Vesti
Analiza

Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?

Neko od kosovskih Srba je nedavno napisao: samo da preživimo ove (lokalne) izbore! Iako izrečene pre nekoliko nedelja, ove reči su sablasno delovale tog 20. septembra kada se Albin Kurti odlučio na jednostran čin primene tzv. mera reciprociteta slanjem specijalnih jedinica policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Kao i uvek do sada, narod je krenuo za specijalcima i formirao barikade, čime se stvorila kriza u kojoj su jedni drugima trenirali živce, piše direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.
Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?
Ilustracija (Foto Pixabay)

Kriza na prelazima je trajala do trenutka kad su Evropljani rekli: "dosta je"! Ili su to ipak bili Amerikanci? Verovatno nikada nećemo saznati, na kraju nije ni bitno. Bitno je videti da li će Kurti ponovo rešavati probleme demonstracijom sile i vojnog arsenala, ili će se najzad dozvati pameti i prigrliti šansu koja mu je data kroz format pregovora u Briselu.

Poslednjih meseci često puta se moglo čuti da je potrebno dati vremena Kurtiju da nauči mehanizme u procesu dijaloga, sa uverenjem da Kurti ima sposobnost da brzo uči. Nadajmo se da je iz ovog, jednostranog(!) čina nešto naučio.

Prva lekcija koju je trebao naučiti je da silom i nasiljem ne može rešiti probleme sa srpskom zajednicom na severu Kosova. Rešavanje problema slanjem specijalnih policijskih snaga nije pomoglo Tačiju krajem jula 2011. godine, niti Haradinaju u maju 2019. godine. Srbi imaju iskustvo međusobnog organizovanja u akcijama zaštite svojih kolektivnih prava, koje praktikuju više od 20. godina. I pored nekoliko promena vlasti u opštinama na severu Kosova, ovi mehanizmi su ostali podjednako efikasni i danas, što se moglo videti u formi brzog organizovanja blokade specijalnih jedinica na Jarinju i Brnjaku.

Druga lekcija koju je Kurti mogao naučiti je da nema podršku međunarodne zajednice, a naročito nema podršku Amerike, u sprovođenju jednostranih akata. Nije ih imao ni Haradinaj kad je uvodio takse, niti Kurti the First, kad je uvodio mere reciprociteta u zamenu za takse, znamo kako se sve to završilo. Pre nekog vremena, nakon sastanka sa Kurtijem, Metju Palmer je izjavio da Kosovo može da radi šta god misli da treba, ali ako hoće podršku Amerike, mora da koordinira svoje poteze sa njima. Otuda ne iznenađuju kritike koje je Osmani dobila od Stejt departmenta ili pak Kurti od Gabrijela Eskobara. I kao što se to desilo i ranije, jednostrani akt nije dao željeni rezultat, probne tablice se ne izdaju, niti se zaplenjuju automobili sa KM tablicama.

Treća lekcija koju Kurti nikako da nauči je da se problemi rešavaju u Briselu, a ne na Jarinju i Brnjaku. Od kada je postao glavni pregovarač u ime kosovske delegacije, Kurti u Briselu ni jednom nije stavio na dnevni red pitanje tablica. Svoju odluku o jednostranoj primeni tzv. „reciprociteta“ nije obelodanio Miroslavu Lajčaku koji je bio u Prištini neposredno pred Kurtijevo slanje policijskih jedinica na sever Kosova. Takvo omalovažavanje evropskog posrednika u pregovorima sigurno neće proći nekažnjeno.

Vreme će pokazati da li je Kurti naučio nešto iz izleta njegovih specijalaca na Gazivode i Jarinje. Ta šarada će verovatno imati uticaja na lokalne izbore na kojima Pokret Samoopredeljenje očekuje da osvoji vlast u većini kosovskih opština. Nacionalizam je karta na koju se uvek dobijaju izbori, a slanje specijalne policije na Brnjak i Jarinje uvek predstavlja pobedu u očima albanskih glasača na Kosovu. Ali, postavlja se pitanje da li je tu džoker kartu Kurti olako iskoristio na pitanje tablica koje je efemerno u odnosu na druge izazove, recimo na pitanje električne energije?!

Naime, problem snabdevanja i naplate električne energije u opštinama na severu Kosova predstavlja najveći izazov Kurtijeve Vlade. U maju mesecu ove godine Skupština Kosova je izglasala odluku kojom se KOSTT-u nalaže da obezbedi snabdevanje električnom energijom opština na severu Kosova u periodu od šest meseci, od početka aprila do kraja oktobra. Evo već je jesen, oktobar gazi krupnim koracima, a ništa se nije uradilo po pitanju rešavanja ovog problema. Tik-tak, tik-tak.

Da podsetimo, na osnovu Sporazuma o energetici iz 2013. godine i Zaključaka EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2015. godine, Kosovo se obavezalo da dozvoli Elektroprivredi Srbije da osnuje kompaniju za trgovinu električnom energijom na Kosovu i kompaniju za snabdevanje i distribuciju električne energije opštinama na severu Kosova. Ove odredbe Sporazuma o energetici nikad nisu primenjene jer, iako je 2018. godine Elektrosever d.o.o. registrovan u Kosovskom registru biznisa kao preduzeće za održavanje i trgovinu električnom energijom, ono nikada nije dobilo licencu za rad.

Imajući u vidu da je kraj oktobra vrlo blizu, odmah tu iza izbora, postavlja se pitanje kako će Kurti rešiti ovaj problem. Čak i da Vlada Kosova izda licencu za rad preduzeću Elektrosever d.o.o, malo je verovatno da će ovo preduzeće otpočeti naplatu električne energije od 1. novembra, kada ističe rok koji je dala Skupština Kosova. A licencu sigurno neće dati/dobiti pre održavanja lokalnih izbora.

Šta je onda rešenje? Da li će ponovo slati specijalne policijske jedinice, ovog puta da zauzimaju energetska postrojenja u Valaču i Gazivodama, i kako će na to gledati međunarodni partneri Kosova? Da li će ljudima ukinuti struju u hladnim jesenjim i zimskim danima, terajući ih da plaćaju račune bez očitavanja brojila i jasnih instrumenata naplate? Da li će u Skupštini tražiti saglasnost za još šest meseci distribucije električne energije opštinama na severu Kosova, što bi bilo ravno političkom samoubistvu?

Gde god se okrene, Kurti će videti tragove sopstvene nesposobnosti da rešava probleme u realnom vremenu. Odugovlačenje dolazi na naplatu, a računi se brzo isporučuju, verovatno brže nego računi za struju građanima i privredi na severu Kosova. Skorašnje iskustvo je pokazalo da se rešenje jedino može naći kroz pregovore u Briselu. Tu šansu ne može i ne sme propustiti. Ako ne zbog severa Kosova, onda zbog sebe samog. Valjda je toliko naučio!

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je InTER-a. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Nereagovanje međunarodne zajednice + Republika Kosovo + Srpska lista = migracija Srba
Na žalost, čak i da odaziv na predstojeći popis bude stopostotan, nećemo moći da saznamo koliko je Srba napustilo Kosovo u proteklih deset godina, a opšti je utisak da ga je napustilo - mnogo. Ljudi iz svih zajednica su otišli zbog diskriminacije i gubitka nade da će na Kosovu ikada zavladati demokratija i mogućnost jednakih šansi za sve. Srbi su se iseljavali zbog pritiska većinske zajednice, neki i zato jer su razočarani u Srpsku listu, koja takođe uzrok odlaska značajnog broja ljudi, piše u autroskom tekstu za RTV Kim direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
  • 29.11.2021
Popis na Kosovu 2022. i srpska zajednica
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.
  • 22.11.2021
Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu
"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.
  • 15.11.2021
Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje
Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 08.11.2021
Zelena agenda i bela reka
Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
  • 01.11.2021
Šta kriju arhivi u Beogradu i Prištini
Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.
  • 25.10.2021