Vesti
Analiza

Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…

Početkom juna meseca Nova društvena inicijativa predstavila je rezultate istraživanja “Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija”, koji govore da 65% građana nije dovoljno ili uopšte upoznato sa radom organizacija civilnog društva. Rezultati me, nažalost, nisu iznenadili.
Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Miloš Milovanović je direktor programa u Novoj društvenoj inicijativi (NSI). Magistrirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Vilamet (Willamette) sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama (Atkinson Graduate School of Management). Ima dve decenije dugo iskustvo u vođenju organizacija civilnog društva.
 
I građani koji među svojim prijateljima i poznanicima imaju osobe koje rade u organizacijama civilnog društva priznaju da nisu u potpunosti upoznati sa time šta date organizacije tačno rade. Ni ovo me nije iznenadilo jer, realno, mnogi od nas koji smo duže ili kraće deo organizacija civilnog društva ne možemo jasno “na srpskom ili narodskim rečnikom” da svojim prijateljima, porodici i građanima objasnimo čime se mi to bavimo, šta je naša uloga i zašto pokušavamo da ispravljamo “krive Drine”... A da, dok ih ispravljamo, mi ih dodatno krivimo.
 
Zašto je to tako? Pa, zato što sa građanima komuniciramo "en-dži-o-ovskim" jezikom, pričamo o ciljevima, ačivmentima, gađamo se nekim terminima, sve nešto imamo za cilj, pa pokrećemo raznorazne projekte, percipiramo, anticipiramo, bavimo se dijalozima, javnim politikama, tvrdimo da branimo interese građana. Jednom prilikom su mi drugari u kafani rekli - citiram na štrpčanskom: “Ma, vi iz NVO se non stop prajte nešto pametni i mešate u tuđe rabote”. I dok se "prajmo pametni" i "mešamo u tuđe rabote", nikako da građanima objasnimo da su organizacije civilnog društva ili nevladine organizacije formalno pravno isto što je i jedno udruženje šahista, ribolovaca, penzionera. Kao što se ribolovci zalažu za regulisanje ribolovačkih propisa, krivolova, poribljavanje reka i jezera, mi se zalažemo za promenu nekih propisa i praksi.
 
Možda da kažemo da se "tuđe rabote” tiču svih nas i da organizacije civilnog društva upravo zato i postoje, da kritički razmišljaju, ponude drugačije stavove, rešenja, propise i prakse. Evo, ja mogu da im objasnim na primer, da mi pokušavamo da uvedemo praksu da svaki građanin/građanka ima pravo da svom gradonačelniku, odborniku, poslaniku kaže šta mu/joj je potrebno. Odnosno da, na primer, ode do opštine i kaže: “Odličan vam je plan za uređenje reke, ali u ovom trenutku mislimo da divlje deponije ugrožavaju reke, vazduh i životnu sredinu, pa stoga predlažemo da plan prvo reši problem divljih deponija, a da se sa uređenjem reke sačeka do sledeće godine”. Ili da im objasnim da se zalažemo za dijalog između Albanaca i Srba zato što, šta god odlučili Vučić i Kurti, Bajden i Borelj, ili ko je god uključen u ovo rešenje kosovskog problema, mi ćemo sutra i dalje biti komšije.
 
Zvuči jednostavno, ali i nije. Nije jednostavno da vam neko veruje, a da ste “strani plaćenici, domaći izdajnici i, daleko bilo, Soroševci”. Da se razumemo, organizacije u kojima radimo se finansiraju većinom iz međunarodnih fondova, ali i mi kao i svi, radimo za platu, studirali smo fakultete i završavali mastere, učestvovali na seminarima, skupovima i mnogim događajima gde smo učili pravila ovog posla. Nismo domaći izdajnici jer nemamo moć da o bilo čemu odlučujemo niti da nešto izdamo, ali nismo ni konformisti koji govore samo ono što zadovoljava većinu ili se podudara njenim stavovima.
 
Nikako ne zaboravite da su pokreti i civilno društvo menjali svet oko nas na bolje. Da nije bilo pokreta sufražetkinja, žene danas možda ne bi imale pravo glasa, a da ne govorimo o ukidanju modernog ropstva i drugim stvarima koje se tiču osnovnih ljudskih prava. Domaći izdajnici nismo jer, verovali ili ne, našim kolegama i koleginicama Albancima kažemo da nisu u pravu kad poriču činjenicu da je Manastir Dečani ugrožen. Veoma jasno i glasno u sred Prizrena, Prištine, Mitrovice kažemo da će Manastrir Dečani biti ugrožen sve dok vlasti u Prištini ne sprovedu odluku Ustavnog suda i upišu zemljište Manastira u katastar. Kažemo i to da je Manastir ugrožen jer se dešavalo da se krši zakon, da se nekoliko puta pokušavalo sa izgradnjom magistralnog puta u zaštićenoj zoni oko Manastira. Ponavljamo i činjenicu da su objekti Srpske pravoslavne crkve nezaštićeni, da su stalna meta pljačkaša i vandala. Govorimo i to da ne sme da se desi da se napadači na srpskog mladića u Gračanici slobodno odšetaju iz policijske stanice kao da su prešli ulicu van obeleženog pešačkog prelaza.
 
Godinama pričamo, dosadismo i Bogu i ljudima, o nepoštovanju srpskog jezika i tome da ako neko ode do katastra u Prištini, nailazi na problem jer niko ne komunicira na srpskom, da je sve ispisano na albanskom, da nema prevodilaca, da je veoma teško dobiti bilo koju uslugu u institucijama na maternjem jeziku. Bavimo se i temama koje su veoma bolne, iznosimo stavove za koje mnogi misle da su “antisrpski”, “izdajnički” i “nepatriotski”. Jedan od takvih jeste i stav i da svi koji su činili ratne zločine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, treba da odgovaraju pred zakonom. Kažemo i da se u srpskim opštinama na Kosovu krši zakon o jezicima, te da albanski jezik nije dovoljno zastupljen, Navodimo da održavanje parade ponosa ne znači da su nečija druga ljudska, verska i ostala prava ugrožena. Ako smo zbog toga izdajnici, onda okej.
 
U istraživanju se, takođe, navodi da građani nisu upoznati sa rezultatima rada organizacija civilnog društva, što dalje podstiče njihovo nepoverenje. Siguran sam da svaka organizacija civilnog društva može da se pohvali da su u svom polju delovanja, na neki način, poboljšali živote građana. Ja sam, na primer, ponosan na e-opštine, odnosno veb portale, koji su unapredili komunikaciju građana/građanki i opština na severu Kosova. Ponosan sam na činjenicu da su ti portali dostupni na oba zvanična jezika. Ponosan na činjenicu da uspostavljamo platformu za učenje jezika zaposlenih u javnoj upravi, pa će situacije kada odete na šalter u nekoj opštini, a niko vas ne razume biti sve ređe i ređe. Ponosan sam na to što sam bio deo programa koji je uticao na to da nacionalna TV frekvencija na srpskom jeziku bude deo Ahtisarijevog plana. Možemo da diskutujemo o tome kako je ta odredba sprovedena u praksi, ali sama činjenica da smo uspeli da utičemo da se u Ahtisarijev plan uvrsti jedan medij na srpskom jeziku čiji signal pokriva celu teritoriju jeste u tom trenutku bio uspeh. Uspeh je i to što je mnogo malih i srednjih preduzeća pokrenuto zahvaljujući činjenici su im nevladine organizacije pomagale u nabavci opreme, obukama u poslovanju, potražnji finansijskih sredstava i još mnogo čemu. Da potsetim da su, u vreme kada nije bilo nikakvih kulturnih dešavanja, nevladine organizacije organizovale koncerte, likovne kolonije, umetničke događaje. Uspeh je to što kolege iz jedne organizacije već duže vreme sprovode program prakse u opštinskim odeljenjima i strukturama za diplomce. Mnogi polaznici, posle toga, dobiju i posao.
 
Ne zaboravite, promene nisu nešto što možete odmah videti, do njih treba doći i za iste se valja boriti. Mnoge organizacije su uspele da promene zakone, odredbe, uredbe i ti rezultati imaju mnogo pozitivnih implikacija na svakodnevne živote ljudi. Ali, od pokušaja promene zakona, preko njegove stvarne primene, pa sve do pozitivnog uticaja tog zakona na naše živote, tako da to osetimo, nekada prođe i nekoliko godina. To čini da često ne vidimo vrednost u radu organizacija civilnog društva jer se njegovi “plodovi kasno beru”. Naravno, ima i neuspeha, neuspešnih projekata, inicijativa i ideja. Ima i toga da se pojave organizacije koje dobiju novac na jednom konkursu donatora, Vlade ili opštine i da za njih posle tog konkursa nikada više ne čujete. Ali, to nikako ne znači da su svi isti.
 
Mogao bih da pišem do sutra o ovoj temi (a uz to sam i subjektivan), ali sam definitivno siguran da bi podrška građana bila vetar u leđa mnogim organizacijama civilnog društva da utiču na konkretne promene, da vrše pritisak na donosioce odluka, prikupe podatke, čuju probleme građana i sami se izbore sa pritiscima i problemima. Zato, kada dobijete poziv da budete deo neke aktivnosti organizacija civilnog društva, uključite se, saslušajte, podelite svoje mišljenje, iskažite kritiku, kažite šta mislite i saslušajte šta mislimo. U tom dijalogu ćemo doći do ideja i rešenja koja bi mogla da promene stvari oko nas. Sećam se da mi je jedan učesnik seminara, osoba sa invaliditetom, koja mi je sada već prijatelj, rekla: “Miloše, moj se život promenio 100% od kad ste me uključili u ovu inicijativu”. Ako smo zaista bar jednoj osobi promenili život, onda je to više nego dovoljno.
 
Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Nove društvene inicijative (NSI) i Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

U svakom zlu postoji dobro
Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.
  • 13.09.2021
Digitalizacija - šansa za ekonomije u regionu
Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.
  • 30.07.2021
On zna gde ste
Ukoliko imate pametni telefon, on na svakih nekoliko minuta proverava vašu lokaciju. Blizu 60 odsto onih koji su učestvovali u našoj anketi svesno je te činjenice.
  • 25.07.2021
Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021
Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova
Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.
  • 24.06.2021
Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021