Vesti
Analiza

Nasilje u porodici: Porodični ili društveni problem

Nasilje u porodici je agresivno ponašanje člana porodice prema drugom članu ugrožavanjem njegovog ili njegnog telesnog integriteta, duševnog zdravlja ili spokojstva. Ono se primenjuje u različitim oblicima i uključuje fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje.
Nasilje u porodici: Porodični ili društveni problem
Ilustracija (Foto crna-hronika.info)

Kosovo nije fenomen kada je u pitanju ova pojava, nažalost porodično nasilje je prisutno u svim zemljama sveta. Sa ovim društvenim problemom se susreću ljudi svih rasa, verskih, političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa, kao i polova. Međutim, prema statistici i izveštajima nadležnih organa na Kosovu je nasilje u porodici najzastupljenije između supružnika, odnosno najčešće je žena žrtva svog partnera.

“Porodični problem” se zbog straha, osećaja stida ali i javne osude često prikriva.

Neprijavljivanje nasilnika i odsustvo mera zaštite žrtve neretko dovode i do ozbiljnijih posledica, nekada i sa smrtnim ishodom.

Posledice nasilja

Katarinu Mitić (23) iz Donje Gušterice, kod Gračanice, je upravo ćutanje o nasilju koje je trpela četiri godine od strane svog supruga, umalo koštalo života. Nažalost ona nije bila jedina ugrožena u porodici, već i maloletni sin.

Katarina je kao srednjoškolka započela zajednički život sa nešto strajim M.T. Još na samom početku njihove bračne zajednice doživljavala je psihičko nasilje ali kako kaže, nije mogla da pretpostavi da će sve otići toliko daleko. "Ja sam od samog početka, kada sam otišla da živim sa njim trpela nasilje, samo što to nije bilo fizičko, već psihičko nasilje, maltretiranje zbog njegove ljubomore. Bilo je neizdrživo, ali sam ipak trpela ukupno 4 godine. Onda kada više nisam mogla da izdržim rešila sam da kažem sve mojim roditeljima i tako je sve krenulo. Ranije im ništa nisam govorila, jer sam ja sa suprugom živela u Nišu, a moji su bili ovde na Kosovu, pa nisam htela da moji brinu", istakla je Katarina Mitić.

U jednoj od žučnih rasprava 24. maja 2018 godine Katarinu je njen suprug M.T. napao nožem. Zadobila je 23 uboda svugde po telu. Uprkos teškom stanju bila je dovoljno svesna da zaštiti svoj i život svoje desetomesečne bebe. Ležala je preko bebe i pravila se da je mrtva. "Sve je krenulo tri dana ranije, 21. maja kada sam otišla na slavu kod moje sestre sa svojim roditeljima i decom. Kada sam se vratila sa slave, odmah sam videla da se on ponaša čudno, već je krenula svađa i pitanja: `Ko je tamo bio? Ko me je gledao? Šta je radio?`. Sve je tako krenulo i ta svađa je trajala tri dana, do 24. kada je uradio to. Hvala Gospodu Bogu koji me je tog dana naučio kako da odreagujem, da padnem i pravim se da sam mrtva. Ja nisam mogla više da izdržim te ubode nožem pa mi je u jednom trenutku palo na pamet da sednem dole i pravim se da me je ubio, jer sam mislila da će se jedino tako zaustaviti, čim sam se ja srušila on je izašao. Ja sam nakon toga jedva smogla snage da uzmem dete i ustanem, sa mnom je bilo mlađe dete od 10 meseci, tu mi je u blizini bila prodavnica, i tako sa detetom u ruci ja sam otišla do prodavnice da potražim pomoć”, prisećala se Katarina bolnog trenutka.

M.T. je ubrzo privela policija. Za pokušaj ubistva svoje supruge iazrečena mu je zatvorska kazna od 3 godine i 8 meseci, dok je dodatno kažnjen za posedovanje oružja, na šest meseci. Nezadovoljna presudom Katarina je uputila žalbu Apelacionom sudu. Međutim, žalba bila odbijena. Sada strahuje šta bi moglo da se desi po isteku kazne. "Plašim se, pre svega zbog sebe, jer on kako je jednom pokušao, mislim da će probati opet, ja ga poznajem, niko ne može da utiče na njega", dodala Mitićeva.

Šta kaže zakon?

Advokat Jovana Filipović smatra da je kazna u slučaju pokušaja ubistva Katarine Mitić mala. "Smatram da je to vrlo niska kazna za takvo krivično delo, za ovo krivično delo koje je u stvari pokušaj ubistva se može izreći kazna zatvora i do 20 godina, čak i doživotni zatvor. Međutim mi ovde imamo kaznu od 4 godine i nekoliko meseci, gledano to iz ugla nekoga ko je na neki način žrtva nasilja, pored toga što je bio u pitanju i pokušaj ubistva, ne daje neku nadu, bilo kojoj žrtvi da dalje prijavi nasilje u porodici, jer se uvek uzima ta situacija da ukoliko je lice koje je pokušalo ubistvo sa 23 uboda nožem dobilo kaznu zatvora od 4 godine nekiliko meseci, šta može očekivati neka žena koja je dobila šamar ili proživela neki drug vid zlostavljanja u toku postupka nasilja u porodici", navela je Filipovićeva.

Po kosovskim zakonima nasilje u porodici se do skoro kvalifikovalo kao krivično delo - "pretnja, napad, uznemiravanje ili seksualno uznemiravanje. Filipovićeva kaže da je ovo delo tek nedavno dobilo kvalifikaciju krivično delo “nasilje u porodici”.

„Za to krivično delo je pedviđena kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. Uglavnom su to neka policijska zadržavanja u trajanju od 48h, nakon toga se izdaje neka od mera predviđena zakonom kao i neke novčane kazne, s tim što su te kazne uglavnom vrlo niske, a što se određivanja mere pritvora tiče, do sada u mojoj praksi nije bilo slučajeva da je bilo kome bila određena mera sudskog pritvora. Što se same procedure tiče, primarnu ulogu igra policija i Osnovno tužilaštvo koji su dužni da pokrenu i vode ovaj postupak. Kao i Osnovni sud koji izdaje kaznene naloge i mere koje su predviđene Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici", istakla je Filipovićeva.

Uloga institucija u zaštiti žrtve i stereotipi

Veliku ulogu u zaštiti žrtava nasilja imaju Centri za socijali rad, prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici, kao i SOS telefoni, dodala je Filipovićeva. Presudnu ulogu ima policija. Međutim, RTV Kim nije uspeo da dobije zvanične podatke od predstavnika Policijske stanice u Gračanici. Uprkos brojnim pokušajima da saznamo tačan broj prijavljenih slučajeva, komandir stanice Bratislav Trajković nije želeo da nam ih da.

Dugogodišnja aktivistkinja za žaštitu žrtava nasilja i rukovodilac novootvorenog prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja u blizini Novog Brda Vesna Stajić kaže da nažalost žrtve porodičnog nasilja nemaju mnogo poverenja u institucije.

„Naš je zadatak da podignemo nivo tog poverenja i da im ukažemo na sve zakone koji ih štite. Bez obzira što je mnogo puta pominjano da su zakoni dobri na papiru, slabo se primenjuju, što je činjenica", napominje ona i dodaje:

„Poruka ženama koje su suočene sa ovakvim problemom je da nikako ne ćute, da reaguju na ’prvu loptu’. Jedan šamar je samo početak, ako to prećute biće još gore“, ističe Vesna Stajić.

Međutim, iskustvo pokazuje da što su žene ekonomski zavisnije od partnera to je manja verovatnoća da će prijaviti nasilje. Ovo potvrđuju i predstavnici Kancelarije ombudsmana u Gračanici.
„Žrtve nisu bezbedne jer nemaju snage da prijave nasilnika, zato što su ekonomski zavisne. I tu nije samo razlog strah, već i sramota zbog rodnih stereotipa , što je vrlo loše", ukazuje Aleksandra Dimitrijević iz ove kancelarije.

Česti razlozi što žrtve ne prijavljuju nasilnika su strah, sramota i osuda okoline. U ruralnim sredinama u kojima je većinom nastanjena srpska zajednica, nasilje u porodici se doživljava kao privatna stvar. Nažalost zbog takvog gledišta na ovaj problem članovi porodice, komšije i prijatelji koji su svedoci nasilja ili su o njemu upoznati obično ćute. Mnogi od njih, pa i same žrtve ne poznaju zakon koji ih štiti.

„To nije privatna stvar. Krivično zakonodavstvo je prepoznalo ovaj problem. U krivičnom pravu, nasilje u porodici je prepoznato kao krivično delo, što znači da onda kada žrtve nasilja u porodici neće da prijave, ovim slučajevima profesionalci moraju da se bave po službenoj dužnosti. A mi kao dobre komšije, rođaci, smo tu da damo podršku žrtvama nasilja u porodici i da ih uputimo kome prvo treba da se obrate, ukoliko prepoznamo da problem postoji“, objašnjava Aleksandra Dimitrijević.

Ona je istakla da je ovaj problem dostigao neki alarmantan nivo, što pokazuju nekoliko ubistva koja su se desila na Kosovu.

Kampanja protiv nasilja

O posedicama nasilja nad ženama javnost je pokušala da upozori i misija OEBS na Kosovu. Oni su tokom kampanje „16 dana aktivizma“ protiv nasilja nad ženama koja je započela 25. novembra, na Međunarodi dan borbe protiv nasilja nad ženama organizovali niz manifestacija, okruglih stolova i radionaca kako bi ukazali na ovaj veliki problem.

U Prištini, ali i drugim sredinama na Kosovu predstavljen je izveštaj o bezbednosti žena na Kosovu. Studija je uključila anketno istraživanje reprezentativnog uzorka od 1. 990 žena koje žive na Kosovu starosne dobi od 18 do 74 godine, uključujući 1.690 žena koje žive u sredinama pretežno nastanjenim Albancima i 300 žena u sredinama koje pretežno nastanjuju Srbi. Ostale zajednice koje žive u ovim sredinama su takođe bile uključene.

Zabrnjivajući podaci ovog istraživanja govore da čak 64 % ispitanih žena smatra da je nasilje od strane partnera, poznanika ili čak nepoznatih osoba veoma uobičajeno. Više ispitanih Albanki, nego Srpkinja smatra da nasilje izaziva sama žena.

Šef misije Oebs Jan Bratu kaže da ova anketa predstavlja dobru polaznu osnovu da se stvari na Kosovu menjaju, pre svega zakonski propisi. „Na osnovu podataka Policije Kosova samo u prvih šest meseci u 2019. godini bilo je šest slučajeva ubistava, četiri u kojima je muž ubio suprugu i samim time je muž počinio ubistvo. U poslednjoj decini je povećan broj žena koje su ubili muževi. Mnoge majke takođe trpe nasilje od svojih sinova. To je pitanje ili problem koji uključuje sve u porodici“, kaže ambasador Oebsa.

Iako je nasilje u porastu, malo je žena koje ga prijavljuju jer veruje da problem mora ostati unutar porodice, jedan je od zaključaka ovog izveštaja. "Podaci koji su analizirani u našoj anketi pokazuju da samo 2% žena prijavljuju najozbiljniji oblik ili vid nasilja koji je počinio partner, uključujući i silovanje policiji i socijalnim ustanovama. Samo 1/3 žena smatra da su dobro ili veoma dobro obaveštene o uslugama koje se pružaju", ističe Bratu.

Na isti problem je ukazala i šefica Kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova. Kao poseban problem ona je istakla nepoverenje žrtava u institucije i pravosudni sistem. „Mnoge žene ne veruju odgovornim institucijama, kao što su policija, pravosuđe ili socijalni i zdravstveni sektor. Žrtve moraju da osete da su sigurne da progovore. Iz tog razloga mora uložiti više ljudskih resursa, a posebno finansijskih sredstava da se uspostavi sistem potpune zaštite žrtava“, kaže Apostolova.

Vljora Nuši iz organizacije UN Women ističe da je potrebno ohrabriti žrtve da prijave nasilje.

„Moramo naučiti naše sinove, muškarce da poštuju žene, devojčice, devojke. Jedino na taj način možemo da utičemo na te patrijarhalne odnose u kući, da pokažemo da je nasilje u porodici zločin, krivično delo a ne samo neprihvatljiva društvena pojava“, kazala je Nuši.

Predsednik Kosova Hašim Tači kaže da je svestan problema sa kojim se Kosovo susreće po pitanju nasilja nad ženama, te da podaci iz istraživanja pozivaju na ozbiljnu debatu u kosovskom društvu po pitanju osnaživanja žena.

„Uvek treba da budemo svesni da emancipacija žena na Kosovu, pre svega znači emancipaciju celog društva, osnaživanja principa i samim tim slobode i dostojanstva je nešto što se odnosi na celo društo na Kosovu“, kazao je Tači.

Nacionalni koordinator za borbu protiv nasilja u porodici Naim Ćeljaj smatra da rodno zasnovano nasilje i neravnopravni položaj žena je problem koji ima duboke korene kroz istoriju. Izveštaj Oebsa, prema njegovim rečima, samo potvrđuje koliko se krše ljudska prava na Kosovu. „Kosovo danas ima efikasan mehanizam za zaštitu žena od svih oblika ili vidova nasilja. Međutim, moram da kažem da na osnovu baze podataka slučajeva nasilja u porodici preko 1700 slučajeva je trenutno prijaveljno, tako da to ukazuje na učestalost ali država preduzima mere da se pozabavi rešavanjem problema i da se spreči ova ružna pojava“, kaže on.

U izveštaju pod nazivom „Anketa o dobrobiti i bezbednosti žena na Kosovu“ se navodi da su Srpkinje na kosovu spremnije da govore o nasilju i prijave ga. Prema podacima iz izveštaja one češće nego Albanke (34% prema 18%) kažu da su doživele fizičko ili seksualno nasilje..

Da je nasilje u porodici, odnosno nasilje nad ženama i decom je veoma učestalo potvrđuje i Ružica Simić iz NVO „Žensko Pravo“. Po njenim rečima, svaka treća žena je žrtva seksualnog, psihološkog ili ekonomskog nasilja, a svaka druga psihološkog i svih ostalih vidova nasilja.

„OEBS je radio jedno dobro istraživanje i to u više zemalja Zapadnog balkana, tako da je to istraživanje pokazalo da žene u stvari, ne samo da trpe nasilje u porodici, nego isto tako ne znaju svoja prava, odnosno smatraju da je nasilje u porodici privatna stvar, da se to ne dotiče države ili drugih ljudi osim njih u porodici i da najčešće to nasilje ostaje nevidljivo za javnost, jer ostaje u porodici. To istraživanje je takođe pokazalo da samo 2 do 6% žena prijavljuje nasilje policiji“, kazala je Simićeva.

Veliku ulogu u podizanju svesti o nasilju imaju mediji. „Svako naše pojavljivanje u medijima je vrlo važno, jer je vrlo važno reći, ne samo ženama nego i tom drugom delu populacije, muškarcima, da je nasilje nad ženama i nasilje u porodici društveno neprihvatljivo, da to predstavlja krivično delo i da je to kršenje osnovnih ljudskih prava žena“, istakla je Simićeva.

Takođe, Simićeva je napomenula da je država ta koja ima obavezu da štiti žrtve naslja, ne samo kroz policiju, tužilaštvo, sudove, Centre za socijalni rad, već da država, kako je rekla, ima obavezu da osniva specijalizovane službe, preko Nevladnih organizacija koje će pružiti "prvu psihološku, emotivnu podršku žrtvi nasilja, te da je obaveštava o njenim pravima".

Upravo takvu vrstu podrške je NVO "Žensko pravo" pružilo Katarini Mitić.

Simićeva kaže da su Katarinin slučaj pratili "od početka, do samog kraja". „Od momenta kada je Katrina došla iz bolnice mi smo bili sa njom, održavali kontakt preko telefona, ali i fizički, i usmeravali je kako da dođe do institucija koje će da joj pruže tu pravovremenu zaštitu. Međutim nažalost nismo zadovoljni tom sudskom presudom i sudska praksa u stvar je takva, nije to jedini slučaj i to nije slučaj samo na Kosovu, već na celom Balkanu. Stanje svesti profesionalaca i dalje je na niskom nivou“, kazala je Simićeva.

U slučaju Katarine Mitić podrška institucija je izostala. Ova mlada žena trenutno sa svojim sinovima od 4 i 2 godine živi sa svojim roditeljima u Donjoj Gušterici. Dobija socijalnu pomoć a uglavnom o svima njima brinu Katarinini otac i majka.

"Moja poruka ženama koje trpe nasilje je da odmah prijave i da ne trpe nasilnika, što više trpe, biće gore za njih!”, navodi Katarina Mitić preživela žrtva nasilja.

Nažalost, mnoge žene nisu imale sreće.

(Autorke teksta: Milena Maksimović i Zorica Vorgučić)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovaj članak je omogućen uz finansijsku podršku (CFLI) Kanadskog fonda za lokalne inicijative, u sklopu Ministarstva spoljnih poslova, trgovine i razvoja (DFATD), u okviru projekta “Jačanje kapaciteta relevantnih aktera u zajednici u cilju poboljšanja osetljive komunikacije za žrtve i rešavanje pitanja porodičnog i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova”, koji sprovodi NVO Aktiv. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost NVO Aktiva i ni na koji način se ne može smatrati da predstavlja stavove (DFATD).

 



Ostale vesti

Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
  • 29.05.2020
Pogled iz Beograda: Političari vole krize
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
  • 25.05.2020
Pojedinac, porodica i mentalno zdravlje u doba korone
“Suočavanje sa problemima i izazovima u porodici zahteva veštinu prilagođavanja, prevladavanja i adaptacije na nove uslove koji po inerciji stvaraju krizu unutar nje. Kriza uvek jednako podrazumeva mogućnost raspada porodice ili njenog rasta i daljeg razvoja. Sa psihološkog stanovišta, nimalo drugačije ne treba posmatrati ni situaciju sa koronavirusom”, piše u autorskom tekstu Aleksandra Dimitrijević, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
  • 24.05.2020
Kosovska energetska nezavisnost i (ne)uspeh političkog dijaloga
Kosovoski operater prenosnog sistema električne energije (KOSTT) je tokom više meseci namerno izazvao devijacije u prenosnom sistemu i jednostrano izuzimao električnu energiju iz njega, što je dovelo i do kašnjenja digitalnih satova unutar evropskog prenosnog sistema. Odgovornost unutar Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) je, međutim, pala na Elektro mrežu Srbije (EMS), koja je imala formalnu odgovornost, ali ne i fizički pristup teritoriji Kosova da reši veštački izazvan problem. EMS je u ENTSO-E tako diskreditovana kao nepouzdan partner, navodi u autorskom tekstu Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike (DPC), komentarišući iznenadno članstvo KOSTT u ENTSO-E i nedavno stečenu kosovsku energetsku nezavisnost.
  • 22.05.2020
„Temelji procesa pomirenja moraju se graditi među zajednicama“
"Optimizam me izdaje, mislim da neće imati takvu priliku jer su okolnosti u tom pogledu mnogo gore nego pre 18 godina, gde se na lokalnom nivou po ovom pitanju ne događa gotovo ništa. Sve se svodi na inicijative centralnih kosovskih institucija i političara koji u ovom slučaju imaju samo motiv skupljanja političkih poena", piše u autorskom tekstu glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
  • 21.05.2020
Kosovo i EU: Neuzvraćena ljubav i cena „naučenih lekcija“
Stalno odlaganje vizne liberalizacije je najveći razlog frustracije građana Kosova. Oni se kažnjavaju zbog političkih kalkulacija u Briselu i Prištini, iako nema ni formalnih, ni neformalnih opravdanih razloga za to. Kosovo je ispunilo sve kriterijume koje je EU postavila, Evropska komisija je to potvrdila, pa je Evropski parlament podržao viznu liberalizaciju. Ali, države članice nemaju oko toga isti stav, pa odluka ne prolazi u Savetu EU, podseća u autorskom tekstu Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.
  • 18.05.2020