Vesti
Analiza

Kosovska energetska nezavisnost - dobra ili loša vest?

Članstvom Kosovskog operatora prenosnog sistema (KOSTT) u Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu i ono je i dalje otvoreno, smatra direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.
Kosovska energetska nezavisnost - dobra ili loša vest?
Dragiša Mijačić (Foto lična arhiva)

Energetika je jedan od najvećih izazova u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, a saradnju u ovom sektoru karakterišu međusobne optužbe oko prava na imovinu, trgovinu energijom i pitanje naknada za transmisiju električne energije. Kamen spoticanja svakako predstavlja i pitanje upravljanja energetskim postrojenjima na severu Kosova, kao i pitanje plaćanja računa za korišćenje električne energije u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.
 
Odnosi između dve strane dodatno su se iskomplikovali tužbom koju je Kosovski operater prenosnog sistema (KOSTT) podneo protiv Srbije kod Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) vezano za isplatu rente za korišćenje električne mreže na prostoru Kosova, kao i odlukom Ministarskog saveta ENTSO-E kojom se uvažavaju stavovi KOSTT-a i nalaže se Srbiji da isplati odštetu Kosovu po ovom osnovu. Nažalost, o ovoj odluci i posledicama njene primene se vrlo malo se zna i govori u javnosti u Srbiji.
 
Na osnovu Sporazuma o energetici potpisanog septembra 2013. godine u okviru Briselskog dijaloga, dve strane su postigle dogovor da Srbija aktivno radi na prijemu KOSTT-a u ENTSO-E. Ova obaveza je potvrđena i u Zaključcima o realizaciji Sporazuma o energetici koje su zajednički potpisali predstavnici Srbije i Kosova u avgustu 2015. Obaveze Srbije u zagovaranju prijema Kosova u ENTSO-E su deo prelaznih merila Poglavlja 35. Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E se ispunjavaju uslovi iz Sporazuma o energetici i Poglavlja 35, čime se i smanjuje pritisak na Srbiju po ovom pitanju.
 
Sporazum o energetici takođe podrazumeva osnivanje kompanije ElektroSever na Kosovu koja će vršiti distribuciju i naplatu električne energije korisnicima na severu Kosova. Nakon puno problema ova kompanija je konačno registrovana pri kosovskoj agenciji za privredne registre u novembru 2018, ali do danas ona i dalje nije operativna.
 
Srbija je uslovljavala članstvo KOSTT-a u ENTSO-E sa osnivanjem i funkcionisanjem preduzeća ElektroSever. Međutim, prema tumačenju Evropske komisije, Sporazum o energetici između Srbije i Kosova odvojeno posmatra pitanje članstva KOSTT-a u ENTSO-E i pitanje registracije preduzeća ElektroSever, i među njima ne postoji uzročno-posledična veza.
 
Kako bi postala članica ENTSO-E, KOSTT je istupio iz regulatornog područja SMM koji su sačinjavale Srbija, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija a kojom je upravljala Elektromreža Srbije (EMS), i potpisao je sporazum sa Operatorom prenosnog sistema (OST) iz Albanije o formiranju novog regulatornog bloka Kosovo-Albanija. Sporazum o formiranju ovog bloka je potpisan 2. decembra 2019. godine. Ovim su se stekli uslovi za prijem KOSTT-a u ENTSO-E, što je i postignuto 20. aprila 2020. godine.
 
Formiranjem novog regulatornog bloka Kosovo-Albanija i prijemom u ENTSO-E KOSTT-u je
takođe omogućena trgovina električnom energijom nezavisno od EMS-a. Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E se takođe otvara mogućnost za funkcionisanje novog 400kV dalekovoda između Kosova i Albanije koji je izgrađen još 2016. godine, a koji do danas nije pušten u rad.
 
Srbija je svakako bila upoznata sa namerama KOSTT-a i OST-a o formiranju novog bloka, ali kroz izjave zvaničnika i uvidom u zvanične izveštaje ENTSO-E stiče se utisak da je zauzela stav konstruktivne tišine kojom nije želela snažno da istupi protiv sporazuma, ali ni da podrži njegovo formiranje. Blage osude u izjavama državnih službenika koje bi se povremeno pojavile u srpskim medijima više su imale za cilj da komuniciraju sa domaćom javnošću nego da pošalju poruku kosovskim i međunarodnim zvaničnicima.
 
Članstvom KOSTT-a u ENTSO-E nije rešeno pitanje vlasništva nad elektroenergetskim postrojenjima i mrežom na Kosovu, koje je i dalje otvoreno. U zvaničnim dokumentima Sekretarijata ENTSO-E postoji preporuka Kosovu i Srbiji da ovo pitanje reše međunarodnom arbitražom. Ono takođe može biti predmet pregovora u okviru budućeg Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji Kosova i Srbije.
 
Ostaje da se vidi kako će prijem KOSTT-a u ENTSO-E uticati na primenu ostalih odredbi Sporazuma o energetici, naročito delova vezanih za funkcionisanje preduzeća ElektroSever ali i upravljanje hidroelektranom „Gazivode“. Takođe se otvara pitanje daljeg snabdevanja električnom energijom opština na severu Kosova, koje je do sada realizovano direktno iz Srbije preko trafostanice Valač koja se nalazi u blizini Zvečana. Ovo su veoma osetljiva pitanja kako u odnosima između Beograda i Prištine, tako i u odnosima srpskih opština na severu Kosova i Vlade Kosova. Jednostrani potezi na rešavanju ovih pitanja mogu predstavljati bezbednosni rizik na severu Kosova i negativno uticati na već poremećen proces pregovora o Sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
 
 
Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.



Ostale vesti

Izgradnja mira na Kosovu
Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
  • 20.10.2020
Vučić, Hoti i „Trampovo jezero“
Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ - jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.
  • 01.10.2020
Nastava na daljinu iz ugla školskog psihologa
Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.
  • 25.09.2020
Od Briselskog sporazuma do Vašingtonskog dogovora
Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano "normalizacije odnosa", između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.
  • 23.09.2020
Građani nezadovoljni modelom nastave u školama
Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.
  • 22.09.2020
Šta je potpisano u Beloj kući?
Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.
  • 11.09.2020