Vesti
Analiza

Kosovska energetska nezavisnost - dobra ili loša vest?

Članstvom Kosovskog operatora prenosnog sistema (KOSTT) u Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu i ono je i dalje otvoreno, smatra direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.
Kosovska energetska nezavisnost - dobra ili loša vest?
Dragiša Mijačić (Foto lična arhiva)

Energetika je jedan od najvećih izazova u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, a saradnju u ovom sektoru karakterišu međusobne optužbe oko prava na imovinu, trgovinu energijom i pitanje naknada za transmisiju električne energije. Kamen spoticanja svakako predstavlja i pitanje upravljanja energetskim postrojenjima na severu Kosova, kao i pitanje plaćanja računa za korišćenje električne energije u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.
 
Odnosi između dve strane dodatno su se iskomplikovali tužbom koju je Kosovski operater prenosnog sistema (KOSTT) podneo protiv Srbije kod Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) vezano za isplatu rente za korišćenje električne mreže na prostoru Kosova, kao i odlukom Ministarskog saveta ENTSO-E kojom se uvažavaju stavovi KOSTT-a i nalaže se Srbiji da isplati odštetu Kosovu po ovom osnovu. Nažalost, o ovoj odluci i posledicama njene primene se vrlo malo se zna i govori u javnosti u Srbiji.
 
Na osnovu Sporazuma o energetici potpisanog septembra 2013. godine u okviru Briselskog dijaloga, dve strane su postigle dogovor da Srbija aktivno radi na prijemu KOSTT-a u ENTSO-E. Ova obaveza je potvrđena i u Zaključcima o realizaciji Sporazuma o energetici koje su zajednički potpisali predstavnici Srbije i Kosova u avgustu 2015. Obaveze Srbije u zagovaranju prijema Kosova u ENTSO-E su deo prelaznih merila Poglavlja 35. Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E se ispunjavaju uslovi iz Sporazuma o energetici i Poglavlja 35, čime se i smanjuje pritisak na Srbiju po ovom pitanju.
 
Sporazum o energetici takođe podrazumeva osnivanje kompanije ElektroSever na Kosovu koja će vršiti distribuciju i naplatu električne energije korisnicima na severu Kosova. Nakon puno problema ova kompanija je konačno registrovana pri kosovskoj agenciji za privredne registre u novembru 2018, ali do danas ona i dalje nije operativna.
 
Srbija je uslovljavala članstvo KOSTT-a u ENTSO-E sa osnivanjem i funkcionisanjem preduzeća ElektroSever. Međutim, prema tumačenju Evropske komisije, Sporazum o energetici između Srbije i Kosova odvojeno posmatra pitanje članstva KOSTT-a u ENTSO-E i pitanje registracije preduzeća ElektroSever, i među njima ne postoji uzročno-posledična veza.
 
Kako bi postala članica ENTSO-E, KOSTT je istupio iz regulatornog područja SMM koji su sačinjavale Srbija, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija a kojom je upravljala Elektromreža Srbije (EMS), i potpisao je sporazum sa Operatorom prenosnog sistema (OST) iz Albanije o formiranju novog regulatornog bloka Kosovo-Albanija. Sporazum o formiranju ovog bloka je potpisan 2. decembra 2019. godine. Ovim su se stekli uslovi za prijem KOSTT-a u ENTSO-E, što je i postignuto 20. aprila 2020. godine.
 
Formiranjem novog regulatornog bloka Kosovo-Albanija i prijemom u ENTSO-E KOSTT-u je
takođe omogućena trgovina električnom energijom nezavisno od EMS-a. Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E se takođe otvara mogućnost za funkcionisanje novog 400kV dalekovoda između Kosova i Albanije koji je izgrađen još 2016. godine, a koji do danas nije pušten u rad.
 
Srbija je svakako bila upoznata sa namerama KOSTT-a i OST-a o formiranju novog bloka, ali kroz izjave zvaničnika i uvidom u zvanične izveštaje ENTSO-E stiče se utisak da je zauzela stav konstruktivne tišine kojom nije želela snažno da istupi protiv sporazuma, ali ni da podrži njegovo formiranje. Blage osude u izjavama državnih službenika koje bi se povremeno pojavile u srpskim medijima više su imale za cilj da komuniciraju sa domaćom javnošću nego da pošalju poruku kosovskim i međunarodnim zvaničnicima.
 
Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu, koje je i dalje otvoreno. U zvaničnim dokumentima Sekretarijata ENTSO-E postoji preporuka Kosovu i Srbiji da ovo pitanje reše međunarodnom arbitražom. Ono takođe može biti predmet pregovora u okviru budućeg Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji Kosova i Srbije.
 
Ostaje da se vidi kako će prijem KOSTT-a u ENTSO-E uticati na primenu ostalih odredbi Sporazuma o energetici, naročito delova vezanih za funkcionisanje preduzeća ElektroSever ali i upravljanje hidroelektranom „Gazivode“. Takođe se otvara pitanje daljeg snabdevanja električnom energijom opština na severu Kosova, koje je do sada realizovano direktno iz Srbije preko trafostanice Valač koja se nalazi u blizini Zvečana. Ovo su veoma osetljiva pitanja kako u odnosima između Beograda i Prištine, tako i u odnosima srpskih opština na severu Kosova i Vlade Kosova. Jednostrani potezi na rešavanju ovih pitanja mogu predstavljati bezbednosni rizik na severu Kosova i negativno uticati na već poremećen proces pregovora o Sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
 
 
Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.



Ostale vesti

Kosovske paralelne ravni
Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim novinar Đorđe Vlajić.
  • 05.06.2020
Ustavni sud Kosova i kvadratura kruga
Poteškoće Ustavnog suda da se nosi sa sadašnjom odlukom nisu samo, čak ni prvenstveno, problem sudija, njihove pravne ekspertize, profesionalne etike, ličnog integriteta i političke nezavisnosti. Iza njih stoji strukturalni problem na Kosovu koji se ogleda kroz Ustav, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
  • 03.06.2020
Nastavak razgovora na jesen?
Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
  • 02.06.2020
Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana
Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 01.06.2020
Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
  • 29.05.2020
Pogled iz Beograda: Političari vole krize
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
  • 25.05.2020