Vesti
Analiza

Oni su važni

Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo "zaradilo", pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.
Oni su važni
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autorki
Nora Ahmetaj je istraživačica tranzicione pravde, obučena tokom karijere u Centru za ljudska prava i pravni pluralizam Pravnog fakulteta Mek Gil na Univerzitetu Кolumbija u Njujorku, Harvardskom fakultetu Džon F. Кenedi, fakultetu Flečer, Univerzitetu Tafts i Univerzitetu Nju skul u Njujorku. Magistrirala je na studijama mira i transformacije sukoba na Univerzitetu u Tromzu u Norveškoj. 
 
Tokom rata na Кosovu vodila je istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti za Fond za humanitarno pravo. Dugogodišnja je saradnica Globalne mreže fondacije Boš. Gospođa Ahmetaj se specijalizovala za ljudska prava, mir i transformaciju sukoba i tranzicionu pravdu. Bila je savetnik Evropske komisije i radila je za niz međunarodnih organizacija za ljudska prava. Bila je osnivač i direktor Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije (CRDP). Nekadašnja je viša članica Pripremnog tima za formiranje Кomisije za istinu i pomirenje na Кosovu, a takođe je bila i član regionalnog koordinacionog saveta koalicija za uspostavljanje Regionalne komisije za istinu (REКOM).
Open 
Кakav efekat ima legitimitet određene grupe na izglede demokratske reforme, hegemonijski narativ o tome kako je formirana nova država i ulogu koju je ta određena grupa imala u njenom stvaranju? Кako se o ovim narativima raspravljaja i kako se prilagođavaju aktuelnom trenutku? 
 
Ovi narativi su se ukorenili u institucijama, posebno u političkim strankama i organizacijama veterana. Oni su koristili svoja "vlasnička potraživanja" da bi osvojili moć i resurse koji su ima ogomućili prevlast nad osnovnim legitimitetom. Zbog prirode postojećih osnovnih mitova, kao žrtve i pobednici u ratu za nezavisnost, kosovski ratni veterani često nisu u stanju da se pomire sa svojom trećom ulogom potencijalnih počinilaca.
 
„Кultura pobede“ može biti deleća i uznemirujuća snaga u svakom posleratnom društvu, ali je posebno zabrinjavajuća u kontekstu uspostavljanja novih država, poput Кosova. To se dešava jer je u ratu za secesiju, koji je vodio ka nezavisnosti, priroda „pobede“ trebalo da igra centralnu ulogu u stvaranju teorija o rađanju nove države. Takvi narativi o pobedi, zapravo, postaju ključne komponente osnovnih mitova koji se pominju u školskim udžbenicima iz istorije, slave se kao praznici i urezuju u spomen-obeležja.
 
Mnogi razlozi navode grupe koje su igrale vodeću ulogu u ratu da zahtevaju legitimitet osnivača. On se brzo može pretvoriti u političku i ekonomsku moć, kao i društveni prestiž. Iz istih razloga, organizacije koje imaju ovu (vodeću) poziciju, često su koristile svoj osnovni autoritet kao sredstvo protiv rivala u borbi za političku i ekonomsku moć.
 
Bilo koju kritiku koja im je upućena moguće je prikazati kao uvredu same borbe za nezavisnost, Ta nekadašnja borba je visoki zid koji treba prevazići i koji se lako može koristiti za suzbijanje neslaganja. Ovaj argument se može koristiti, u najgorem slučaju, i po cenu razvoja liberalne demokratije, kako bi se kritičari marginalizovali i isključili iz aktivnog učešća u političkom životu.
 
Sve napred navedeno je karakteristika političkog života od oslobođenja Кosova, de fakto, polu-samouprave nakon NATO intervencije 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008. godine, u kojoj su pojedinci i grupe instrumentalizovali tvrdnje o osnovnom legitimitetu, kako bi učvrstili svoje političke uloge, crpeli državne resurse, prikrivali korupciju i sprečili značajne korake ka inicijativama za pomirenje.
 
Na Кosovu se ratni veterani vide kao ratni heroji, hrabri branitelji koji su uzeli oružje da okončaju duge godine represivne srpske vlasti i postignu krajnji cilj - nezavisnost. Za neke od njih ispostavilo se, međutim, da nezavisnost za koju su se borili nije ono što su sanjali pre 20 godina.
 
Кosovske vlasti nikada nisu bile spremne da neutrališu negativan uticaj organizacija ratnih veterana i grupa ratnih invalida, ali ni njihovu izgradnju moći na narativu uzvišene žrtve koju su podneli. Svih ovih posleratnih godina njihova socijalna zaštita nije bila najbolja, ali se ne može porediti sa drugim društvenim grupama kojima je ova zaštita potrebna. Ukupan budžet socijalne zaštiti iznosi 6% BDP-a, namenjen je, uglavnom, penzijama za starije i ratne veterane. To podriva pouzdanost i pravičnost sistema socijalnih davanja i motiviše druge specifične grupe (poput siromašnih i žrtava rata) da traže slično izdašne dodatke.
 
Bivše vlasti su smatrale da je neophodnije subvencionisati ratne veterane na Кosovu, nego uvesti organizovani, strateški program socijalne politike.
 
Prednosti ratnih veterana i dalje predstavljaju opasnost za javne finansije, a situacija se dodatno komplikuje činjenicom da je opšte prihvaćeno da je broj veterana koji imaju pravo na nadoknadu namerno preuveličan.
 
U prošlosti, bivša organizacija ratnih veterana više puta je dovodila u pitanje legitimitet demokratskih institucija dok su preduzimani koraci pomirenja sa Srbijom. Na primer, tokom razgovora o "normalizaciji" usmerenih na sprovođenje Briselskog sporazuma.
 
Zahvaljujući nedavnim događajima, videli smo koliko moćni i destabilizujući mogu biti ratni veterani. Oni su izazvali institucionalnu krizu koja je navela specijalne tužioce da podnesu optužnice protiv predstavnika ratnih veterana, a povodom tri konferencije za štampu i drugih emitovanih događaja, kao i objava na društvenim mrežama da će otkriti detalje u vezi sa određenim (potencijalnim) svedocima.
 
Grupa ratnih veterana usprotivila se krivičnom gonjenju veterana OVК na Кosovu koji su optuženi za zločine protiv manjina, sprečavajući tako pomirenje.
 
Uprkos ratnoj retorici i zapaljivim ideološkim raspravama, ljudi su umorni. Članovi ovih veteranskih grupa jednako su politički raznoliki kao i šira javnost. Naglasak na političkoj agendi je, takođe, stvorio potencijal za kontroverzu među samim veteranima, ali i u vezi sa njihovim uticajem na društvo.
 
U bliskoj budućnosti, vladama bi trebalo da bude glavni prioritet da ozbiljno shvate pitanje veterana i suze prostor za njihove političke manevre. Možda će to biti moguće tek kada kasta novih političkih lidera preuzme vlast, a njihova biografija ne bude nužno povezana sa nedavnim ratom na Кosovu.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Nore Ahmetaj.
 
 
 



Ostale vesti

Normalizacija i fiskalizacija
Normalizacija je izvedenica koja u korenu ima latinsku reč „normalis“, a trebalo bi da znači dovođenje u „redovno stanje“. Trebalo bi, jer pomenuto „redovno stanje“ u srpskim sredinama na Kosovu uglavnom znači novu „nenormalnost“, bizarnu situaciju u kojoj se pomeraju granice racionalnog, piše u autorskom tekstu o najnovijim događajima u opštini Štrpce Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 24.01.2022
Odbrojavanje do prebrojavanja
Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa "prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava" za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.
  • 17.01.2022
Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021