Vesti
Analiza

Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu

"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.
  • 15.11.2021
  • 15:46 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Radule Perović
  • komentara:
  • pregleda: 744
Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Oni kojima godine dozvoljavaju, sećaju se da je tema Kosova intenzivnije prisutna u medijima Srbije od 80-ih godina prošlog veka. Tada na površinu isplivavaju netrpeljivosti i nerazumevanja u odnosima Albanaca i Srba. Pritisci na Srbe da se iseljavaju, kriminalni činovi pojedinaca koji su obojeni nacionalnim predznakom i neravnopravan položaj Albanaca postaju svakodnevne teme.

(Post)jugoslovenski kontekst

Kada je oblak netrpeljivosti i nacionalizma, polako, počeo da zastire sve segmente života na Kosovu, učestalost napisa o njemu sve više je bivao diktiran dnevnopolitičkim potrebama. Takav pristup je onemogućavao logiku interkulturalnosti koja je jedina mogla dovesti do poboljšanja odnosa Albanaca i Srba. Ideologema bratstva i jedinstva, pokazalo se, nije pustila dovoljno duboko korenje u mnogim višenacionalnim sredinama.

Ključni događaji u periodu koji sledi - promena Ustava Srbije i ograničavanje autonomije Kosova, kao i oružani sukobi iz 1998. koji su završili NATO bombardovanjem Srbije - pokazatelj su da se ta netrpeljivost godinama samo produbljivala. Usložnjavanje sukoba praćeno je i pripadajućom medijskom slikom, u kojoj se politički program Albanaca intencionalno svodio na maksimalistički zahtev, nezavisnost, a sve nijanse su, postepeno, gubile na značaju. Manihejska slika stvarnosti je plodno tle za proizvoljne uzročno-posledične spone koje su kao krajnji učinak imale razbuktavanje mržnje.

Nakon rata 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008, Kosovo je u medijima u Srbiji prisutno pretežno kroz statusno pitanje, a danas prvenstveno kroz pokušaje da se normalizuju odnosi. Središnje mesto u medijsko-političkom prostoru Srbije zauzima ugroženost Srba na Kosovu. Sve manje se konkretno govori o ekonomskom položaju Srba na Kosovu, slobodi kretanja, političkim slobodama, obrazovanju, kao i o položaju Srba u centralnom delu koji često imaju različite egzistencijalne prioritete u odnosu na one na severu Kosova.

Nalazi medijskog monitoringa Biroa za društvena istraživanja

Biro za društvena istraživanja u svom monitoringu od decembra 2020. do kraja aprila 2021. pratio je medijske sadržaje centralnih informativnih emisija televizija sa nacionalnim frekvencijama i televizije N1. U okviru monitoringa beleženo je i pojavljivanje teme koja je pojmovno uobličena kao „pitanje Kosova“, a u koju su svrstavani svi sadržaji koji govore o rešavanju kosovskog pitanja, od pregovora u Briselu do života u lokalnim zajednicama. Šteta je što iz razloga finansijskih ograničenja nismo bili u mogućnosti da razuđenije pratimo izveštavanje medija o Kosovu i stvaranje medijske realnosti o tom problemu. Mislimo da bi rezultati jednog takvog monitoringa i analize ukazali na moguće pravce poboljšanja medijske pokrivenosti života Srba na Kosovu i života na Kosovu uopšte.

U analizi rezultata istraživanja o uticaju medija na srpskom jeziku na Kosovu, koju je uradila Snežana Đapić, a realizovali NVO Crno beli svet i Medija centar Čaglavica, uočeni su neki trendovi. Velika većina građana srpske nacionalnosti (90,7%) u potpunosti se ili uglavnom informiše iz beogradskih medija. Televizije su, očekivano, dominantni izvor informisanja. Bezmalo tri četvrtine ispitanika ima poverenje u beogradske medije, dok je, s druge strane, poverenje u albanske medije izuzetno nisko. Valja naglasiti da je i nepoznavanje jezika jedan od krupnih razloga ovakvog nepoverenja. Preovladava zainteresovanost za teme ekonomije i rešavanje statusa Kosova. Iz navedenih rezultata očigledno je da se građani pri formiranju mišljenja o društvenoj i političkoj stvarnosti prevashodno oslanjaju na beogradske medije. Stoga predočavanje nalaza monitoringa Biroa za društvena istraživanja može donekle da pruži uvid i u načine na koje se medijska realnost Srbije odražava na građane srpske nacionalnosti na Kosovu.

U navedenih pet meseci monitoringa registrovano je 5.586 relevantnih priloga, od kojih se 494 (8,8%) odnosilo na Kosovo. Od ta 494 priloga na RTS je prikazano 13,2%, na TV Pink 23,1%, na TV Happy 11,3%, na TV Prva 25,5%, na TV B92 15,2% i na TV N1 11,7%. Prilozi o Kosovu vremenski su raspoređeni na sledeći način: u decembru 2020. 14,4% priloga, u januaru 2021. 21,7%, u februaru 2021. 22,7%, u martu 2021. 24,6% i u aprilu 2021. 16,6%.

U monitoringu koji sprovodi Biro za društvena istraživanja centralno mesto imaju politički akteri, vreme koje im je posvećeno i teme sa kojima su se bavili. U analiziranom periodu naznačeni akteri su 702 puta uokvireni temom Kosova. Najzastupljeniji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa 175 pojavljivanja (24,9%). Slede akteri iz EU (21,5%), Vlada Srbije (18,2%), akteri iz SAD (13,8%) i premijerka Srbije Ana Brnabić (4,3%). Akteri iz Rusije beleže samo 2,6%, iako u političkom narativu Rusija figurira kao strateški geopolitički akter koji podržava Srbiju po pitanju Kosova.

Preciznija medijska slika dobija se ako ove aktere posmatramo kroz prizmu vremena koje im je dato u informativnim emisijama. Temi Kosova posvećeno je 10:16:55 (sati:minuti:sekundi), a od toga nešto ispod trećine vremena pripalo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću (30,2%). Akteri iz EU dobili su 22,7%, akteri iz SAD 14,9%, Vlada Srbije 13,1%, a akteri iz Rusije tek 0,9%.

Raspoređeno po televizijama, vreme posvećeno temi Kosova izgleda ovako: RTS 10,5%, Pink 28,3%, Happy 16,8%, Prva 21,4%, B92 10,6% i N1 12,4%. Evidentno je da najviše vremena pripada TV Pink. Jedan od razloga za to je i koncepcija njihovog Nacionalnog dnevnika, gde se natprosečno vreme daje predsedniku Srbije Vučiću i raznim analitičarima koji se bave pitanjem Kosova.

Završne napomene

Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama. Sve se vrti oko makropolitički kreiranih događaja ili individualnih nesreća i patnji, posebno ako su antagonisti tih događaja i vinovnici tih nesreća Albanci.

Naveli smo da su Srbi sa Kosova u najvećoj meri upućeni na medije iz Beograda, otuda bi dotični mediji trebalo da znatno sadržajnije izveštavaju o svakodnevici na Kosovu. Neizostavne bi trebalo da budu i diskusije koje će uključivati više relevantnih i sa različitim stanovištima aktera. Poželjno bi bilo i da se promovišu primeri dobre prakse u svakodnevnom (su)životu Albanaca i Srba, posebno kada je reč o centralnom Kosovu gde je taj kontakt sam po sebi intenzivniji. Izveštavati samo o pitanjima statusa, a ne apostrofirati moguća rešenja i primere gde se međunacionalna saradnja ostvaruje, ne doprinosi unapređenju suživota. Bez toga sve će ostati isto, čak i onda kada se pitanje statusa reši.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je portala Crno beli svet (CBS). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022