radosavljević
  • komentara:
  • pregleda: 355
Sa Kosova, na Kosovo: Sloboda kretanja
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Kretanje ljudi

Neposredno posle rata nije bilo zamislivo kretanje pripadnika manjinskih zajednica u sredinama gusto naseljenim većinskim albanskim stanovništvom. Dolaskom UNMIK policije i kasnijim njihovim patroliranjem širom Kosova, uz prisustvo lokalne policije, situacija je sa godinama bivala sve više relaksirana, za razliku od 1999. godine, kada se moglo putovati samo u blindiranim vozilima i uz pratnju policije. Napadi na manjinsko stanovništvo od strane agresivnih pojedinaca i danas postoje, ali u znatno manjoj meri.

Dodatni problem je svojevremeno predstavljao ulazak na Kosovo vozilima sa registarskim oznakama gradova iz uže Srbije, ali je on relativno brzo rešen, jer je u toku pet do šest narednih godina postalo sasvim uobičajeno da se po Kosovu kreću vozila sa BG, KG, NS i drugim tablicama iz Srbije.

U tom smislu, ostala su tri nerešena problema. Građani čija su vozila registrovana prema imenima srpskih gradova na Kosovu u policijskim ispostavama u Raški ili drugim policijskim upravama van Kosova, nemaju pravo da se kreću bilo gde, osim u četiri srpske opštine na severu Kosova. Drugi problem je što nosioci kosovskih RKS tablica nisu mogli da se kreću preko administrativne linije u Srbiji, već su morali da uzimaju probne tablice. Ovi problemi su delimično rešeni poslednjim dogovorima u Briselu o tome da se obema stranama u sporu nalepnicama (stikerima) prekrivaju obeležja SRB i RKS, kao i grbovi na tablicama, što je napravilo novi, treći problem, a to je da svi koji ulaze na Kosovo sa srpskim tablicama, kao i oni koji odlaze u Srbiju sa kosovskim, moraju svaki put da postavljaju nalepnice pri ulasku i skidaju ih pri izlasku sa Kosova ili iz Srbije. Dogovor oko toga treba da se postigne u okviru radne grupe čije zasedanje još nije održano, a planirano je da se rešenje postigne u roku od šest meseci. Najbolje i jedino pravo rešenje je da se vozilima dozvoli slobodno kretanje bez stikera u obe sredine.

Ostaće problem registarskih oznaka Srbije iz gradova koji se nalaze na Kosovu. To je složeniji politički problem, ali ga je neophodno rešiti i uz dobru volju obe strane to nije nemoguće.

Kretanje robe

Drugi aspekt slobodnog kretanja odnosi se na robu. S obzirom da do priznanja nezavisnosti nije došlo, carinske deklaracije sa zemljom porekla Kosovo se ne prihvataju, kao ni, u nekim slučajevima i određenim situacijama, sa zemljom porekla Srbija. Ovaj problem bi mogao biti rešen ako se shvati da proizvodne deklaracije nisu suština dokazivanja ni suvereniteta, ni nezavisnosti, i da je razmena roba obostrani interes građana.

Kretanje kapitala

U vezi sa trećim aspektom, u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu dva monetarna sistema i to bez ikakvih kolizija i problema. Srpske banke i poštanske štedionice funkcionišu u monetarnom sistemu Republike Srbije sa dinarima (RSD), a u kosovskom sa valutom evro (€). Njima se regularnim putem doprema novac iz Srbije i na taj način se podmiruju penzije penzionerima Srbije i plate zaposlenima u srpskim institucijama iz oblasti prosvete, zdravstva i drugih. Pošto oba monetarna sistema funkcionišu kako treba, nije neophodno menjati postojeći system, već ga valja samo dodatno unaprediti.

Prostor za napredak

Bez obzira što se napredak u direktnoj vezi sa slobodom kretanja sporo odvijao poslednjih 20 godina, najnoviji dogovori su prilično uprostili proceduru ulaska vozila sa RKS tablicama u Srbiju i olakšali kretanje građanima Kosova u Srbiji, pa je izvesno očekivati dodatni napredak u narednim mesecima, a na korist građana sa obe strane administrativne linije.

Jedino se sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kao mogućnost nalazi između odbijanja Srbije da prizna nezavisnost Kosova i njenog priznavanja od strane Kosova. Oko te dve mogućnosti se nalaze nerazumevanje, pokušaji zloupotrebe obe vlasti u predizbornim periodima zarad što boljeg pozicioniranja u biračkom telu, provociranje incidentnih situacija i destabilizacija prilika do nasilja. U tom smislu, neophodno je da trenutne vlasti, stimulisane od strane EU i SAD, na obe strane prihvate normalizaciju odnosa, ne vezujući je za statusno definisanje, ni u pogledu nesmetanog održavanja sportskih manifestacija, slobodnog organizovanja ligaških takmičenja u obliku teritorijalnog organizovanja onako kako sportistima odgovara, slobodnog kretanja poslenika kulture, slobodnih poseta političkih predstavnika, priznavanja diploma univerziteta druge strane, neuslovljavanja teksta carinskih deklaracija, itd.

Svi ti procesi bi, zato što je početni korak već napravljen, mogli biti pokrenuti puštanjem RKS tablica u Srbiju bez stikera, kao i registarskih tablica gradova iz Srbije na Kosovo po istom principu. To je početni korak koji je neophodan, kako bi se sa normalizacijom odnosa nastavilo.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je NVO Aktiv. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Odbrojavanje do prebrojavanja
Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa "prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava" za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.
  • 17.01.2022
Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021
SPC i problem Kosova: Bez razgovora nema života sa drugim
U procesu rešavanja kosovskog problema, svakako da je neizbežno pitanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji. I dok se političari, ministri, izaslanici menjaju, SPC je ta koja o(p)staje uz svoj narod i ona je to vezivno tkivo oko koga se sabira srpski narod na KiM, smatra teolog i veroučitelj Mladen Aleksić*.
  • 20.12.2021