Vesti
Analiza

Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje

Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
  • 11:10 h
  • Analiza
  • Kim, autorka Jelena L. Petković
  • komentara:
  • pregleda: 689
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Boško Ćirić, ispred stana u centru Dečana, 23. oktobra 2018. (Foto Jelena L. Petković)

Ako bi se po gužvi u saobraćaju merile metropole, tog dana nam se činilo da je Peć jedan od najvećih gradova u kome smo bili. Obilazak oko kružnog toka, koji minut do podneva, izgledao je kao put bez kraja. Jasno je, kasnimo na konferenciju za novinare o bezbednosti koju je sazvala policija u Peći.

Bio je kraj oktobra 2018. godine i dva autobusa sa vernicima iz Beograda kamenovana su u blizini Istoka, ili kako je portparol Kosovske policije za region Peć Dževat Ibraj objasnio, “dogodilo se oštećenje imovine”.

Ali, to nije bilo jedini napad na Srbe i njihovu imovinu tih dana u ovom kraju. U policijsku stanicu krenuli smo sa dodatnim pitanjima o seriji nerešenih pljački i pokušaja istih koje su direktnom sukobu sa lopovima zaustavljali meštani Goraždevca, enklave obeležene strahotom ubistva dece, u kome živi oko 700 Srba “pokrivenih” sigurnosnim kamerama. I pored video nadzora, počinioci su nepoznati, kao i stanje istrage. Ekipa Radija Goraždevac je prethodno tri puta zatražila komentar policije, ali tih sedam kilometara, koliko razdvaja Goraždevac i Peć, odgovor nije hteo da pređe.

Verovatno najkraće obraćanje medijima o tako ozbiljnoj temi kao što je kamenovanje autobusa, jer ona obuhvata: tragediju ubistva albanskih civila početkom 1999. kao povod napada, činjenicu da su u autobusu srpski civili, vernici, koji nisu činili zločine, da je kosovska policija uključena u organizaciju ovakvih poseta i još mnogo detalja, do konačnog da svaki ovakav događaj i te kako utiče na život svih, a daje ozbiljan razlog povratnicima da se zabrinu za bezbednost – trajalo je jedva deset minuta!

Poslednje sekunde iskoristili smo i za pitanje: Šta se dešava sa istragama pljački u Goraždevcu?

Na srpskom nismo stigli do kraja, a mlađi kolega novinar je požurio na albanskom: “To nije tema”!

“To nije tema konferencije”, nadovezao se regionalni direktor Policije Šaban Šalja i svi su ustali od stola, kao da nas nema.

Na izlazu iz policijske stanice, sačekala me je uteha starijeg uglednog pećkog novinara: “Ne brini, ima raznih ljudi”.

Imune statistike

Ima. Raznih ljudi i raznih konstanta. I ako se uveliko pitate čemu ovaj tekst usred krize izazvane virusom kovid-19, političkim previranjima u Prištini, tenzijama i problemima na relaciji Beograd - Priština, očekivanjima od američkog posrednika Ričarda Grenela i evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka – zato što pored svih tih važnih ljudi i dešavanja, kao beskonačna konstanta i rezistentna pojava koja je ispratila i velikog Martija Ahtisarija, silnog Kristofera Dela i administratora Pitera Fejta, stoje životi nevidljivih ljudi čija se imena u vestima pojave kao incident. Baš tom rečju međunarodne organizacije na Kosovu opisuju to što ih zadesi. Sutradan se sve pretvori u statistiku, ubrzo u temu zbog koje se hitro ustaje od stola. I tako, decenijama. Pa tako i te 2018, prošle 2019, a i ove 2020.

Statistika imuna na sve oblike empatije kaže sledeće: od početka januara bilo je oko 30 napada na Srbe i njihovu imovinu na Kosovu. Meta su uglavnom povratnici. Prvi je zabeležen 6. januara. Lopovi su upali na imanje jedine Srpkinje u selu Donji Petrič u Klini i počeli da seku drva. Poslednji je bio 12. juna. Jedini Srbin u selu Opraške, kod Istoka, brutalno je prebijen dok je pokušavao da odbrani šumu od onih koji je godinama seku.

Dve trećine napada dogodilo se od kada je tadašnja Vlada Aljbina Kurtija proglasila epidemiju kovid-19. U poslednjoj nedelji marta, nepoznate osobe su provalile u kuću srpske porodice u selu Novake kod Prizrena. Srbinu u Osojanu, u opštini Istok, ukraden je auto.

U aprilu, provalnici su demolirali unutrašnjost kuće Srpkinje u Prizrenu, velika količina smeća bačena je na pravoslavno groblje u selu Vidanje u opštini Klina. Ukradena je poljoprivredna mašinerija Srbinu u Babinom Mostu, u opštini Obilić. Izbio je požar u kući srpskog povratnika u selu Novake, u opštini Prizren. Iz dvorišta Srbina iz Crkoleza ukradeno je vozilo. Srbi iz Novaka prijavili su da se đubre baca ispred njihovih okućnica.

U maju, u selu Drsnik kod Kline, Srbinu su ukradeni rezervni delovi za traktor i alati iz garaže. Razbijeni su prozori na kući povratnika u mestu Klinavac, u Klini. Provaljeno je u pravoslavnu crkvu Svetih Vračeva Kozme i Damjana u selu Novake. U selu Tučep u opštini Istok, Srbinu je ukraden mlin za kukruz. U selu Duge Njive u Klini kamenovana je srpska kuća. U selu Berkovo, u Klini, Srbinu je zapaljena kuća. Srbin u selu Drenovac je fizički napadnut. Kamenovana je kuća Srbina povratnika u selu Ljubožda…

Policija u Peći nadležna je i za Istok, Klinu, Dečane, Junik, Vitomiricu i Goraždevac, odnosno za bezbednost više od 370.000 građana. Iako se, recimo, samo u deset dana maja, dogodilo sedam napada na Srbe i njihovu imovinu, policija nije našla za shodno da se javno obrati ovim građanima.

Osim u slučaju prvog i poslednjeg incidenta, odnosno seče šuma, nije poznato da su drugi lopovi, napadači, huligani i palikuće pronađeni.

Kako se živi sa “incidentom”, a kako posle njega?

Osim što za je za njihovu bezbednost zadužena policija u Peći, nad ovim Srbima kao vlast polažu pravo i Beograd i Priština.

Beograd sva krivična dela napada na Srbe i njihovu imovinu gleda isključivo kao etnički motivisana. Priština sve vrste krađa i napada koji se tom prilikom dogode beleži kao obične pljačke i uglavnom nepostojeću temu ili dodaje da su žrtve pljački i Albanci.

U međuvremenu, nevidljive ljude nekada redovnije, nekada ređe, obilaze predstavnici međunarodnih organizacija zaduženih za bezbednost, sa njima popiju kafu, nekada i rakijicu, ali problem zvani “učestali incidenti” niko im nije konačno rešio.

Nevidljivi ljudi veruju da u svim tim okolnostima kriminalci znaju da ih niko neće tražiti. Milost i empatiju ne očekuju ni od koga, pravdi se ne nadaju. Povrh svega, smatraju da su i žrtve političkog potkusurivanja.

“Uvek smo mi meta, bilo u predizbornim kampanjama, pre i posle pregovora u Briselu, kada su neki obračuni među strankama Albanca. Sve se prelomi preko naših leđa”, česta je rečenica Srba iz pećkog kraja.

To osećaju, “svikli su na žig građanina drugog reda, osuđeni na život u izolaciji”.

“Evo nas gde smo i bili. Izolovali samo se, mada smo mi u izolaciji, manje-više, 15 godina od kako smo se vratili. A kako si ti?”, kao šamar je zveknula česta crnohumorna pošalica Srpkinje koja živi u selu pored Peći. U njenom mestu ostale su samo tri ili četiri kuće nastanjene, ostali nisu izdržali.

Šta žele nevidljivi ljudi?

Pravo na dom. Uzbrdo, putem od zgrade opštine Dečani u žutoj zgradi tražili smo stan jedinog Srbina u tom gradu. Domaćin upetljan u renoviranje stana nas je uzbuđeno dočekao.

Sa mnogo entuzijazma pričao je o prognaničkom životu i toj jednoj sjajnoj zvezdi vodilji da ponovo pređe preko kućnog praga. Da se vrati u svoje Dečane, makar bio i jedini Srbin. Govorio je o danu kada je prelomio, kako mu je potom utočište bio manastir Visoki Dečani sve dok san konačno nije ostvario.

Sada upravo sređuje kuhinju, na redu je i mokri čvor u kupatilu. Stvari u sobi do ulice čekaju da budu raspremljene čim sve završi. Ali, ništa nije problem. U domu je srce na mestu. Govorio je o susretima sa starim komšijama, da ga oni razumeju, ali i da ne mogu da promene trenutnu situaciju.

Ramuš Hardinaj i Hašim Tači oglasili su se na Fejsbuku da je napad na autobuse sa Srbima kod Istoka neprihvatljiv i kažnjiv i pozvali nadležne da reaguju. Srpski mediji izveštavali su o kamenicama, strahu nedužnih građana u autobusu, uglavnom ne pominjući Albance, žrtve ratnih zločina. Mediji na albanskom isticali su zločine, porodice zavijene u crno, ali ne i činjenicu da kosovska policija proverava sve Srbe koje dolaze i da bi eventualni zločinac bio uhapšen još na Merdaru.

Naš sagovornik nam je ponosno pokazao svoj nadimak uklesan ispod prozora njegovog doma, napisan pre više od tri decenije, a preživeo sve tragedije i nesreće. Dok smo pravili poslednje fotografije, policija u Peći je na brzinu sazvala konferenciju za novinare i sa našim pitanjima smo morali tamo.

Vest da je naš domaćin, Boško Ćirić, diplomirani pravnik i jedini Srbin u centru Dečana, preminuo, došla je početkom juna, uz izveštaje o budućim pregovorima, izborima i koroni. Uz njoj je stajalo da, osim jednog incidenta od pre par godina, Boško u Dečanima nije imao problem zato što je Srbin.

Na njegovu sahranu na zaraslom pravoslavnom groblju kraj Visokih Dečana, osim monaha i dvadesetak Srba došlo je i nekoliko Albanaca, Ćirinih komšija iz zgrade. Oni su izjavljivali saučešće igumanu Savi Janjiću, govoreći da Boško nikada nikome nije naneo zlo i da od njega nikada nisu čuli ružnu reč.

Kontaminirana istina

Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita na albanskom, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima, gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, pa čak vrlo retko i kada su saopštene u formi reakcije kosovskog ministarstva za zajednice i povratak.

Ipak, u medijma na albanskom, našli su se neki detalji iz nedavno objavljenog poslednjeg izveštaja Stejt dipartmenta o verskim slobodama na Kosovu koji kaže da je Kosovska policija u prvih devet meseci 2019. godine prijavila 61 verski motivisan incident (broj se odnosi na sve zajednice, prim.aut), od kojih je većina bila usmerena na verske lokalitete, uključujući groblja.

“Mnogi incidenti bili su povezani sa etničkom, kao i sa verskom pripadnošću. Kosovski Albanci su 6. januara pretili svešteniku SPC ispred njegove crkve u Novom Brdu. Nepoznate osobe su 13. jula i 16. decembra vandalizovale pravoslavno groblje u Lipljanu. Vlasti na centralnom i lokalnom nivou odmah su osudile incidente i pozvale organe za sprovođenje zakona da uhapse učinioce”, piše u izveštaju Stejt dipartmenta.

U izveštaju koji je o verskim slobodama na Kosovu Stejt dipartment objavio 2019. godine, a odnosi se na događaje iz 2018, stoji sledeće:

“Mediji i policija su 21. oktobra saopštili da su etnički Albanci kamenovali dva autobusa u blizini Istoka koji su prevozili srpske hodočasnike dok su oni učestvovali u verskim obredima. Lokalni kosovski Albanci su postavili blokadu na putu sa traktorom i gumama. Policija je nakon toga rasterala masu, a autobusi su uspeli da napuste lokaciju. Policija je istražila i uhapsila osmoricu lokalnih Albanaca osumnjičenih za učešće u incidentima. Policija je oslobodila osumnjičene nakon što su tužioci odlučili da ne podignu optužnicu. Tužioci nisu objasnili razlog svoje odluke”, konstatuje Stejt dipartment.

Sutradan ovo više nije tema, sležu ramenima nevidljivi ljudi naviknuti na (su)život u fronclama. A šta i da kažu, ako ćemo otvoreno...

 

Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“, uz saradnju sa Centrom za prava manjinskih zajednica. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, Centra za prava manjinskih zajednica, ni RTV Kim.
 
Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centarCrno beli svetForum for Development and Multiethnic CollaborationNew Social InitiativeNGO AktivCenter for the Rights of Minority CommunitiesInstitute for Territorial Economic DevelopmentHumani Centar Mitrovica i RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.



Ostale vesti

Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.
  • 25.09.2020
Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020
Šta je potpisano u Beloj kući?
Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020
Bez adekvatnih informacija o kovidu na lokalu
Nešto manje od tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi naveli su da nemaju pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u njihovom neposrednom okruženju.
  • 11.08.2020
Dijalog o strahu od kompromisa
Svako rešenje koje bi se rodilo iz briselskog procesa, na koncu će doći na superviziju u Savet bezbednosti, a u tom telu, ono, ako nije stvarni kompromis – nema nikakve šanse da dobije „zeleno svetlo“ svih pet članica najvišeg tela Ujedinjenih nacija, piše u autorskom tekstu politikolog Cvijetin Milivojević.
  • 31.07.2020