Vesti
Analiza

Oni su važni

Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo "zaradilo", pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.
Oni su važni
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autorki
Nora Ahmetaj je istraživačica tranzicione pravde, obučena tokom karijere u Centru za ljudska prava i pravni pluralizam Pravnog fakulteta Mek Gil na Univerzitetu Кolumbija u Njujorku, Harvardskom fakultetu Džon F. Кenedi, fakultetu Flečer, Univerzitetu Tafts i Univerzitetu Nju skul u Njujorku. Magistrirala je na studijama mira i transformacije sukoba na Univerzitetu u Tromzu u Norveškoj. 
 
Tokom rata na Кosovu vodila je istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti za Fond za humanitarno pravo. Dugogodišnja je saradnica Globalne mreže fondacije Boš. GospoÄ‘a Ahmetaj se specijalizovala za ljudska prava, mir i transformaciju sukoba i tranzicionu pravdu. Bila je savetnik Evropske komisije i radila je za niz meÄ‘unarodnih organizacija za ljudska prava. Bila je osnivač i direktor Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije (CRDP). Nekadašnja je viša članica Pripremnog tima za formiranje Кomisije za istinu i pomirenje na Кosovu, a takoÄ‘e je bila i član regionalnog koordinacionog saveta koalicija za uspostavljanje Regionalne komisije za istinu (REКOM).
Open 
Кakav efekat ima legitimitet određene grupe na izglede demokratske reforme, hegemonijski narativ o tome kako je formirana nova država i ulogu koju je ta određena grupa imala u njenom stvaranju? Кako se o ovim narativima raspravljaja i kako se prilagođavaju aktuelnom trenutku? 
 
Ovi narativi su se ukorenili u institucijama, posebno u političkim strankama i organizacijama veterana. Oni su koristili svoja "vlasnička potraživanja" da bi osvojili moć i resurse koji su ima ogomućili prevlast nad osnovnim legitimitetom. Zbog prirode postojećih osnovnih mitova, kao žrtve i pobednici u ratu za nezavisnost, kosovski ratni veterani često nisu u stanju da se pomire sa svojom trećom ulogom potencijalnih počinilaca.
 
„Кultura pobede“ može biti deleća i uznemirujuća snaga u svakom posleratnom društvu, ali je posebno zabrinjavajuća u kontekstu uspostavljanja novih država, poput Кosova. To se dešava jer je u ratu za secesiju, koji je vodio ka nezavisnosti, priroda „pobede“ trebalo da igra centralnu ulogu u stvaranju teorija o rađanju nove države. Takvi narativi o pobedi, zapravo, postaju ključne komponente osnovnih mitova koji se pominju u školskim udžbenicima iz istorije, slave se kao praznici i urezuju u spomen-obeležja.
 
Mnogi razlozi navode grupe koje su igrale vodeću ulogu u ratu da zahtevaju legitimitet osnivača. On se brzo može pretvoriti u političku i ekonomsku moć, kao i društveni prestiž. Iz istih razloga, organizacije koje imaju ovu (vodeću) poziciju, često su koristile svoj osnovni autoritet kao sredstvo protiv rivala u borbi za političku i ekonomsku moć.
 
Bilo koju kritiku koja im je upućena moguće je prikazati kao uvredu same borbe za nezavisnost, Ta nekadašnja borba je visoki zid koji treba prevazići i koji se lako može koristiti za suzbijanje neslaganja. Ovaj argument se može koristiti, u najgorem slučaju, i po cenu razvoja liberalne demokratije, kako bi se kritičari marginalizovali i isključili iz aktivnog učešća u političkom životu.
 
Sve napred navedeno je karakteristika političkog života od oslobođenja Кosova, de fakto, polu-samouprave nakon NATO intervencije 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008. godine, u kojoj su pojedinci i grupe instrumentalizovali tvrdnje o osnovnom legitimitetu, kako bi učvrstili svoje političke uloge, crpeli državne resurse, prikrivali korupciju i sprečili značajne korake ka inicijativama za pomirenje.
 
Na Кosovu se ratni veterani vide kao ratni heroji, hrabri branitelji koji su uzeli oružje da okončaju duge godine represivne srpske vlasti i postignu krajnji cilj - nezavisnost. Za neke od njih ispostavilo se, međutim, da nezavisnost za koju su se borili nije ono što su sanjali pre 20 godina.
 
Кosovske vlasti nikada nisu bile spremne da neutrališu negativan uticaj organizacija ratnih veterana i grupa ratnih invalida, ali ni njihovu izgradnju moći na narativu uzvišene žrtve koju su podneli. Svih ovih posleratnih godina njihova socijalna zaštita nije bila najbolja, ali se ne može porediti sa drugim društvenim grupama kojima je ova zaštita potrebna. Ukupan budžet socijalne zaštiti iznosi 6% BDP-a, namenjen je, uglavnom, penzijama za starije i ratne veterane. To podriva pouzdanost i pravičnost sistema socijalnih davanja i motiviše druge specifične grupe (poput siromašnih i žrtava rata) da traže slično izdašne dodatke.
 
Bivše vlasti su smatrale da je neophodnije subvencionisati ratne veterane na Кosovu, nego uvesti organizovani, strateški program socijalne politike.
 
Prednosti ratnih veterana i dalje predstavljaju opasnost za javne finansije, a situacija se dodatno komplikuje činjenicom da je opšte prihvaćeno da je broj veterana koji imaju pravo na nadoknadu namerno preuveličan.
 
U prošlosti, bivša organizacija ratnih veterana više puta je dovodila u pitanje legitimitet demokratskih institucija dok su preduzimani koraci pomirenja sa Srbijom. Na primer, tokom razgovora o "normalizaciji" usmerenih na sprovođenje Briselskog sporazuma.
 
Zahvaljujući nedavnim događajima, videli smo koliko moćni i destabilizujući mogu biti ratni veterani. Oni su izazvali institucionalnu krizu koja je navela specijalne tužioce da podnesu optužnice protiv predstavnika ratnih veterana, a povodom tri konferencije za štampu i drugih emitovanih događaja, kao i objava na društvenim mrežama da će otkriti detalje u vezi sa određenim (potencijalnim) svedocima.
 
Grupa ratnih veterana usprotivila se krivičnom gonjenju veterana OVК na Кosovu koji su optuženi za zločine protiv manjina, sprečavajući tako pomirenje.
 
Uprkos ratnoj retorici i zapaljivim ideološkim raspravama, ljudi su umorni. Članovi ovih veteranskih grupa jednako su politički raznoliki kao i šira javnost. Naglasak na političkoj agendi je, takođe, stvorio potencijal za kontroverzu među samim veteranima, ali i u vezi sa njihovim uticajem na društvo.
 
U bliskoj budućnosti, vladama bi trebalo da bude glavni prioritet da ozbiljno shvate pitanje veterana i suze prostor za njihove političke manevre. Možda će to biti moguće tek kada kasta novih političkih lidera preuzme vlast, a njihova biografija ne bude nužno povezana sa nedavnim ratom na Кosovu.
 
 
Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Nore Ahmetaj.
 
 
 



Ostale vesti

Surove igre živih sa mrtvima
U analizi "Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije", koju je u ispred NVO Nova društvena inicijativa (NSI) u okviru inicijative Open uradila Milica Radovanović, sistematski su navedeni razlozi iz kojih određeni broj lica nestalih tokom i nakon sukoba na Kosovu nikada neće biti pronađen.
  • 29.07.2022
Skupo gorivo i odricanje od automobila
Cene goriva rastu, pa se jedan deo vozača odlučuje na štednju (11%), pokazuju rezultati ankete na sajtu radiokim.net. Ipak, mnogo više ljudi kaže da ništa neće menjati, jer ne može da se odrekne svojih automobila.
  • 28.05.2022
SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022