Vesti
Analiza

Mali Šengen: Dobra ideja, sumnjivi potpisnici

Sama ideja o „malom Šengenu“ nije loša, olakšala bi život i građanima, a pre svega privredi. Problem je, međutim, u političkim odnosima između, s jedne strane Beograda, a s druge strane Tirane i Skoplja, piše Dinko Gruhonjić za Dojče vele.
Mali Šengen: Dobra ideja, sumnjivi potpisnici
Rama, Vučić i Zaev (Foto Tanjug)

Činjenica da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama potpisali u Novom Sadu deklaraciju o namerama za uspostavljanje „malog Šengena“ između te tri zemlje, te da su pozvali i ostale zemlje „balkanske šestorke“, odnosno Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo da potpišu deklaraciju kako bi se osigurala sloboda kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi, jeste na prvi pogled doba vest. Ipak, postavlja se pitanje iskrenosti samih potpisnika, a naročito Vučića i Rame, ocenjuju sagovornici Dojče velea.

Nema sumnje da bi takav sporazum, ako bi zaista bio ne samo potpisan nego i primenjen, olakšao život građanima u regionu, kao i privredi i biznisu.

„Sama ideja nije loša, značajno bi se olakšao život i građanima, a pre svega privredi. Recimo, kamioni ne bi više morali da čekaju po 10-20 sati na granicama“, kaže za DW Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar i glavni urednik beogradskog nedeljnika NIN.

S njim je saglasan i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar i zamenik glavne urednice beogradskog nedeljnika Novi magazin, koji za DW kaže da to nije nerazumna inicijativa. „Dobro je da se sreću i češće, i to ne samo njih trojica, nego svih šestoro iz regiona“, kaže Lakićević.

Biće teško sprovesti, pre svega zbog Kosova

Povodom Vučićeve najave da bi se, u slučaju potpisivanja sporazuma, u regionu moglo putovati samo uz ličnu kartu, Lakićević navodi da i danas, na primer, građani Srbije u Crnu Goru mogu da putuju samo uz ličnu kartu, ali su na granicama i dalje kilometarske kolone, naročito kamiona.

„Do kraja 2021. godine hoćemo da napravimo uslove da samo uz ličnu kartu možemo da prelazimo iz zemlje u zemlju. To sa Albanijom sada ne možemo i nadamo se da ćemo na nekom od sledećih sastanaka to uspeti. Dvadeset i šest miliona sati kamioni gube na čekanje na granicama i samo pogledajte koliko bi sklanjanje tih barijera značilo za ekonomiju“, rekao je Vučić.

To je tačno, kažu naši sagovornici, ali istovremeno upozoravaju da je problem u političkim odnosima između, s jedne strane, Beograda, i s druge strane Tirane i Skoplja.

„Biće teško da se sprovede takav sporazum, pre svega zbog nerešenog pitanja Kosova“, kaže Ćulibrk. „S jedne strane, granica između Albanije i Kosova praktično ne postoji, a s druge strane ne znamo kakav je status Kosova u tom eventualnom sporazumu – da li je Kosovo južna srpska pokrajina, što je zvaničan stav Beograda, ili je nezavisna država? Dakle, s kim će se takav sporazum onda potpisivati, to jest kako će sporazum uopšte funkcionisati“, pita Ćulibrk.

Zašto „mali Šengen“, a ne CEFTA?

Biznismen iz Vojvodine Dušan Mijić za DW kaže da je svako olakšavanje biznisa prihvatljivo i dodaje da bi bilo lepo da sporazum o „malom Šengenu“ zaista i zaživi, ali on u to sumnja.

„Ne verujem da će se to desiti i to pre svega iz političkih razloga“, kaže Mijić. On je, inače, nekada poslovao u regionu, ali danas radi isključivo sa državama iz Evropske unije.

Milan Ćulibrk podseća da ekonomski sporazum u tom regionu već postoji, ali ne funkcioniše. „Sporazum CEFTA ne funkcioniše još od vremena kada je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Onda se postavlja logično pitanje zašto se ne radi na primeni sporazuma CEFTA, već se u igru uvodi ’mali Šengen’. Dakle, dok god se ne reše politički odnosi između Beograda i Prištine, bilo koji sporazum će teško funkcionisati“, siguran je Ćulibrk.

Sedam dana svađe, 16 minuta „Mir, mir, mir…“

Mijat Lakićević sumnja da je ideja o „malom Šengenu“ politički potez, koji služi pre svega Vučiću i Rami da se predstave u boljem svetlu u Evropi, nego što će posle od toga građani imati neke koristi.

„Ekonomska saradnja je nikakva, jer upravo vlast koči saradnju, pošto na susede gleda kao na neprijatelje“, navodi Lakićević.

On podseća na primer Srbije, u kojoj je svakodnevna politika „nacionalistička i svađalačka“. „Tako da je to jedna licemerna politika, jer se sedam dana u nedelji vodi svađalačka politika, a onda 16 minuta uzvikujemo: ’Mir, mir, mir – niko nije kriv…’“

Ekonomija u okovima politike

Vučić, Rama i Zaev najavili su i nove runde dijaloga o „malom Šengenu“ i izrazili uverenje da će im se u tome pridružiti i ostale zemlje „balkanske šestorke“.

Vučić je najavio i da će, do sledećeg sastanka, eksperti pripremiti ekonomsku studiju. Prema njegovim rečima, primenom sporazuma bi se „za 20 odsto povećala atraktivnost za strane investicije, a onaj ko ima radnu dozvolu u Skoplju, imaće je i u Beogradu i u Tirani“.

Međutim, i Mijić i Lakićević kažu da je u regionu ekonomija još uvek u okovima politike, pa su prepreke za biznis ogromne, a od ovakvih susreta političara građani imaju veoma malu korist.

„Ako oni ne sklone granice – a mogli bi to da urade – onda ovo nema smisla. Jer kada nema slobode u ekonomiji i trgovini, onda se trgovinom bave odabrani pojedinci. Tako se u Srbiji biznisom bave privilegovani, oni koji su bliski vlasti. A ako će Vučićevi ljudi da određuju ko će da se bavi biznisom, onda to nije biznis. Plus što je siva trgovina, odnosno šverc, ne samo prisutan već je pod kontrolom vlasti“, smatra Lakićević.

Privilegovani strani investitori

Vučić je nakon novosadskog sastanka pozivao i na pristup koji ne sme da bude emocionalan. „Ako ljudi svoje emocije ostave po strani, to će biti mnogo veliki rezultati za naše građane“, rekao je predsednik Srbije, dok je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio da se kroz njihove susrete u regionu šalje poruka da politički odnosi u regionu postaju jednostavniji, to jest da Balkan „više nije ’bure baruta’, već region mira, poštovanja i region u kojem se radi na unapređivanju kvaliteta života građana“.

Dušan Mijić, međutim, još jednom upozorava da u regionu, kada je ekonomija u pitanju, nikada nije ni bilo liberalnog pristupa, već je uvek bilo intervencije države, pa su tako, na primer, danas strani investitori u Srbiji privilegovani u odnosu na domaće.

„To nisu ekonomski problemi, već pre svega politički. A ljudi će lako naći put kako da se povezuju, kako da proizvode i kako da trguju. Međutim, politika im smeta da normalno posluju, odnosno smeta im to stalno forsiranje međusobnog nepoverenja, nerazumevanja“, zaključuje Mijić.

Javno svađe, privatno – baš veselo

I dok političari poput, pre svega, Aleksandra Vučića i Edija Rame,veoma često šalju poruke mržnje i netrpeljivosti, oni su privatno u veoma dobrim odnosima.

„Ako treba, zajedno se i napiju, a onda jedan drugom pomažu raspirujući nacionalizam i mržnju“, ističe Mijat Lakićević. Poznavaoci prilika, inače, tvrde da je, noć uoči sastanka, druženje Vučića i Rame na Petrovaradinskoj tvrđavi bilo – baš veselo.



Ostale vesti

Beskrajno mirenje nepomirljivih
Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
  • 20.07.2021
Ne znate šta rade NVO? Da se upoznamo…
Početkom juna meseca Nova društvena inicijativa predstavila je rezultate istraživanja “Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija”, koji govore da 65% građana nije dovoljno ili uopšte upoznato sa radom organizacija civilnog društva. Rezultati me, nažalost, nisu iznenadili.
  • 25.06.2021
Ekonomija kao šansa za unapređenje odnosa Srbije i Kosova
Politički spor između Beograda i Prištine gotovo u potpunosti dominira u javnom diskursu kada su u pitanju odnosi Srbije i Kosova. Ti odnosi su stoga često antagonistički i preovladava slika da jedna strana gubi ukoliko druga dobija, odnosno da su im interesi gotovo u potpunosti suprotstavljeni. Iako je nesumnjivo tačno da je politički spor Beograda i Prištine ogroman problem za srpsko-albanske odnose i da će biti veoma teško doći do normalizacije odnosa koja se očekuje na kraju procesa dijaloga, postoje oblasti u kojima se može prikazati znatno povoljnija slika.
  • 24.06.2021
Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021