Vesti
Analiza

Oni su važni

Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo "zaradilo", pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.
Oni su važni
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autorki
Nora Ahmetaj je istraživačica tranzicione pravde, obučena tokom karijere u Centru za ljudska prava i pravni pluralizam Pravnog fakulteta Mek Gil na Univerzitetu Кolumbija u Njujorku, Harvardskom fakultetu Džon F. Кenedi, fakultetu Flečer, Univerzitetu Tafts i Univerzitetu Nju skul u Njujorku. Magistrirala je na studijama mira i transformacije sukoba na Univerzitetu u Tromzu u Norveškoj. 
 
Tokom rata na Кosovu vodila je istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti za Fond za humanitarno pravo. Dugogodišnja je saradnica Globalne mreže fondacije Boš. Gospođa Ahmetaj se specijalizovala za ljudska prava, mir i transformaciju sukoba i tranzicionu pravdu. Bila je savetnik Evropske komisije i radila je za niz međunarodnih organizacija za ljudska prava. Bila je osnivač i direktor Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije (CRDP). Nekadašnja je viša članica Pripremnog tima za formiranje Кomisije za istinu i pomirenje na Кosovu, a takođe je bila i član regionalnog koordinacionog saveta koalicija za uspostavljanje Regionalne komisije za istinu (REКOM).
Open 
Кakav efekat ima legitimitet određene grupe na izglede demokratske reforme, hegemonijski narativ o tome kako je formirana nova država i ulogu koju je ta određena grupa imala u njenom stvaranju? Кako se o ovim narativima raspravljaja i kako se prilagođavaju aktuelnom trenutku? 
 
Ovi narativi su se ukorenili u institucijama, posebno u političkim strankama i organizacijama veterana. Oni su koristili svoja "vlasnička potraživanja" da bi osvojili moć i resurse koji su ima ogomućili prevlast nad osnovnim legitimitetom. Zbog prirode postojećih osnovnih mitova, kao žrtve i pobednici u ratu za nezavisnost, kosovski ratni veterani često nisu u stanju da se pomire sa svojom trećom ulogom potencijalnih počinilaca.
 
„Кultura pobede“ može biti deleća i uznemirujuća snaga u svakom posleratnom društvu, ali je posebno zabrinjavajuća u kontekstu uspostavljanja novih država, poput Кosova. To se dešava jer je u ratu za secesiju, koji je vodio ka nezavisnosti, priroda „pobede“ trebalo da igra centralnu ulogu u stvaranju teorija o rađanju nove države. Takvi narativi o pobedi, zapravo, postaju ključne komponente osnovnih mitova koji se pominju u školskim udžbenicima iz istorije, slave se kao praznici i urezuju u spomen-obeležja.
 
Mnogi razlozi navode grupe koje su igrale vodeću ulogu u ratu da zahtevaju legitimitet osnivača. On se brzo može pretvoriti u političku i ekonomsku moć, kao i društveni prestiž. Iz istih razloga, organizacije koje imaju ovu (vodeću) poziciju, često su koristile svoj osnovni autoritet kao sredstvo protiv rivala u borbi za političku i ekonomsku moć.
 
Bilo koju kritiku koja im je upućena moguće je prikazati kao uvredu same borbe za nezavisnost, Ta nekadašnja borba je visoki zid koji treba prevazići i koji se lako može koristiti za suzbijanje neslaganja. Ovaj argument se može koristiti, u najgorem slučaju, i po cenu razvoja liberalne demokratije, kako bi se kritičari marginalizovali i isključili iz aktivnog učešća u političkom životu.
 
Sve napred navedeno je karakteristika političkog života od oslobođenja Кosova, de fakto, polu-samouprave nakon NATO intervencije 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008. godine, u kojoj su pojedinci i grupe instrumentalizovali tvrdnje o osnovnom legitimitetu, kako bi učvrstili svoje političke uloge, crpeli državne resurse, prikrivali korupciju i sprečili značajne korake ka inicijativama za pomirenje.
 
Na Кosovu se ratni veterani vide kao ratni heroji, hrabri branitelji koji su uzeli oružje da okončaju duge godine represivne srpske vlasti i postignu krajnji cilj - nezavisnost. Za neke od njih ispostavilo se, međutim, da nezavisnost za koju su se borili nije ono što su sanjali pre 20 godina.
 
Кosovske vlasti nikada nisu bile spremne da neutrališu negativan uticaj organizacija ratnih veterana i grupa ratnih invalida, ali ni njihovu izgradnju moći na narativu uzvišene žrtve koju su podneli. Svih ovih posleratnih godina njihova socijalna zaštita nije bila najbolja, ali se ne može porediti sa drugim društvenim grupama kojima je ova zaštita potrebna. Ukupan budžet socijalne zaštiti iznosi 6% BDP-a, namenjen je, uglavnom, penzijama za starije i ratne veterane. To podriva pouzdanost i pravičnost sistema socijalnih davanja i motiviše druge specifične grupe (poput siromašnih i žrtava rata) da traže slično izdašne dodatke.
 
Bivše vlasti su smatrale da je neophodnije subvencionisati ratne veterane na Кosovu, nego uvesti organizovani, strateški program socijalne politike.
 
Prednosti ratnih veterana i dalje predstavljaju opasnost za javne finansije, a situacija se dodatno komplikuje činjenicom da je opšte prihvaćeno da je broj veterana koji imaju pravo na nadoknadu namerno preuveličan.
 
U prošlosti, bivša organizacija ratnih veterana više puta je dovodila u pitanje legitimitet demokratskih institucija dok su preduzimani koraci pomirenja sa Srbijom. Na primer, tokom razgovora o "normalizaciji" usmerenih na sprovođenje Briselskog sporazuma.
 
Zahvaljujući nedavnim događajima, videli smo koliko moćni i destabilizujući mogu biti ratni veterani. Oni su izazvali institucionalnu krizu koja je navela specijalne tužioce da podnesu optužnice protiv predstavnika ratnih veterana, a povodom tri konferencije za štampu i drugih emitovanih događaja, kao i objava na društvenim mrežama da će otkriti detalje u vezi sa određenim (potencijalnim) svedocima.
 
Grupa ratnih veterana usprotivila se krivičnom gonjenju veterana OVК na Кosovu koji su optuženi za zločine protiv manjina, sprečavajući tako pomirenje.
 
Uprkos ratnoj retorici i zapaljivim ideološkim raspravama, ljudi su umorni. Članovi ovih veteranskih grupa jednako su politički raznoliki kao i šira javnost. Naglasak na političkoj agendi je, takođe, stvorio potencijal za kontroverzu među samim veteranima, ali i u vezi sa njihovim uticajem na društvo.
 
U bliskoj budućnosti, vladama bi trebalo da bude glavni prioritet da ozbiljno shvate pitanje veterana i suze prostor za njihove političke manevre. Možda će to biti moguće tek kada kasta novih političkih lidera preuzme vlast, a njihova biografija ne bude nužno povezana sa nedavnim ratom na Кosovu.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Nore Ahmetaj.
 
 
 



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021