Vesti
Analiza

Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu

"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.
Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Oni kojima godine dozvoljavaju, sećaju se da je tema Kosova intenzivnije prisutna u medijima Srbije od 80-ih godina prošlog veka. Tada na površinu isplivavaju netrpeljivosti i nerazumevanja u odnosima Albanaca i Srba. Pritisci na Srbe da se iseljavaju, kriminalni činovi pojedinaca koji su obojeni nacionalnim predznakom i neravnopravan položaj Albanaca postaju svakodnevne teme.

(Post)jugoslovenski kontekst

Kada je oblak netrpeljivosti i nacionalizma, polako, počeo da zastire sve segmente života na Kosovu, učestalost napisa o njemu sve više je bivao diktiran dnevnopolitičkim potrebama. Takav pristup je onemogućavao logiku interkulturalnosti koja je jedina mogla dovesti do poboljšanja odnosa Albanaca i Srba. Ideologema bratstva i jedinstva, pokazalo se, nije pustila dovoljno duboko korenje u mnogim višenacionalnim sredinama.

Ključni događaji u periodu koji sledi - promena Ustava Srbije i ograničavanje autonomije Kosova, kao i oružani sukobi iz 1998. koji su završili NATO bombardovanjem Srbije - pokazatelj su da se ta netrpeljivost godinama samo produbljivala. Usložnjavanje sukoba praćeno je i pripadajućom medijskom slikom, u kojoj se politički program Albanaca intencionalno svodio na maksimalistički zahtev, nezavisnost, a sve nijanse su, postepeno, gubile na značaju. Manihejska slika stvarnosti je plodno tle za proizvoljne uzročno-posledične spone koje su kao krajnji učinak imale razbuktavanje mržnje.

Nakon rata 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008, Kosovo je u medijima u Srbiji prisutno pretežno kroz statusno pitanje, a danas prvenstveno kroz pokušaje da se normalizuju odnosi. Središnje mesto u medijsko-političkom prostoru Srbije zauzima ugroženost Srba na Kosovu. Sve manje se konkretno govori o ekonomskom položaju Srba na Kosovu, slobodi kretanja, političkim slobodama, obrazovanju, kao i o položaju Srba u centralnom delu koji često imaju različite egzistencijalne prioritete u odnosu na one na severu Kosova.

Nalazi medijskog monitoringa Biroa za društvena istraživanja

Biro za društvena istraživanja u svom monitoringu od decembra 2020. do kraja aprila 2021. pratio je medijske sadržaje centralnih informativnih emisija televizija sa nacionalnim frekvencijama i televizije N1. U okviru monitoringa beleženo je i pojavljivanje teme koja je pojmovno uobličena kao „pitanje Kosova“, a u koju su svrstavani svi sadržaji koji govore o rešavanju kosovskog pitanja, od pregovora u Briselu do života u lokalnim zajednicama. Šteta je što iz razloga finansijskih ograničenja nismo bili u mogućnosti da razuđenije pratimo izveštavanje medija o Kosovu i stvaranje medijske realnosti o tom problemu. Mislimo da bi rezultati jednog takvog monitoringa i analize ukazali na moguće pravce poboljšanja medijske pokrivenosti života Srba na Kosovu i života na Kosovu uopšte.

U analizi rezultata istraživanja o uticaju medija na srpskom jeziku na Kosovu, koju je uradila Snežana Đapić, a realizovali NVO Crno beli svet i Medija centar Čaglavica, uočeni su neki trendovi. Velika većina građana srpske nacionalnosti (90,7%) u potpunosti se ili uglavnom informiše iz beogradskih medija. Televizije su, očekivano, dominantni izvor informisanja. Bezmalo tri četvrtine ispitanika ima poverenje u beogradske medije, dok je, s druge strane, poverenje u albanske medije izuzetno nisko. Valja naglasiti da je i nepoznavanje jezika jedan od krupnih razloga ovakvog nepoverenja. Preovladava zainteresovanost za teme ekonomije i rešavanje statusa Kosova. Iz navedenih rezultata očigledno je da se građani pri formiranju mišljenja o društvenoj i političkoj stvarnosti prevashodno oslanjaju na beogradske medije. Stoga predočavanje nalaza monitoringa Biroa za društvena istraživanja može donekle da pruži uvid i u načine na koje se medijska realnost Srbije odražava na građane srpske nacionalnosti na Kosovu.

U navedenih pet meseci monitoringa registrovano je 5.586 relevantnih priloga, od kojih se 494 (8,8%) odnosilo na Kosovo. Od ta 494 priloga na RTS je prikazano 13,2%, na TV Pink 23,1%, na TV Happy 11,3%, na TV Prva 25,5%, na TV B92 15,2% i na TV N1 11,7%. Prilozi o Kosovu vremenski su raspoređeni na sledeći način: u decembru 2020. 14,4% priloga, u januaru 2021. 21,7%, u februaru 2021. 22,7%, u martu 2021. 24,6% i u aprilu 2021. 16,6%.

U monitoringu koji sprovodi Biro za društvena istraživanja centralno mesto imaju politički akteri, vreme koje im je posvećeno i teme sa kojima su se bavili. U analiziranom periodu naznačeni akteri su 702 puta uokvireni temom Kosova. Najzastupljeniji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa 175 pojavljivanja (24,9%). Slede akteri iz EU (21,5%), Vlada Srbije (18,2%), akteri iz SAD (13,8%) i premijerka Srbije Ana Brnabić (4,3%). Akteri iz Rusije beleže samo 2,6%, iako u političkom narativu Rusija figurira kao strateški geopolitički akter koji podržava Srbiju po pitanju Kosova.

Preciznija medijska slika dobija se ako ove aktere posmatramo kroz prizmu vremena koje im je dato u informativnim emisijama. Temi Kosova posvećeno je 10:16:55 (sati:minuti:sekundi), a od toga nešto ispod trećine vremena pripalo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću (30,2%). Akteri iz EU dobili su 22,7%, akteri iz SAD 14,9%, Vlada Srbije 13,1%, a akteri iz Rusije tek 0,9%.

Raspoređeno po televizijama, vreme posvećeno temi Kosova izgleda ovako: RTS 10,5%, Pink 28,3%, Happy 16,8%, Prva 21,4%, B92 10,6% i N1 12,4%. Evidentno je da najviše vremena pripada TV Pink. Jedan od razloga za to je i koncepcija njihovog Nacionalnog dnevnika, gde se natprosečno vreme daje predsedniku Srbije Vučiću i raznim analitičarima koji se bave pitanjem Kosova.

Završne napomene

Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama. Sve se vrti oko makropolitički kreiranih događaja ili individualnih nesreća i patnji, posebno ako su antagonisti tih događaja i vinovnici tih nesreća Albanci.

Naveli smo da su Srbi sa Kosova u najvećoj meri upućeni na medije iz Beograda, otuda bi dotični mediji trebalo da znatno sadržajnije izveštavaju o svakodnevici na Kosovu. Neizostavne bi trebalo da budu i diskusije koje će uključivati više relevantnih i sa različitim stanovištima aktera. Poželjno bi bilo i da se promovišu primeri dobre prakse u svakodnevnom (su)životu Albanaca i Srba, posebno kada je reč o centralnom Kosovu gde je taj kontakt sam po sebi intenzivniji. Izveštavati samo o pitanjima statusa, a ne apostrofirati moguća rešenja i primere gde se međunacionalna saradnja ostvaruje, ne doprinosi unapređenju suživota. Bez toga sve će ostati isto, čak i onda kada se pitanje statusa reši.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je portala Crno beli svet (CBS). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Nereagovanje međunarodne zajednice + Republika Kosovo + Srpska lista = migracija Srba
Na žalost, čak i da odaziv na predstojeći popis bude stopostotan, nećemo moći da saznamo koliko je Srba napustilo Kosovo u proteklih deset godina, a opšti je utisak da ga je napustilo - mnogo. Ljudi iz svih zajednica su otišli zbog diskriminacije i gubitka nade da će na Kosovu ikada zavladati demokratija i mogućnost jednakih šansi za sve. Srbi su se iseljavali zbog pritiska većinske zajednice, neki i zato jer su razočarani u Srpsku listu, koja takođe uzrok odlaska značajnog broja ljudi, piše u autroskom tekstu za RTV Kim direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
  • 29.11.2021
Popis na Kosovu 2022. i srpska zajednica
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.
  • 22.11.2021
Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje
Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 08.11.2021
Zelena agenda i bela reka
Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
  • 01.11.2021
Šta kriju arhivi u Beogradu i Prištini
Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.
  • 25.10.2021
Jutro će promeniti sve
Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).
  • 18.10.2021