Vesti
Analiza

Podeljena mišljena po pitanju informacija u restoranskim menijima

Anketno pitanje na našem portalu "Da li uz naziv svakog jela na meniju restorana treba navesti i broj kalorija koje ono sadrži?" izazvalo je podelu mišljenja, pa je broj onih koji su glasali za i protiv identičan.
Podeljena mišljena po pitanju informacija u restoranskim menijima
Puko brojanje kalorija nije zamena za uravnoteženu, zdravu ishranu i kretanje (Foto Michael Kappeler/dpa)

Nova anketa

Početak leta doneo je novi talas kovida-19 i rast brojeva obolelih, hospitalizovanih i preminulih. Imajući u vidu ovu činjenicu, ali i približavanje jeseni i povratak školaraca u klupe, zanima nas da li smatrate postojeće mere protiv korone adekvatnim?

Anketi možete pristupiti na dnu početne strane portala radiokim.net.

Da takva informacija nije potrebna posetiocima restorana, smatra polovina od 126 ispitanika. Naime, 27 odsto se odlučilo za ponuđen odogovor "ne, čemu to?", do 23 odsto smatra da to nije potrebno jer je nejasno ko bi garantovao za tačnost podataka o kalorijama.

Sa druge strane, četvrtina anketiranih (25 odsto) misli da bi podatak o kalorijama obavezno valjalo navesti, a isti je broj i onih koji bi voleli da ga pročitaju, ali su svesni da navođenje broja kalorija nije pretpostavka zdravog obroka, niti zamena za uravnoteženu, zdravu ishranu i kretanje.

Pitanje je da li restorani uopšte mogu da standardizuju namirnice koje koriste, tako da navedeni broj kalorija u svakom pojedinačnom slučaju bude tačan, pošto deklarisanje ne bi smelo da potrošača dovede u zabludu.

U slučaju da neki ugostiteljski objekat ima dnevne ponude, svakodnevno izračunavanje i evidentiranje broja kalorija bi izvesno predstavljalo značajan birokratski napor.

I dok se, recimo, u Nemačkoj koncept deklaracije kalorija u meniju još uvek razmatra, u Britaniji je u aprilu ove godine stupio na snagu propis da ugostiteljski lanci, restorani i kafići sa najmanje 250 zaposlenih moraju u svojim jelovnicima da naznače kalorijsku vrednost svakog jela.



Ostale vesti

Kontrolisani mediji i pozivanje na zajedničke vrednosti: Mir, brate, mir
Neupućenom i nepristrasnom pratiocu srpskih medija nekoliko dana nakon završetka posebne sednice srpskog parlamenta na kojoj je predstavljen i usvojen "Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini" nije lako da razluči da li se u Narodnoj skupštini raspravljalo o "najznačajnijem srpskom pitanju" ili o "najuspešnijem srpskom predsedniku u novijoj istoriji". Međutim, sasvim je jasno da se o svemu govorilo sa jakim emonitivnim nabojem što je neophodan preduslov za manipulacije. Sve što je u medijima kasnije objavljeno je prilično predvidljiva hronologija slučaja i događaja.
  • 19.09.2022
Šest meseci ukrajinskog otpora, izdržljivosti i odlučnosti
Ukrajina 24. avgusta obeležava 31. godišnjicu nezavisnosti. Nažalost, taj datum obeležava i šest meseci ničim izazvane pune invazije ruske vlade na Ukrajinu, napada koji je toliko šokirao međunarodnu zajednicu da ga je Generalna skupština UN-a najstrožije osudila, a i podstakao je da dve nove zemlje zatraže članstvo u NATO savez.
  • 24.08.2022
Surove igre živih sa mrtvima
U analizi "Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije", koju je u ispred NVO Nova društvena inicijativa (NSI) u okviru inicijative Open uradila Milica Radovanović, sistematski su navedeni razlozi iz kojih određeni broj lica nestalih tokom i nakon sukoba na Kosovu nikada neće biti pronađen.
  • 29.07.2022
Skupo gorivo i odricanje od automobila
Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.
  • 28.05.2022
SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022