Vesti
Analiza

Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?

Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Ilustracija (Foto Pixabay)

Države širom sveta tvrde da su u ratu sa „nevidljivim neprijateljem” i da se bore sa posledicama teške krize koja će, to se ne može poreći, izmeniti svet kakav poznajemo. Generalni direktor Međunarodne krizne grupe (ICG) iz Vašingtona Robert Mali tačno je rekao: „Svet se deli na onaj pre kovida-19 i posle kovida-19”. Ove promene će se ogledati u geopolitičkim transformacijama, društveno-ekonomskim potresima i političkim previranjima. U više evropskih država, da ne pominjemo Balkan kao politički nestabilno područje, bi moglo da dođe do urušavanja demokratskih institucija i liberalnih vrednosti.

U Grčkoj fondaciji za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP) izrađena je interaktivna mapa na kojoj se prati širenje kovida-19 u dvanaest država Jugoistočne Evrope. Uz to, prikupljanjem kvantitativnih i kvalitativnih podataka na dnevnoj osnovi, možemo da predstavimo mnogostruke posledice ove krize na zdravstvene sisteme, demokratske sisteme i građanske slobode, ekonomije i geopolitiku regiona. Podaci i analize ELIAMEP-a mogu se pronaći OVDE.

Veliki broj balkanskih država trenutno funkcioniše u uslovima vanrednog stanja i one su u datim okolnostima usvojile striktne mere u konfrontaciji sa pandemijom. Ovo, međutim, nosi različite implikacije, jer je mnogo restrikcija nametnuto bez odgovarajućih procedura koje propisuju lokalni ustavi.

Mere koje ograničavaju slobodu kretanja i okupljanja koje su usvojile Crna Gora i Kosovo mnogi posmatrači smatraju neustavnim. S druge strane, takva situacija daje političkim liderima mogućnost da akumuliraju moć i samovoljno donose dekrete u vremenu krize. Primer takve prakse je Srbija, gde predsednik Vučić predvodi borbu protiv pandemije sa malim uključivanjem parlamenta, dok je opozicija spremna da bojkotuje njegove odluke kad god joj se za to ukaže prilika. Zbog pandemije su odloženi izbori u Severnoj Makedoniji, državi koja je uvela neke od najstrožih mera na Balkanu i funkcioniše sa privremenom vladom. Premijer Rama u Albaniji personalizuje moć i sam se pretvorio u glasnogovornika u vremenu krize, kao i Vučić u Srbiji.  

Ono što bi trebalo da izazove najviše zabrinutosti su demokratski režimi koji se kreću klizavom nizbrdicom koja vodi u autoritarizam. Krhki politički sistemi na Zapadnom Balkanu su još uvek slabo ukorenjeni i sa lošim ekonomijama na koje ne mogu da se oslone. Kriza koja je u toku unosi strah među građane i čini da spremno prihvate svaku odluku političkih lidera koja garantuje njihovu bezbednost.

Na primer, zakon koji je predložila slovenačka vlada dozvolio bi policiji da ima pristup privatnoj imovini bez naloga, ako i praćenje zaraženih ili onih u karantinu preko njihovih pametnih telefona. Ipak, opozicija se nije složila sa ovim predlogom i parlament ga nije usvojio.

Nadalje, hrvatska vlada je odlučila da legalizuje šire praćenje preko mobilnih telefona. Poslednje, ali ne najmanje značajno, države Balkana su zatvorile svoje granice strancima kako bi sprečile zaražavanje virusom, tako da je kretanje strogo ograničeno.

Široka percepcija koja je uspostavljena kao krivca za širenje virusa (između ostalih faktora) vidi globalizaciju. U tom smislu, narednih meseci mogli bismo da svedočimo postepenom procesu deglobalizacije, posebno kada je reč o slobodnom putovanju ljudi po svetu.

S druge strane, a u vezi je sa slobodom medija, vlade upozoravaju novinare da budu oprezni i ne šire lažne vesti i paniku u medijima i na društvenim mrežama. Bez obzira na to, malo je država na Balkanu koje istinski cene slobodu izražavanja kao ljudsko pravo i ova činjenica bi trebalo da unese zabrinutost u vreme kovida-19.

U Erdoganovoj Turskoj, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), građani su svedoci da je njihova zemlja na vrhu liste po broju novinara koji su u zatvoru. Na stotine novinara i korisnika društvenih medija su optuženi za navodnu „terorističku propagandu” ili „pripadnost terorističkoj organizaciji”, a kao zatvorenici iz tih razloga nisu obuhvaćeni vladinim merama oslobađanja zatvorenika zbog pandemije.

U Srbiji, priča o Ani Lalić, novinarki koju je policija držala u pritvoru pod optužbom širenja panike i nanošenja štete ugledu jedne bolnice, postala je poznata širom Evrope.

Naravno, bilo bi bezumno tvrditi da su sve ove mere koje su nametnute bile nepotrebne i neodgovarajuće dok se beleže hiljade žrtava kovida-19 na dnevnoj osnovi. Trebalo bi, međutim, fokusirati se na pravni osnov po kome su ove restrikcije uvedene, kao i kada i pod kojim uslovima će biti ukinute. Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu.

Na sličan način EU trpi oštre kritike zbog zakasnelog donošenja konkretnog i efektivnog plana za svoje države članice. Sada je vreme da EU dokaže da može efikasno da služi svrsi zbog koje je formirana jer predstavlja jedinu nadu da će se očuvati demokratske vrednosti, ljudska prava i liberalizam u regionu.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, reforme koje su započete proteklih godina u kontekstu procesa pristupanja Severne Makedonije, Albanije, Srbije i Crne Gore ne bi smele da budu žrtva pandemije. Sama EU je podržala države Zapadnog Balkana preusmerivši preko 3.8 milijardi evra predviđenih sredstava da bi se pokrile potrebe zdravstvenih sistema i ublažio teret društveno-ekonomskih posledica.

Da sumiramo, posledice krize izazvane pandemijom će verovatno biti devastirajuće za celu planetu, i pošto će se otkriti manjkavosti političkog, zdravstvenog i finansijskog sistema, možemo da vidimo istinsku priliku koja se ukazala.

Ova kriza nudi šansu da se nastavi sa reformama do samih korena društva, da se poboljšaju kapaciteti zdravstvenog sistema i infrastruktura država, kao i mehanizmi reagovanja na događaje ove vrste, kako bi se izbegle moguće pretnje po ljudska prava i demokratiju. Ipak, nameće se sledeće pitanje: Da li smo svi u istom čamcu ili je svako u svome? I odgovor na njega nije jednostavan.


Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija Centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.



Ostale vesti

Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020
Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći
Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 19.06.2020