Vesti
Analiza

Mitrovica između Češke i Poljske

Grad na granici između Poljske i Češke kojeg deli reka, a spaja nekoliko mostova, bio je prošle sedmice glavna destinacija grupe predstavnika nevladinih organizacija i medija sa Kosova, u aranžmanu NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
Mitrovica između Češke i Poljske
Zgrada pozorišta u Češkom Tešinu koja ima Češku i Poljsku scenu (foto Isak Vorgučić)

U okviru projekta kojeg je podržala Višegradska Fondacija, Aktiv je organizovao osmodnevno studijsko putovanje i razmenu iskustava sa srodnim organizacijama u gradovima Evropske unije: Budimpešti, Bratislavi i Češkom Tešinu.

Na početku putovanja, Republikon Fondacija kao liberalni tink-tenk iz Budimpešte je grupi sa Kosova približila probleme mađarskog društva, kao i svoj rad i iskustva u predstavljanju svojih preporuka predstavnicima vlasti i opozicije, te medijsku sliku u zemlji, što je kosovsku delegaciju umnogome podsetilo na stanje u Srbiji.

U Matias Bel Institutu u Bratislavi, grupi predvođenoj Aktivom je prezentovano istraživanje Svetluše Surove, Slovakinje srpskog porekla, koja je obelodanila brutalan odnos slovačkih vlasti prema romskoj manjini, naročito tokom pandemije kovida-19. O samoj organizaciji i njenom radu i značaju više je govorio jedan od njenih osnivača Abel Ravaš, koji je političku karijeru zamenio angažovanjem u nevladinom sektoru. Međutim, tokom našeg boravka je objavio svoju ponovnu samostalnu kandidaturu na izborima u septembru.

Najzanimljiviji deo puta, i svakako onaj koji je po svom karakteru naročito privlačan za kosovsku delegaciju, čiju polovinu čine Srbi iz severnog dela, je poseta Češinu/Češkom Tešinu. Lep srednjeevropski grad smešten na obalama reke Olze, u kojem dominira arhitektura inspirisana Pragom i Bečom, istovremeno je mesto podele Čeha i Poljaka. Domaćini iz Instituta za moderan razvoj, Poljaci koji predstavljaju manjinu od oko 10% u češkom delu grada, posvetili su se objašnjavanju svojih problema i instrumentima za njihovo prevazilaženje.

Naime, ovom istorijskom regionu EU je posvetila posebnu pažnju, pa su i u jednom i u drugom delu grada otvorene informativne kancelarije koje finansiraju i upravljaju zajedničkim projektima. Ono što je praksa pokazala je da i nakon skoro 20 godina od zajednikog pristupanja Uniji, institucije u oba dela grada češće nalaze način da se konfrontiraju umesto da rešavaju probleme.

Istovremeno, iako su nacionalizmi na periferijama država na visokom nivou, građani se trude da žive u međusobnoj toleranciji, pa postoji i značajan broj mešovitih brakova.

Reka Olza, koja protiče ovim delom Moravske Šlezije, na svojoj poljskoj obali naseljava tek desetak Čeha, dok na češkoj strani u regionu poznatom kao Zaolžje (iza reke Olze) živi i radi nekoliko desetina hiljada Poljaka.

Iako su lako uočljive brojne sličnosti sa situacijom u Mitrovici, reka Olza je u Češinu/Češkom Tešinu, ujedno i granica između dve države.



Ostale vesti

Borel: Rusija mora da prestane da koristi hranu kao oružje
Skoro godinu dana nakon potpisivanja u Istanbulu, Rusija je 17. jula odlučila da ne obnovi Inicijativu za crnomorsko žito (BSGI) koja Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na globalna tržišta. Kako je istakao generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna“.
  • 02.08.2023
Da ne bude - zar vam nismo rekli?

Sa jasnom namerom da ukaže na ekstremno loš odnos Prištine prema kosovskim Srbima, grupa iz lokalnog civilnog sektora, posetila je centar američke administracije početkom ove sedmice.

  • 23.07.2023
Kalif umesto kalifa, drugi put
Shodno prethodnim najavama, ubrzo po zatvaranju biračkih mesta 14. februara 2021. godine, postalo je jasno da je Samoopredeljenje ubedljivi pobednik vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu. Aljbin Kurti se „vraćao u sedlo“ iz koga je izbačen nepunih godinu dana ranije.
  • 09.07.2023
Začarani krug
Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu za 14. februar 2021. momentalno su krenule pripreme za kampanju, a gotovo sva istraživanja javnog mnjenja su Pokretu Samoopredeljenje davala jasnu prednost nad ostalim učesnicima. Aljbin Kurti je obećavao „rad, obrazovanje, pravdu i zdravlje“ jer to „građani žele“.
  • 02.07.2023
Levičarske manipulacije, ideološko korito i izolacionistička geneza
Svako ko govori o Gazivodama kao o „vodi koju treba deliti“ pomaže Srbiji da stvori kontroverzu oko kosovske imovine, napisao je lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti na Fejsbuku sredinom septembra 2020. godine.
  • 25.06.2023
’’Uvek možete računati da će Kurti biti protiv SAD’’
Posle višegodišnje pauze, Evropska unija je sredinom jula 2020. ponovo pokrenula dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke. Iako su, zvanično, poslednji prethodni razgovori dve strane održani 2018, suštinski dijalog nije postojao od kraja 2015. godine. Nastavak je usledio nakon formiranja nove vlasti u Prištini, popuštanja kosovske strane u vezi sa taksama na uvoz robe iz centralne Srbije i neuspelog pokušaja Vašingtona da oživi pregovore „na svom terenu“. Aljbin Kurti se protivio Hotijevoj „nelegalnoj“ vladi i insistirao na njenom obaranju.
  • 18.06.2023