Međutim, iako po ocenama međunarodnih posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine „postoji osetan napredak“, Srpska lista je odlučna da ne učestvuje u izbornom procesu dok se ne formira Zajednica srpskih opština (ZSO).
Taj stav je ponovljen i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na konsultacijama koje je on organizovao sa predstavnicima Srpske liste prošle nedelje. Verovatno da je to bila jedna od tačaka razmimoilaženja između Vučića i Srpske liste, što je uslovilo i da se ne izađe sa zajedničkim stavom nakon sastanka.
Do samog izbornog dana je ostalo nešto manje od dve nedelje, a umesto očekivane završne faze izborne kampanje i pohoda na birače, javnost se više bavi pitanjima da li će izbora uopšte biti i ukoliko ih bude, da li će imati legitimitet. S obzirom na to da je Centralna izborna komisija (CIK) saopštila tačan broj birača po opštinama u kojima će se glasati, kao i da je OEBS najavio svoju posmatračku misiju i izrazio „žaljenje što Srpska lista odbija da učestvuje“, gotovo je izvesno da će birališta u nedelju 23. aprila u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu biti otvorena.
Ono što se za sada ne zna je tačan broj biračkih mesta. CIK još uvek nije izašao sa tačnim brojem biračkih mesta, ali javnost spekuliše da bi taj broj u ove četiri opštine trebalo da bude ukupno deset, što je gotovo četiri i po puta manje u odnosu na lokalne izbore 2021. godine kada ih je bilo 44. Kako bi apsurd bio potpun, prema podacima CIK-a, broj glasača se povećao u odnosu na 2021.
Imajući u vidu da na Kosovu ne postoji izlazni cenzus, odnosno minimalan broj birača koji je potreban da bi se izborni rezultati važili, jasno je da će se izbori, kakva god izlaznost bila, smatrati uspešnim, pa će se na osnovu njihovog rezultata formirati organi lokalne vlasti.
Znajući koliku je podršku Srba na Kosovu do sada imala Srpska lista, jasno se može zaključiti da ima ogromnu mobilizatorsku moć kada su u pitanju građani srpske nacionalnosti da ne izađu na birališta što bi, usled značajno male izlaznosti, eventualno moglo da dovede u pitanje i legitimnost izbornog rezultata. Podsetimo, na prošlim izborima, izlaznost je u ovim opštinama iznosila oko 43%.
Ukoliko izborni rezultat, čak i pod takvim okolnostima, bude smatran važećim - postoji mogućnost da određeni predstavnici albanskih političkih stranaka zauzmu čelne pozicije u ovim opštinama gde je dominantno srpsko stanovništvo. Takav scenario ostavlja otvoreno pitanje kolika će zaista biti politička moć predstavnika koji su izabrani na taj način.
Sve to može da ima i dalekosežnije posledice i dovede do političke krize koja dodatno može da produbi već postojeću krizu koja je na Kosovu konstantna od letos. Samo poslednjih nekoliko dana smo imali događaje, poput paljenja automobila na severu Kosova, koji definitivno pokazuju da se situacija nikako ne smiruje, iako je relaksiranija u odnosu na prethodne mesece.
Definitivno će se efekti ovog izbornog procesa odraziti i na dalje pregovore Beograda i Prištine, jer će obe strane želeti da međunarodnim posrednicima predstave kako postoji nerazumevanje druge strane za implementacijom dogovorenog. Bez obzira na taj mogući negativni efekat na dalji proces pregovora, postoji jasna želja međunarodnih predstavnika da se intenzivira približavanje dveju strana i dolazak do rešenja koje bi svima bilo prihvatljivo, pa u narednom periodu treba očekivati učestale sastanke predstavnika Beograda i Prištine, kao i proaktivniju ulogu Sjedninjenih Američkih Država u posredovanju jer je očigledna kriza javne diplomatije u Evropskoj uniji.