Vesti
Analiza

“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”

Pre osamnaest godina Srbi su se vratili u Osojane, nakon dve godine raseljeništva po centralnoj Srbiji. Jedan od najzaslužnijih za taj povratak bio je Oliver Ivanović. “On je bio čovek na terenu”, priseća se novinarka Tanja Vujisić.
“Oliver je bio glavni gost, svi su njega čekali u Osojanu”
Oliver Ivanović u Osojanu, prva poseta nakon izlaska iz zatvora (Foto arhiva Kim)

Nijedna poslava godišnjice od povratka Srba u Osojane, osim godina provedenih u zatvoru, nije mogla da se zamisli bez Olivera Ivanovića.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju, svi su čekali njega“, kaže Vujisićeva za RTV Kim.

Ubijeni političar je imao posebnu vezu sa Srbima iz Osojana. Ne samo što je bio jedan od najzaslužnijih što su se tamo vratili, već im je pomagao i bordrio da ostanu tu.

„Oliver Ivanović je bio povezan sa Srbima iz Osojana još pre nego što su se oni vratili u selo, nakon dve godine života kao raseljena lica. Često smo mi novinari išli sa njim u ovo mesto, on je voleo da ih posećuje i smatrao da je taj njihov povratak održiv“.

Osojane predstavlja jedan od retkih primera uspešnog povratka Srba u Metohiju. U Osojansku dolinu se od 2001. godine vratilo blizu 350 Srba.

Pošto su se vratili, ubrzo su se i organizovali, krenula je škola, otvorena je pekara. Od tad svake godine Srbi iz ovog mesta slave povratak. Najpre je to bilo pod šatorom, a onda i u zgradi škole.

„Oliver je bio jedan od glavnih gostiju na svim tim njihovim proslavama i moj utisak je bio da su svi ti ljudi tamo čekali da on dođe pa da tek onda krene prava proslava. Naravno, ne smemo zaboraviti mitropolita Amfilohija, vladiku Teodosija. Svi oni su bili od početka sa ovim ljudima, ali Oliver je neko ko je od političara bio uvek sa njima“, kaže Vujisićeva koja je u to vreme izveštavala za BBC.

Kag godi je trebala neka pomoć, kada su imali neku ideju, projekat, Oliver je uvek bio tu da pomogne. Rešavao je čak i one neke svakodnevne probleme. Bavio se i provodadžisanjem.

„Kad smo došli na jednu od proslava godišnjice povratka Srba u Osojane, Oliver je mene i još jednu moju koleginicu smestio da sednemo pored dvojice neženja, pošto smo neudate, jer je, kako nam je rekao kasnije, hteo da nas uda u Osojane da bi imao ko da izveštava odatle“, priseća se anegdota.

Međutim, ne samo sitne svakodnevne probleme, Ivanović je rešavao i veće nedaće srpskih povratnika, kako u Osojanu, tako i u Suvom Lukavcu i drugim povratničkim sredinama u Metohiji. Težio je da ih približi, sve kako bi opstali.

„Reč opstanak se nakako izlizala jer je političari prečesto koriste a malo rade na tome. Oliver je bio jedan od retkih političara koji je radio i koji nije samo govorio i mislim da su ljudi u Osojanu to prepoznavali i da su ga zato toliko cenili“.

O brizi Olivera Ivanovića najbolje govori i njegov prvi odlazak u ovo mesto nakon izlaska iz zatvora. Nakon što su mu vratili lična dokumenta u maju 2017., Ivanović je odmah otišao u Osojane.
„Trebalo bi i ove godine saditi jagode, pokrenuti proizvodnju, praviti slatko, džem… Moramo biti praktični i prilagoditi se, menjati navike i ne čekati da nas država vidi. Daleko je ona, a njene brige su velike”, govorio tada Oliver Ivanović.

To, kaže, Vujisićeva, najbolje govori o njegovoj posvećenosti. „On je i u zatvoru brinuo o njima a kada je izašao iz zatvora, prvo mesto u koje je želeo da ode je bilo Osojane i manastir Visoki Dečani. Zaista ih je voleo i nadam se da oni još uvek vole njega i da su sačuvali tu uspomenu. Volela bih da ljudi u Osojanu pričaju o njemu o onome šta je radio, bez ikakvog straha“.

Osojane je jedan od najuspešnijih povratka Srba na Kosovo, u njemu danas živi osamdeset mališana. Za Vujisićevu je Oliver simbol te uspešnosti.



Ostale vesti

Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020
Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći
Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 19.06.2020