Vesti
Analiza

Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana

Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana
Ilustracija (Foto Pixabay)

Pandemija kovida-19 koja se najpre pojavila u Kini, proširila se svetom i pogodila gotovo sve države. U nekima, poput SAD, Italije ili Španije, virus je ubio na desetine hiljada ljudi, a mnogo više ih je zaraženo. Na sreću, situacija na Balkanu je potpuno drugačija. Projekat Programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije ELIAMEP pod nazivom Mapiranje i analiza odgovora na kovid-19 na Balkanu fokusira se na globalnu zdravstvenu krizu i daje sve podatke koji su potrebni za ocenu uticaja pandemije na naš region. Podacima možete pristupiti OVDE.

U projekat uključena interaktivna mapa sa podacima koji se ažuriranju na dnevnoj bazi pokazuje da su stope zaraženosti i smrtnosti daleko niže od onih u državama Zapadne Evrope.

Statistika kaže da je 19. maja Albanija beležila 949 zaraženih i 31 smrtni ishod, dok je broj oporavljenih 742. U Bosni i Hercegovini je bilo 2.320 zaraženih, 134 preminula i 1.522 oporavljena lica. U Severnoj Makedoniji (podaci su od 18. maja), 1.838 lica je bilo zaraženo, 106 je umrlo, a 1.353 slučaja su evidentirana kao izlečena. Na Kosovu je zaraženih još manje: 989 lica je testirano pozitivno na virus, 29 lica je preminulo, a ukupan broj izlečenih je 769. Crna Gora je jedina država koja je imala sreću da ne beleži nove slučajeve zaraženih korona virusom nekoliko dana uzastopno. Do 19. maja zaražena su 324 lica, dok je 9 umrlo, a 312 se oporavilo. Ne najmanje važno, u Srbiji su zaražena 10.733 lica, 234 je umrlo, dok se 4.904 oporavilo.

Imajući u vidu evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, važno je podsetiti na politiku i angažman Evropske unije u regionu. Pandemija je zasenila važnu odluku Evropskog saveta: u jeku krize, Evropska unija 25. marta je donela odluku da otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Donošenjem ovakve odluke u teškim vremenima EU je konačno pokrenula napred proces koji je dugo stagnirao, proces proširenja. Time je poslala jasnu poruku Zapadnom Balkanu: ovaj blok nije kompletan bez svih šest država regiona. Od tih šest država Zapadnog Balkana koje se nadaju članstvu u EU, samo Srbija i Crna Gora u ovom trenutku vode pregovore o članstvu, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo zaostaju za njima u tome.

EU je aktivna u našem regionu na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori na Zapadnom Balkanu, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini. Investicioni okvir Zapadnog Balkana (WBIF) je regionalna mešovita linija koja podržava proširenje EU i socijalno-ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu.

Bez obzira na ove cifre, obim prisustva EU i njen doprinos regionu ne mogu se u potpunosti razumeti bez upućivanja na druge podatke, kao što su bilateralni ugovori između EU i pojedinačnih država Zapadnog Balkana.

Na primer, odmah nakon smrtonosnog zemljotresa u novembru 2019. godine u Albaniji, EU je organizovala Međunarodnu donatorsku konferenciju kako bi mobilisala na podršku Albaniji. Dodatno, prema podacima Delegacije EU u Beogradu, Unija je najveći donator Srbije, sa više od 3,6 milijardi evra i najveći poverilac ove države sa sporazumima o zajmu u vrednosti više od 4,3 milijarde evra. Finansijska pomoć EU na Kosovu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć iznosi 645,5 miliona evra u periodu 2014-2020. U isto vreme, evropska perspektiva zapadnobalkanske šestorke ostaje pokretač promena u regionu. Regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i pomirenje su ključni preduslovi za konačno pristupanje.

Ova ojačana veza EU i Zapadnog Balkana je stavljena na test tokom pandemije kovida-19. Zbog krize kakva nije viđena, državama Zapadnog Balkana, od kojih neke spadaju među najsiromašnije u Evropi, bio je hitno potreban novac i medicinski materijal. Kina i Turska su brzo odgovorile na krizu u martu, šaljući medicinski materijal kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa, dok je reakcija EU bila usporena. Tek nakon poziva ministara spoljnih poslova šest zapadnobalkanskih država, Evropska komisija je sredinom aprila odlučila da izuzme region od zahteva za odobrenje izvoza medicinskih sredstava.  

Od tada je EU, ipak, promenila svoj kurs odlukom da ojača podršku Zapadnom Balkanu. Evropska komisija je objavila 1. maja da je odobrena finansijska pomoć od 3,3 milijarde evra koja je mobilizovana zajedno sa Evropskom investicionom bankom. Cilj ovog paketa pomoći je borba protiv krize izazvane korona virusom i pomoć socijalno-ekonomskom oporavku nakon pandemije. Paket uključuje realokaciju 38 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć radi neposredne pomoći zdravstvenom sektoru, 389 miliona evra za potrebe socijalnog i ekonomskog oporavka i paket za reaktiviranje ekonomije od 455 miliona evra u tesnoj saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. On takođe uključuje predlog za 750 miliona evra makrofinansijske pomoći i paket pomoći od 1,7 milijardi evra od Evropske investicione banke.

Uz navedenu pomoć, EU pomaže Zapadnom Balkanu u obezbeđivanju medicinskih i farmaceutskih sredstava. Ambasador EU u Tirani je Institutu za javno zdravlje Albanije uručio uzorke testova na kovid-19, a PAMECA, program EU za policiju je donirao albanskoj policiji 3.000 komada sredstava za dezinfekciju ruku. U Srbiju je 18. aprila avionom stiglo 800.000 maski i drugih medicinskih sredstava kao deo pomoći EU ovoj državi. EU je 30. aprila sa Kosovom potpisala dogovor o pomoći vrednoj 5 miliona evra. Ta pomoć uključuje 1,4 miliona zaštitnih rukavica, 4.000 vizira, 3.000 naočara, 4.000 litara tečnosti za dezinfekciju, 10.000 čaršava za krevete i 50 kutija za laboratorijski transport uzoraka. U Severnu Makedoniju je prošlog meseca stiglo 12 respiratora kao deo pomoći EU. Crna Gora i EU su 6. aprila potpisale sporazum o pružanju brze podrške u borbi protiv pandemije. Ova pomoć uključuje 50.000 hirurških maski, 35.000 maski za ličnu upotrebu, 80.000 rukavica, 100 medicinskih respiratora, 10 digitalnih rendgenskih uređaja i 50.000 drugih stavki koje predstavljaju zaštitnu opremu. EU je u Bosnu i Hercegovinu isporučila 2. aprila ukupno 15.000 zaštitnih vizira za medicinsko osoblje u celoj zemlji i 7.500 testova na korona virus za kliničke centre.

Istovremeno, na Samitu EU-Zapadni Balkan održanom 6. maja u formi video konferencije usvojena je Zagrebačka deklaracija i ponovo potvrđena evropska perspektiva regiona, ali bez pominjanja proširenja kao takvog. Sa samita je poslata poruka o jedinstvu i solidarnosti između država članica EU i država Zapadnog Balkana, uz potvrdu strateškog značaja regiona za EU.  

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je naglasila da je Zapadni Balkan povezan sa programima koji uključuju inicijativu zajedničkih nabavki koja se odnosi na kupovinu medicinskih sredstava, a koja je obično otvorena državama članicama EU. Time EU ne samo da potvrđuje svoju posvećenost Zapadnom Balkanu, već i primenjuje novu metodologiju proširenja koja omogućuje postepeno uključivanje u programe EU. „Zapadni Balkan pripada EU i za nas to ne dolazi u pitanje,” rekla je Ursula fon der Lejen nakon samita, dodajući da ovaj blok „ima posebnu odgovornost da pomaže svojim partnerima u regionu”. „Kada ova neposredna faza krize zbog koronavirusa bude iza nas, Evropska unija će se pridružiti dugoročnom planu oporavka i ekonomskih investicija”, navela je fon der Lejenova. Taj paket, koji će biti predstavljen kasnije tokom ove godine, će se fokusirati na transportnu i energetsku infrastrukturu.  

Iako je Zapadni Balkan i ceo region, što jasno pokazuje ELIAMEP-ov projekat Mapiranja i analize reakcije na kovid-19 u ovom delu sveta, za sada izbegao najgore posledice pandemije, najsiromašnijim državama u našem susedstvu i dalje je potrebna aktivna podrška. Kina i druge države su brzo reagovale. Ali, čak i ako je zakasnelo, odlučno aktiviranje Evrope pokazalo je da ovaj region ostaje ključna tema za EU. Posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana je i dalje snažna i nema boljeg trenutka da se to demonstrira nego tokom pandemije koja ostavlja posledice na svakoga i na svaku državu.


Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.



Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020