Vesti
Analiza

Podrška Kosovu, plusevi i minusi

Spisak zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u poslednje vreme se menja. Srpski šef diplomatije dobio je, kaže, uveravanja da mnoge zemlje preispituju svoj stav o nezavisnosti.
Podrška Kosovu, plusevi i minusi
Ilustracija (Foto Kim)

Dačić veruje da će taj broj pasti ispod 100. Da li je to moguće i kako se menjaju statovi zemalja?

Posle Surinama i Gvineje Bisao koje su priznanje Kosova povukle, na spisku zemalja koje su to učinile je ostalo 107. Grupi koja priznaje nezavisnost pridružio se Madagaskar – poručuje Bedžet Pacoli na Tviteru.

Beograd veruje da će ih uskoro biti manje. Priština sabira i više nego što ih je na spisku.

"To je samo pokazatelj da su to sve šarene laže i taj spisak od 114 zemalja koje su priznale Kosovo. Videćete na kraju da će to spasti na ispod 100 zemalja", ističe šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Iako u međunarodnom pravu ne postoji obaveza da se neko prizna, velike sile koje su to uradile u slučaju Kosova neretko su viđene i kao faktor pritiska na manje da to učine, pa je tako Velika Britanija zamerila Surinamu što je priznanje povukao.

"Protagonisti neće menjati svoj stav. Ali, to nije samo simbolički, politički je to neka vrsta poruke, proces priznavanja do sada je išao sporije, ali je izgledao nezaustavljiv. Sada je to nešto očigledno drugačije", napominje bivši ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović.
Smatra da je to rezultat promenjenih prilika u svetu. "Pre svega je američka politika u mnogim detaljima nedefinisana, očigledno joj Kosovo nije u prioritetima", dodaje Jevremović.

A da glas, recimo malog pacifičkog ostrva jednako vredi kao glas Kine, Rusije ili Indije, koje teritorijalni integritet Srbije poštuju, videlo se na primeru glasanja za članstvo u Unesko.

"Na međunarodnom planu sve više se odustaje od teze da je Kosovo presedan, da je izuzetak, budući da su se pojavili mnogi slučajevi koji su se u neposrednoj ili posrednoj fazi dovodili u vezu sa kosovskim slučajem", ukazuje Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

"To treba transformisati u pregovaračku poziciju našu i Prištine. U neku ruku jača našu poziciju u pregovorima", dodaje Pavle Jevremović.

Ima i onih zemalja koje su čvrsto iza stava da je Kosovo za njih nezavisno, ali im je pozicija fleksibilnija.

"Norveška je recimo jedna od zemalja koja je priznala nezavisnost Kosova, sa čim se mi ne slažemo, ali je isto tako protiv davanja stolice u UN za Kosovo, da bi napravili pritisak za dijalog Beograda i Prištine", napominje predsednica Vlade Ana Brnabić.

Neka pravila se, međutim, ne menjaju. Za osnovni cilj Kosova, članstvo u Ujedinjenim nacijama, prepreka su zemlje koje ga ne priznaju.

Ako bi Kosovo tražilo status posmatrača, bila bi mu potrebna dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini.

 



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022