Vesti
Analiza

Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?

Neko od kosovskih Srba je nedavno napisao: samo da preživimo ove (lokalne) izbore! Iako izrečene pre nekoliko nedelja, ove reči su sablasno delovale tog 20. septembra kada se Albin Kurti odlučio na jednostran čin primene tzv. mera reciprociteta slanjem specijalnih jedinica policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Kao i uvek do sada, narod je krenuo za specijalcima i formirao barikade, čime se stvorila kriza u kojoj su jedni drugima trenirali živce, piše direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.
  • 04.10.2021
  • 08:17 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Dragiša Mijačić
  • komentara:
  • pregleda: 1063
Kriza je gotova, uskoro čekamo novu?
Ilustracija (Foto Pixabay)

Kriza na prelazima je trajala do trenutka kad su Evropljani rekli: "dosta je"! Ili su to ipak bili Amerikanci? Verovatno nikada nećemo saznati, na kraju nije ni bitno. Bitno je videti da li će Kurti ponovo rešavati probleme demonstracijom sile i vojnog arsenala, ili će se najzad dozvati pameti i prigrliti šansu koja mu je data kroz format pregovora u Briselu.

Poslednjih meseci često puta se moglo čuti da je potrebno dati vremena Kurtiju da nauči mehanizme u procesu dijaloga, sa uverenjem da Kurti ima sposobnost da brzo uči. Nadajmo se da je iz ovog, jednostranog(!) čina nešto naučio.

Prva lekcija koju je trebao naučiti je da silom i nasiljem ne može rešiti probleme sa srpskom zajednicom na severu Kosova. Rešavanje problema slanjem specijalnih policijskih snaga nije pomoglo Tačiju krajem jula 2011. godine, niti Haradinaju u maju 2019. godine. Srbi imaju iskustvo međusobnog organizovanja u akcijama zaštite svojih kolektivnih prava, koje praktikuju više od 20. godina. I pored nekoliko promena vlasti u opštinama na severu Kosova, ovi mehanizmi su ostali podjednako efikasni i danas, što se moglo videti u formi brzog organizovanja blokade specijalnih jedinica na Jarinju i Brnjaku.

Druga lekcija koju je Kurti mogao naučiti je da nema podršku međunarodne zajednice, a naročito nema podršku Amerike, u sprovođenju jednostranih akata. Nije ih imao ni Haradinaj kad je uvodio takse, niti Kurti the First, kad je uvodio mere reciprociteta u zamenu za takse, znamo kako se sve to završilo. Pre nekog vremena, nakon sastanka sa Kurtijem, Metju Palmer je izjavio da Kosovo može da radi šta god misli da treba, ali ako hoće podršku Amerike, mora da koordinira svoje poteze sa njima. Otuda ne iznenađuju kritike koje je Osmani dobila od Stejt departmenta ili pak Kurti od Gabrijela Eskobara. I kao što se to desilo i ranije, jednostrani akt nije dao željeni rezultat, probne tablice se ne izdaju, niti se zaplenjuju automobili sa KM tablicama.

Treća lekcija koju Kurti nikako da nauči je da se problemi rešavaju u Briselu, a ne na Jarinju i Brnjaku. Od kada je postao glavni pregovarač u ime kosovske delegacije, Kurti u Briselu ni jednom nije stavio na dnevni red pitanje tablica. Svoju odluku o jednostranoj primeni tzv. „reciprociteta“ nije obelodanio Miroslavu Lajčaku koji je bio u Prištini neposredno pred Kurtijevo slanje policijskih jedinica na sever Kosova. Takvo omalovažavanje evropskog posrednika u pregovorima sigurno neće proći nekažnjeno.

Vreme će pokazati da li je Kurti naučio nešto iz izleta njegovih specijalaca na Gazivode i Jarinje. Ta šarada će verovatno imati uticaja na lokalne izbore na kojima Pokret Samoopredeljenje očekuje da osvoji vlast u većini kosovskih opština. Nacionalizam je karta na koju se uvek dobijaju izbori, a slanje specijalne policije na Brnjak i Jarinje uvek predstavlja pobedu u očima albanskih glasača na Kosovu. Ali, postavlja se pitanje da li je tu džoker kartu Kurti olako iskoristio na pitanje tablica koje je efemerno u odnosu na druge izazove, recimo na pitanje električne energije?!

Naime, problem snabdevanja i naplate električne energije u opštinama na severu Kosova predstavlja najveći izazov Kurtijeve Vlade. U maju mesecu ove godine Skupština Kosova je izglasala odluku kojom se KOSTT-u nalaže da obezbedi snabdevanje električnom energijom opština na severu Kosova u periodu od šest meseci, od početka aprila do kraja oktobra. Evo već je jesen, oktobar gazi krupnim koracima, a ništa se nije uradilo po pitanju rešavanja ovog problema. Tik-tak, tik-tak.

Da podsetimo, na osnovu Sporazuma o energetici iz 2013. godine i Zaključaka EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2015. godine, Kosovo se obavezalo da dozvoli Elektroprivredi Srbije da osnuje kompaniju za trgovinu električnom energijom na Kosovu i kompaniju za snabdevanje i distribuciju električne energije opštinama na severu Kosova. Ove odredbe Sporazuma o energetici nikad nisu primenjene jer, iako je 2018. godine Elektrosever d.o.o. registrovan u Kosovskom registru biznisa kao preduzeće za održavanje i trgovinu električnom energijom, ono nikada nije dobilo licencu za rad.

Imajući u vidu da je kraj oktobra vrlo blizu, odmah tu iza izbora, postavlja se pitanje kako će Kurti rešiti ovaj problem. Čak i da Vlada Kosova izda licencu za rad preduzeću Elektrosever d.o.o, malo je verovatno da će ovo preduzeće otpočeti naplatu električne energije od 1. novembra, kada ističe rok koji je dala Skupština Kosova. A licencu sigurno neće dati/dobiti pre održavanja lokalnih izbora.

Šta je onda rešenje? Da li će ponovo slati specijalne policijske jedinice, ovog puta da zauzimaju energetska postrojenja u Valaču i Gazivodama, i kako će na to gledati međunarodni partneri Kosova? Da li će ljudima ukinuti struju u hladnim jesenjim i zimskim danima, terajući ih da plaćaju račune bez očitavanja brojila i jasnih instrumenata naplate? Da li će u Skupštini tražiti saglasnost za još šest meseci distribucije električne energije opštinama na severu Kosova, što bi bilo ravno političkom samoubistvu?

Gde god se okrene, Kurti će videti tragove sopstvene nesposobnosti da rešava probleme u realnom vremenu. Odugovlačenje dolazi na naplatu, a računi se brzo isporučuju, verovatno brže nego računi za struju građanima i privredi na severu Kosova. Skorašnje iskustvo je pokazalo da se rešenje jedino može naći kroz pregovore u Briselu. Tu šansu ne može i ne sme propustiti. Ako ne zbog severa Kosova, onda zbog sebe samog. Valjda je toliko naučio!

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je InTER-a. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022