Vesti
Analiza

Podrška Kosovu, plusevi i minusi

Spisak zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u poslednje vreme se menja. Srpski šef diplomatije dobio je, kaže, uveravanja da mnoge zemlje preispituju svoj stav o nezavisnosti.
Podrška Kosovu, plusevi i minusi
Ilustracija (Foto Kim)

Dačić veruje da će taj broj pasti ispod 100. Da li je to moguće i kako se menjaju statovi zemalja?

Posle Surinama i Gvineje Bisao koje su priznanje Kosova povukle, na spisku zemalja koje su to učinile je ostalo 107. Grupi koja priznaje nezavisnost pridružio se Madagaskar – poručuje Bedžet Pacoli na Tviteru.

Beograd veruje da će ih uskoro biti manje. Priština sabira i više nego što ih je na spisku.

"To je samo pokazatelj da su to sve šarene laže i taj spisak od 114 zemalja koje su priznale Kosovo. Videćete na kraju da će to spasti na ispod 100 zemalja", ističe šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Iako u međunarodnom pravu ne postoji obaveza da se neko prizna, velike sile koje su to uradile u slučaju Kosova neretko su viđene i kao faktor pritiska na manje da to učine, pa je tako Velika Britanija zamerila Surinamu što je priznanje povukao.

"Protagonisti neće menjati svoj stav. Ali, to nije samo simbolički, politički je to neka vrsta poruke, proces priznavanja do sada je išao sporije, ali je izgledao nezaustavljiv. Sada je to nešto očigledno drugačije", napominje bivši ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović.
Smatra da je to rezultat promenjenih prilika u svetu. "Pre svega je američka politika u mnogim detaljima nedefinisana, očigledno joj Kosovo nije u prioritetima", dodaje Jevremović.

A da glas, recimo malog pacifičkog ostrva jednako vredi kao glas Kine, Rusije ili Indije, koje teritorijalni integritet Srbije poštuju, videlo se na primeru glasanja za članstvo u Unesko.

"Na međunarodnom planu sve više se odustaje od teze da je Kosovo presedan, da je izuzetak, budući da su se pojavili mnogi slučajevi koji su se u neposrednoj ili posrednoj fazi dovodili u vezu sa kosovskim slučajem", ukazuje Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

"To treba transformisati u pregovaračku poziciju našu i Prištine. U neku ruku jača našu poziciju u pregovorima", dodaje Pavle Jevremović.

Ima i onih zemalja koje su čvrsto iza stava da je Kosovo za njih nezavisno, ali im je pozicija fleksibilnija.

"Norveška je recimo jedna od zemalja koja je priznala nezavisnost Kosova, sa čim se mi ne slažemo, ali je isto tako protiv davanja stolice u UN za Kosovo, da bi napravili pritisak za dijalog Beograda i Prištine", napominje predsednica Vlade Ana Brnabić.

Neka pravila se, međutim, ne menjaju. Za osnovni cilj Kosova, članstvo u Ujedinjenim nacijama, prepreka su zemlje koje ga ne priznaju.

Ako bi Kosovo tražilo status posmatrača, bila bi mu potrebna dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini.

 



Ostale vesti

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
  • 09.07.2020
Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020