Vesti
Analiza

“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”

Pre osamnaest godina Srbi su se vratili u Osojane, nakon dve godine raseljeništva po centralnoj Srbiji. Jedan od najzaslužnijih za taj povratak bio je Oliver Ivanović. “On je bio čovek na terenu”, priseća se novinarka Tanja Vujisić.
“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”
Oliver Ivanović u Osojanu, prva poseta nakon izlaska iz zatvora (Foto arhiva Kim)

Nijedna poslava godišnjice od povratka Srba u Osojane, osim godina provedenih u zatvoru, nije mogla da se zamisli bez Olivera Ivanovića.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju, svi su čekali njega“, kaže Vujisićeva za RTV Kim.

Ubijeni političar je imao posebnu vezu sa Srbima iz Osojana. Ne samo što je bio jedan od najzaslužnijih što su se tamo vratili, već im je pomagao i bordrio da ostanu tu.

„Oliver Ivanović je bio povezan sa Srbima iz Osojana još pre nego što su se oni vratili u selo, nakon dve godine života kao raseljena lica. Često smo mi novinari išli sa njim u ovo mesto, on je voleo da ih posećuje i smatrao da je taj njihov povratak održiv“.

Osojane predstavlja jedan od retkih primera uspešnog povratka Srba u Metohiju. U Osojansku dolinu se od 2001. godine vratilo blizu 350 Srba.

Pošto su se vratili, ubrzo su se i organizovali, krenula je škola, otvorena je pekara. Od tad svake godine Srbi iz ovog mesta slave povratak. Najpre je to bilo pod šatorom, a onda i u zgradi škole.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju na svim tim njihovim proslavama i moj utisak je bio da su svi ti ljudi tamo čekali da on dođe pa da tek onda krene prava proslava. Naravno, ne smemo zaboraviti mitropolita Amfilohija, vladiku Teodosija. Svi oni su bili od početka sa ovim ljudima, ali Oliver je neko ko je od političara bio uvek sa njima“, kaže Vujisićeva koja je u to vreme izveštavala za BBC.

Kag godi je trebala neka pomoć, kada su imali neku ideju, projekat, Oliver je uvek bio tu da pomogne. Rešavao je čak i one neke svakodnevne probleme. Bavio se i provodadžisanjem.

„Kad smo došli na jednu od proslava godišnjice povratka Srba u Osojane, Oliver je mene i još jednu moju koleginicu smestio da sednemo pored dvojice neženja, pošto smo neudate, jer je, kako nam je rekao kasnije, hteo da nas uda u Osojane da bi imao ko da izveštava odatle“, priseća se anegdota.

Međutim, ne samo sitne svakodnevne probleme, Ivanović je rešavao i veće nedaće srpskih povratnika, kako u Osojanu, tako i u Suvom Lukavcu i drugim povratničkim sredinama u Metohiji. Težio je da ih približi, sve kako bi opstali.

„Reč opstanak se nakako izlizala jer je političari prečesto koriste a malo rade na tome. Oliver je bio jedan od retkih političara koji je radio i koji nije samo govorio i mislim da su ljudi u Osojanu to prepoznavali i da su ga zato toliko cenili“.

O brizi Olivera Ivanovića najbolje govori i njegov prvi odlazak u ovo mesto nakon izlaska iz zatvora. Nakon što su mu vratili lična dokumenta u maju 2017., Ivanović je odmah otišao u Osojane.
„Trebalo bi i ove godine saditi jagode, pokrenuti proizvodnju, praviti slatko, džem… Moramo biti praktični i prilagoditi se, menjati navike i ne čekati da nas država vidi. Daleko je ona, a njene brige su velike”, govorio tada Oliver Ivanović.

To, kaže, Vujisićeva, najbolje govori o njegovoj posvećenosti. „On je i u zatvoru brinuo o njima a kada je izašao iz zatvora, prvo mesto u koje je želeo da ode je bilo Osojane i manastir Visoki Dečani. Zaista ih je voleo i nadam se da oni još uvek vole njega i da su sačuvali tu uspomenu. Volela bih da ljudi u Osojanu pričaju o njemu o onome šta je radio, bez ikakvog straha“.

Osojane je jedan od najuspešnijih povratka Srba na Kosovo, u njemu danas živi osamdeset mališana. Za Vujisićevu je Oliver simbol te uspešnosti.



Ostale vesti

Akcenat je ponovo na golim životima
"Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore, jer među njima postoje distanca i arogancija zbog kojih nijedna strana neće da popusti, a pošto nisu kadri da se dogovore, onda međunarodna zajednica treba da nametne rešenje", rekao je FoNetu novinar u penziji Fahri Musliju (Musliu) komentarišući poslednju krizu na severu.
  • 10.11.2022
Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine
Tokom "Foruma za žene, mir i bezbednost" koji je održan pre nekoliko sedmica u Prištini, pridružio sam se stotinama drugih koji su aplaudirali dok je predsednica Osmani dodelila ženama Ukrajine Predsedničku medalju za zasluge, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 04.11.2022
Manastirske vojvode Visokih Dečana i njihova sudbina
Manastirske vojvode predstavljaju počasno zvanje koje je srpska crkva dodeljivala čuvarima manastira albanske nacionalnosti u periodu osmanske vlasti na Кosovu i u Staroj Srbiji, a koji su zauzvrat u manastiru obavljali razne poslove i brinuli o njegovoj sigurnosti. Njihovo postojanje zabeleženo je u Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji i Deviču, naveo je u autorskom tekstu za Kim istoričar Nemanja Dević.
  • 31.10.2022
Zaustavljen proces verifikacije diploma koči pravnike
Proces priznavanja diploma dogovoren Briselskim sporazumom između Beograda i Prištine mesecima se ne primenjuje, što onemogućava diplomcima traženje posla u insitucijama na Kosovu.
  • 27.10.2022
Istraživanje: Srbi sa severa se plaše mogućeg sukoba
Srbi sa severa Kosova ne veruju da ih bilo ko može potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju povodom krize u vezi sa registarskim tablicama. Najviše poverenja imaju u delimičnu zaštitu od strane KFOR-a (42%), a mnogo manje njih takav vid pomoći očekuje od UNMIK-a (19,33%), Kosovske policije (18,66%) i Euleksa (15,33%). Kao najvažniji razlog za ovakve stavove, građani ističu nepostojanje volje, te želju i potrebu za održavanjem tenzija, rezultati su istraživanja NVO Humani centar Mitrovica (HCM).
  • 27.10.2022
Anketa: Postojeće mere protiv kovida-19 adekvatne
Na anketno pitanje na portalu radiokim.net koje smo vam postavili početkom avgusta, polovina učesnika (51%) je postojeće mere protiv kovida-19 u odgovoru ocenila adekvatnim.
  • 17.10.2022