Vesti
Analiza

Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…

Početkom juna meseca Nova društvena inicijativa predstavila je rezultate istraživanja “Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija”, koji govore da 65% građana nije dovoljno ili uopšte upoznato sa radom organizacija civilnog društva. Rezultati me, nažalost, nisu iznenadili.
  • 25.06.2021
  • 10:28 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Miloš Milovanović
  • komentara:
  • pregleda: 651
Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

O autoru
Miloš Milovanović je direktor programa u Novoj društvenoj inicijativi (NSI). Magistrirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Vilamet (Willamette) sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama (Atkinson Graduate School of Management). Ima dve decenije dugo iskustvo u vođenju organizacija civilnog društva.
 
I građani koji među svojim prijateljima i poznanicima imaju osobe koje rade u organizacijama civilnog društva priznaju da nisu u potpunosti upoznati sa time šta date organizacije tačno rade. Ni ovo me nije iznenadilo jer, realno, mnogi od nas koji smo duže ili kraće deo organizacija civilnog društva ne možemo jasno “na srpskom ili narodskim rečnikom” da svojim prijateljima, porodici i građanima objasnimo čime se mi to bavimo, šta je naša uloga i zašto pokušavamo da ispravljamo “krive Drine”... A da, dok ih ispravljamo, mi ih dodatno krivimo.
 
Zašto je to tako? Pa, zato što sa građanima komuniciramo "en-dži-o-ovskim" jezikom, pričamo o ciljevima, ačivmentima, gađamo se nekim terminima, sve nešto imamo za cilj, pa pokrećemo raznorazne projekte, percipiramo, anticipiramo, bavimo se dijalozima, javnim politikama, tvrdimo da branimo interese građana. Jednom prilikom su mi drugari u kafani rekli - citiram na štrpčanskom: “Ma, vi iz NVO se non stop prajte nešto pametni i mešate u tuđe rabote”. I dok se "prajmo pametni" i "mešamo u tuđe rabote", nikako da građanima objasnimo da su organizacije civilnog društva ili nevladine organizacije formalno pravno isto što je i jedno udruženje šahista, ribolovaca, penzionera. Kao što se ribolovci zalažu za regulisanje ribolovačkih propisa, krivolova, poribljavanje reka i jezera, mi se zalažemo za promenu nekih propisa i praksi.
 
Možda da kažemo da se "tuđe rabote” tiču svih nas i da organizacije civilnog društva upravo zato i postoje, da kritički razmišljaju, ponude drugačije stavove, rešenja, propise i prakse. Evo, ja mogu da im objasnim na primer, da mi pokušavamo da uvedemo praksu da svaki građanin/građanka ima pravo da svom gradonačelniku, odborniku, poslaniku kaže šta mu/joj je potrebno. Odnosno da, na primer, ode do opštine i kaže: “Odličan vam je plan za uređenje reke, ali u ovom trenutku mislimo da divlje deponije ugrožavaju reke, vazduh i životnu sredinu, pa stoga predlažemo da plan prvo reši problem divljih deponija, a da se sa uređenjem reke sačeka do sledeće godine”. Ili da im objasnim da se zalažemo za dijalog između Albanaca i Srba zato što, šta god odlučili Vučić i Kurti, Bajden i Borelj, ili ko je god uključen u ovo rešenje kosovskog problema, mi ćemo sutra i dalje biti komšije.
 
Zvuči jednostavno, ali i nije. Nije jednostavno da vam neko veruje, a da ste “strani plaćenici, domaći izdajnici i, daleko bilo, Soroševci”. Da se razumemo, organizacije u kojima radimo se finansiraju većinom iz međunarodnih fondova, ali i mi kao i svi, radimo za platu, studirali smo fakultete i završavali mastere, učestvovali na seminarima, skupovima i mnogim događajima gde smo učili pravila ovog posla. Nismo domaći izdajnici jer nemamo moć da o bilo čemu odlučujemo niti da nešto izdamo, ali nismo ni konformisti koji govore samo ono što zadovoljava većinu ili se podudara njenim stavovima.
 
Nikako ne zaboravite da su pokreti i civilno društvo menjali svet oko nas na bolje. Da nije bilo pokreta sufražetkinja, žene danas možda ne bi imale pravo glasa, a da ne govorimo o ukidanju modernog ropstva i drugim stvarima koje se tiču osnovnih ljudskih prava. Domaći izdajnici nismo jer, verovali ili ne, našim kolegama i koleginicama Albancima kažemo da nisu u pravu kad poriču činjenicu da je Manastir Dečani ugrožen. Veoma jasno i glasno u sred Prizrena, Prištine, Mitrovice kažemo da će Manastrir Dečani biti ugrožen sve dok vlasti u Prištini ne sprovedu odluku Ustavnog suda i upišu zemljište Manastira u katastar. Kažemo i to da je Manastir ugrožen jer se dešavalo da se krši zakon, da se nekoliko puta pokušavalo sa izgradnjom magistralnog puta u zaštićenoj zoni oko Manastira. Ponavljamo i činjenicu da su objekti Srpske pravoslavne crkve nezaštićeni, da su stalna meta pljačkaša i vandala. Govorimo i to da ne sme da se desi da se napadači na srpskog mladića u Gračanici slobodno odšetaju iz policijske stanice kao da su prešli ulicu van obeleženog pešačkog prelaza.
 
Godinama pričamo, dosadismo i Bogu i ljudima, o nepoštovanju srpskog jezika i tome da ako neko ode do katastra u Prištini, nailazi na problem jer niko ne komunicira na srpskom, da je sve ispisano na albanskom, da nema prevodilaca, da je veoma teško dobiti bilo koju uslugu u institucijama na maternjem jeziku. Bavimo se i temama koje su veoma bolne, iznosimo stavove za koje mnogi misle da su “antisrpski”, “izdajnički” i “nepatriotski”. Jedan od takvih jeste i stav i da svi koji su činili ratne zločine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, treba da odgovaraju pred zakonom. Kažemo i da se u srpskim opštinama na Kosovu krši zakon o jezicima, te da albanski jezik nije dovoljno zastupljen, Navodimo da održavanje parade ponosa ne znači da su nečija druga ljudska, verska i ostala prava ugrožena. Ako smo zbog toga izdajnici, onda okej.
 
U istraživanju se, takođe, navodi da građani nisu upoznati sa rezultatima rada organizacija civilnog društva, što dalje podstiče njihovo nepoverenje. Siguran sam da svaka organizacija civilnog društva može da se pohvali da su u svom polju delovanja, na neki način, poboljšali živote građana. Ja sam, na primer, ponosan na e-opštine, odnosno veb portale, koji su unapredili komunikaciju građana/građanki i opština na severu Kosova. Ponosan sam na činjenicu da su ti portali dostupni na oba zvanična jezika. Ponosan na činjenicu da uspostavljamo platformu za učenje jezika zaposlenih u javnoj upravi, pa će situacije kada odete na šalter u nekoj opštini, a niko vas ne razume biti sve ređe i ređe. Ponosan sam na to što sam bio deo programa koji je uticao na to da nacionalna TV frekvencija na srpskom jeziku bude deo Ahtisarijevog plana. Možemo da diskutujemo o tome kako je ta odredba sprovedena u praksi, ali sama činjenica da smo uspeli da utičemo da se u Ahtisarijev plan uvrsti jedan medij na srpskom jeziku čiji signal pokriva celu teritoriju jeste u tom trenutku bio uspeh. Uspeh je i to što je mnogo malih i srednjih preduzeća pokrenuto zahvaljujući činjenici su im nevladine organizacije pomagale u nabavci opreme, obukama u poslovanju, potražnji finansijskih sredstava i još mnogo čemu. Da potsetim da su, u vreme kada nije bilo nikakvih kulturnih dešavanja, nevladine organizacije organizovale koncerte, likovne kolonije, umetničke događaje. Uspeh je to što kolege iz jedne organizacije već duže vreme sprovode program prakse u opštinskim odeljenjima i strukturama za diplomce. Mnogi polaznici, posle toga, dobiju i posao.
 
Ne zaboravite, promene nisu nešto što možete odmah videti, do njih treba doći i za iste se valja boriti. Mnoge organizacije su uspele da promene zakone, odredbe, uredbe i ti rezultati imaju mnogo pozitivnih implikacija na svakodnevne živote ljudi. Ali, od pokušaja promene zakona, preko njegove stvarne primene, pa sve do pozitivnog uticaja tog zakona na naše živote, tako da to osetimo, nekada prođe i nekoliko godina. To čini da često ne vidimo vrednost u radu organizacija civilnog društva jer se njegovi “plodovi kasno beru”. Naravno, ima i neuspeha, neuspešnih projekata, inicijativa i ideja. Ima i toga da se pojave organizacije koje dobiju novac na jednom konkursu donatora, Vlade ili opštine i da za njih posle tog konkursa nikada više ne čujete. Ali, to nikako ne znači da su svi isti.
 
Mogao bih da pišem do sutra o ovoj temi (a uz to sam i subjektivan), ali sam definitivno siguran da bi podrška građana bila vetar u leđa mnogim organizacijama civilnog društva da utiču na konkretne promene, da vrše pritisak na donosioce odluka, prikupe podatke, čuju probleme građana i sami se izbore sa pritiscima i problemima. Zato, kada dobijete poziv da budete deo neke aktivnosti organizacija civilnog društva, uključite se, saslušajte, podelite svoje mišljenje, iskažite kritiku, kažite šta mislite i saslušajte šta mislimo. U tom dijalogu ćemo doći do ideja i rešenja koja bi mogla da promene stvari oko nas. Sećam se da mi je jedan učesnik seminara, osoba sa invaliditetom, koja mi je sada već prijatelj, rekla: “Miloše, moj se život promenio 100% od kad ste me uključili u ovu inicijativu”. Ako smo zaista bar jednoj osobi promenili život, onda je to više nego dovoljno.
 
Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Nove društvene inicijative (NSI) i Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Normalizacija i fiskalizacija
Normalizacija je izvedenica koja u korenu ima latinsku reč „normalis“, a trebalo bi da znači dovođenje u „redovno stanje“. Trebalo bi, jer pomenuto „redovno stanje“ u srpskim sredinama na Kosovu uglavnom znači novu „nenormalnost“, bizarnu situaciju u kojoj se pomeraju granice racionalnog, piše u autorskom tekstu o najnovijim događajima u opštini Štrpce Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 24.01.2022
Odbrojavanje do prebrojavanja
Na Kosovu je postalo floskula započinjanje svaku analize ili teksta sa "prošlo je dve decenije od završetka ratnih dejstava" za kojom, po ustaljenom običaju, slede argumentovane žalopojke o lošem stanju u svim oblastima i dimenzijama života na ovom postkonfliktno užarenom prostoru. Uprkos tome, nemoguće je izbeći zamku ponavljanja, te povodom popisa stanovništva ne zajadikovati kako na Kosovu već četrdeset godina nije održan niti jedan koji je bio regularan, adekvatno sproveden, nebojkotovan i u potpunosti uspešan. Zaista, poslednji valjano sproveden popis održan je daleke 1981. godine, pre ratnih vrtloga i tranzicionih lutanja, koji će, po svemu sudeći, u mnogome predodrediti karakter nastupajućeg popisa na Kosovu.
  • 17.01.2022
Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021