Vesti
Analiza

Nastavak razgovora na jesen?

Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
Nastavak razgovora na jesen?
Ilustracija (Foto Pixabay)

U anketi koja je sprovedena tokom maja je učestvovalo 96 ljudi, pa se čini da je ovo važno pitanje u potpunosti zasenila aktuelna kriza izazvana korona virusom. Sa druge strane, izgleda da kosovski Srbi nemaju preterana očekivanja od dijaloga Prištine i Beograda i da su umorni od do sada neispunjenih (sporazuma, obećanja, očekivanja). Izvesno je da njihovi predstavnici, kao ni do sada, u budućim razgovorima neće direktno učestvovati, pa će interese ljudi sa terena i dalje zastupati zvanični Beograd.

Koliko se ti interesi poklapaju - dijalog će, jednom kada bude bio nastavljen i doveden do kraja, pokazati. Treba imati na umu da se nad njim neprekidno nadvija tamni oblak podele/razmene teritorije i prekrajanja granica.

Da će razgovori Prištine i Beograda biti nastavljeni tokom jeseni smatra 49% učesnika ankete.

Nešto iznad 40 odsto njih misli da razgovori Beograda i Prištine neće biti nastavljeni pre sledeće godine, a bilo je i signala iz Beograda koji su ukazivali na ovu mogućnost.

Samo 9% anketiranih očekuje da će se razgovori dve strane nastaviti već tokom predstojećeg leta.

Sve strane koje su direktno ili indirektno uključene u rešavanje kosovskog problema pozivaju na dijalog, ali se čini da još uvek niko nema jasnu viziju kada bi, u kom formatu i sa kojim pregovaračima on mogao biti nastavljen, osim što se često čuje "što pre".  

Izbori u Srbiji i vrlo "vruća" politička situacija na Kosovu razgovore izgledno odlažu bar za još neko vreme. Kada se uzmu u obzir i činjenice da kriza koju je izazvao virus još uvek traje u pojedinim delovima sveta, da se SAD i EU trenutno, svako na svoj način, suočavaju sa velikim unutrašnjim izazovima, te da jesen donosi i trku za "prvog čoveka" Bele kuće u naredne četiri godine, čini se da budući odnosi Beograda i Prištine nikako ne mogu biti na vrhu liste prioriteta međunarodne zajednice koja formalno insistira na (brzom) rešenju. Najčešće u njeno ime to čine mnogobrojni međunarodni posrednici.

Za razliku od svega onoga što je neizvesno - sasvim je izvesno da dolazi leto, iako to po vremenskim prilikama u poslednje dve nedelje ne izgleda tako.

Spremili smo vam novo anketno pitanje: Hoćete li se ovog leta odmarati na moru?   

Anketno pitanje se nalazi na dnu početne strane našeg portala.

Prethodne ankete i njihove rezultate možete pogledati OVDE.



Ostale vesti

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
  • 31.12.2020
Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020