Vesti
Analiza

Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?

Neko od kosovskih Srba je nedavno napisao: samo da preživimo ove (lokalne) izbore! Iako izrečene pre nekoliko nedelja, ove reči su sablasno delovale tog 20. septembra kada se Albin Kurti odlučio na jednostran čin primene tzv. mera reciprociteta slanjem specijalnih jedinica policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Kao i uvek do sada, narod je krenuo za specijalcima i formirao barikade, čime se stvorila kriza u kojoj su jedni drugima trenirali živce, piše direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.
  • 04.10.2021
  • 08:17 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Dragiša Mijačić
  • komentara:
  • pregleda: 1371
Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?
Ilustracija (Foto Pixabay)

Kriza na prelazima je trajala do trenutka kad su Evropljani rekli: "dosta je"! Ili su to ipak bili Amerikanci? Verovatno nikada nećemo saznati, na kraju nije ni bitno. Bitno je videti da li će Kurti ponovo rešavati probleme demonstracijom sile i vojnog arsenala, ili će se najzad dozvati pameti i prigrliti šansu koja mu je data kroz format pregovora u Briselu.

Poslednjih meseci često puta se moglo čuti da je potrebno dati vremena Kurtiju da nauči mehanizme u procesu dijaloga, sa uverenjem da Kurti ima sposobnost da brzo uči. Nadajmo se da je iz ovog, jednostranog(!) čina nešto naučio.

Prva lekcija koju je trebao naučiti je da silom i nasiljem ne može rešiti probleme sa srpskom zajednicom na severu Kosova. Rešavanje problema slanjem specijalnih policijskih snaga nije pomoglo Tačiju krajem jula 2011. godine, niti Haradinaju u maju 2019. godine. Srbi imaju iskustvo međusobnog organizovanja u akcijama zaštite svojih kolektivnih prava, koje praktikuju više od 20. godina. I pored nekoliko promena vlasti u opštinama na severu Kosova, ovi mehanizmi su ostali podjednako efikasni i danas, što se moglo videti u formi brzog organizovanja blokade specijalnih jedinica na Jarinju i Brnjaku.

Druga lekcija koju je Kurti mogao naučiti je da nema podršku međunarodne zajednice, a naročito nema podršku Amerike, u sprovođenju jednostranih akata. Nije ih imao ni Haradinaj kad je uvodio takse, niti Kurti the First, kad je uvodio mere reciprociteta u zamenu za takse, znamo kako se sve to završilo. Pre nekog vremena, nakon sastanka sa Kurtijem, Metju Palmer je izjavio da Kosovo može da radi šta god misli da treba, ali ako hoće podršku Amerike, mora da koordinira svoje poteze sa njima. Otuda ne iznenađuju kritike koje je Osmani dobila od Stejt departmenta ili pak Kurti od Gabrijela Eskobara. I kao što se to desilo i ranije, jednostrani akt nije dao željeni rezultat, probne tablice se ne izdaju, niti se zaplenjuju automobili sa KM tablicama.

Treća lekcija koju Kurti nikako da nauči je da se problemi rešavaju u Briselu, a ne na Jarinju i Brnjaku. Od kada je postao glavni pregovarač u ime kosovske delegacije, Kurti u Briselu ni jednom nije stavio na dnevni red pitanje tablica. Svoju odluku o jednostranoj primeni tzv. „reciprociteta“ nije obelodanio Miroslavu Lajčaku koji je bio u Prištini neposredno pred Kurtijevo slanje policijskih jedinica na sever Kosova. Takvo omalovažavanje evropskog posrednika u pregovorima sigurno neće proći nekažnjeno.

Vreme će pokazati da li je Kurti naučio nešto iz izleta njegovih specijalaca na Gazivode i Jarinje. Ta šarada će verovatno imati uticaja na lokalne izbore na kojima Pokret Samoopredeljenje očekuje da osvoji vlast u većini kosovskih opština. Nacionalizam je karta na koju se uvek dobijaju izbori, a slanje specijalne policije na Brnjak i Jarinje uvek predstavlja pobedu u očima albanskih glasača na Kosovu. Ali, postavlja se pitanje da li je tu džoker kartu Kurti olako iskoristio na pitanje tablica koje je efemerno u odnosu na druge izazove, recimo na pitanje električne energije?!

Naime, problem snabdevanja i naplate električne energije u opštinama na severu Kosova predstavlja najveći izazov Kurtijeve Vlade. U maju mesecu ove godine Skupština Kosova je izglasala odluku kojom se KOSTT-u nalaže da obezbedi snabdevanje električnom energijom opština na severu Kosova u periodu od šest meseci, od početka aprila do kraja oktobra. Evo već je jesen, oktobar gazi krupnim koracima, a ništa se nije uradilo po pitanju rešavanja ovog problema. Tik-tak, tik-tak.

Da podsetimo, na osnovu Sporazuma o energetici iz 2013. godine i Zaključaka EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2015. godine, Kosovo se obavezalo da dozvoli Elektroprivredi Srbije da osnuje kompaniju za trgovinu električnom energijom na Kosovu i kompaniju za snabdevanje i distribuciju električne energije opštinama na severu Kosova. Ove odredbe Sporazuma o energetici nikad nisu primenjene jer, iako je 2018. godine Elektrosever d.o.o. registrovan u Kosovskom registru biznisa kao preduzeće za održavanje i trgovinu električnom energijom, ono nikada nije dobilo licencu za rad.

Imajući u vidu da je kraj oktobra vrlo blizu, odmah tu iza izbora, postavlja se pitanje kako će Kurti rešiti ovaj problem. Čak i da Vlada Kosova izda licencu za rad preduzeću Elektrosever d.o.o, malo je verovatno da će ovo preduzeće otpočeti naplatu električne energije od 1. novembra, kada ističe rok koji je dala Skupština Kosova. A licencu sigurno neće dati/dobiti pre održavanja lokalnih izbora.

Šta je onda rešenje? Da li će ponovo slati specijalne policijske jedinice, ovog puta da zauzimaju energetska postrojenja u Valaču i Gazivodama, i kako će na to gledati međunarodni partneri Kosova? Da li će ljudima ukinuti struju u hladnim jesenjim i zimskim danima, terajući ih da plaćaju račune bez očitavanja brojila i jasnih instrumenata naplate? Da li će u Skupštini tražiti saglasnost za još šest meseci distribucije električne energije opštinama na severu Kosova, što bi bilo ravno političkom samoubistvu?

Gde god se okrene, Kurti će videti tragove sopstvene nesposobnosti da rešava probleme u realnom vremenu. Odugovlačenje dolazi na naplatu, a računi se brzo isporučuju, verovatno brže nego računi za struju građanima i privredi na severu Kosova. Skorašnje iskustvo je pokazalo da se rešenje jedino može naći kroz pregovore u Briselu. Tu šansu ne može i ne sme propustiti. Ako ne zbog severa Kosova, onda zbog sebe samog. Valjda je toliko naučio!

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je InTER-a. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

’’Čekajući Srbe’’
Kosovska policija po treći put produžava rok za prijem policijskih službenika. Ovoga puta, taj rok je do 10. februara.
  • 01.02.2023
Ostavka kao taktika
Teške odluke koje usled rata u Ukrajini nameću predstavnici međunarodne zajednice srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću dodatno stvaraju glavobolju. Evroamerička šatl diplomatija ga tera na ponovno razmišljanje o ostavci.
  • 27.01.2023
Inženjeri ljudskih duša
"Svi proizvodni pogoni u zemlji povezani su s vašom proizvodnjom. Čovek se obrađuje u samom životu. Ali i vi ćete mu pomoći da prepravi dušu. Ovo je važna proizvodnja - duše ljudi. A vi ste inženjeri ljudskih duša. Zato pijmo za pisce!", rekao je Josif Visarionovič Staljin 26. oktobra 1932. na večeri priređenoj u čast povratka Maksima Gorkog u Rusiju iz samonametnutog egzila u Italiji. Ostalo je nejasno da li je Staljin formulaciju iz naslova ovog teksta "pozajmio" od Jurija Karloviča Oleše (1899-1960) ili Vladimira Vladimiroviča Majakovskog (1893-1930).
  • 17.01.2023
Neki ljudi nikada ne propuste priliku da propuste priliku
Kritičke reči iz naslova su pripisane istaknutom dramskom piscu i društvenom komentatoru Džordžu Bernardu Šou, a bile su upućene na račun Arčibalda Filipa Primrouza, petog grofa od Rouzberija, koji je krajem 19. veka kratko vreme bio i premijer Ujedinjenog Kraljevstva. U slučaju Kosova, one savršeno ilustruju navode sa samog početka studije "Suočiti se s prošlošću, opstati u sadašnjosti: Položaj i potrebe civilnih žrtava rata u Srbiji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji" da je "skoro čitava populacija Kosova pogođena, na ovaj ili onaj način, sukobom iz 1998-1999", a da adekvatne mere koje će zadovoljiti društveno-ekonomske i zdravstvene potrebe stanovništa "tek treba da budu ustanovljene od strane kosovskih institucija, međunarodnih agencija za razvoj i organizacija civilnog društva".
  • 10.01.2023
Akcenat je ponovo na golim životima
"Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore, jer među njima postoje distanca i arogancija zbog kojih nijedna strana neće da popusti, a pošto nisu kadri da se dogovore, onda međunarodna zajednica treba da nametne rešenje", rekao je FoNetu novinar u penziji Fahri Musliju (Musliu) komentarišući poslednju krizu na severu.
  • 10.11.2022
Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine
Tokom "Foruma za žene, mir i bezbednost" koji je održan pre nekoliko sedmica u Prištini, pridružio sam se stotinama drugih koji su aplaudirali dok je predsednica Osmani dodelila ženama Ukrajine Predsedničku medalju za zasluge, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 04.11.2022