Vesti
Analiza

“Kosovo primer nepostojanja konsenzusa u međunarodnoj zajednici”

Kosovo je klasičan primer onoga šta se desi kada ne postoji međunarodni konsenzus o priznanju, smatra bivši ambasador Britanije u Beogradu Čarls Kraford.
“Kosovo primer nepostojanja konsenzusa u međunarodnoj zajednici”
Priština, godišnjica nezavisnosti (Foto arhiva Kim)

Kraford je na svom sajtu odgovarao na pitanja čitalaca o tome koje su ključne razlike između onoga što se događalo na Kosovu, Krimu i sada u Kataloniji.

Kaže da je ključna razlika između Kosova i Krima ta što je Kosovo bilo pod različitim međunarodnim mandatima i zadovoljilo neke standarde pod ozbiljnim demokratskim međunarodnim nadzorom, a a Krim ne.

Za Kataloniju je, kako kaže, problem što nije promislila šta dalje, kao i to da nema naznaka da će je priznati druge članice Evropske unije.

Ipak, kaže, Katalonija bi “u suštini“ mogla da bude nezavisna.

“Zašto da ne? Ima populaciju od oko 7,5 miliona ljudi, tako da bi kao nezavisna zemlja bila u prvoj polovini liste zemalja sa najvećim brojem stanovnika (odmah iznad Bugarske, Paragvaja, Libije itd.). Dovoljno je bogata da preživi sama kao evropska država“, piše Kraford.

“Problem“ je onda – međunarodno pravo.

“Po međunarodnom pravu, Katalonija je deo Španije. Tako da, osim u slučaju da poštuje norme međunarodnog prava koje bi dovele do nezavisnosti, i ostaće deo Španije“, dodao je on.

Kaže da “biti nezavisan ima dva aspekta“, kao i da glasovi na referendumu nisu odlučujući

“Suština je ovakva: biti nezavisna država ima dva aspekta – ono kako vi sebe nazivate i koliko su drugi saglasni sa vama. Škotska, Katalonija ili Čečenija sve mogu da proglase sebe nezavisnom koliko god to žele. Međutim, ukoliko ih niko drugi tako ne priznaje vremenom se zaglave i postanu smešne. Veoma je ozbiljan posao biti država. Sve druge države žele da znaju za šta ste sposobni. To obično znači da ste uvereni da možete da kontrolišete svoju teritoriju i da možete preživeti kao nezavisna država. Ako to nije tako, zašto da vas priznaju?“, kaže bivši britanski diplomata.

Kaže da se “život ne uklapa u čiste situacije“.

“Ako na primer Vermont proglasi nezavisnost od SAD i nekako uspe to da uradi, a da se ostatak SAD ne umeša, vremenom će sve više i više zemalja da Vermont prihvati u međunarodnu zajednicu“, kaže on.

Međutim, šta je onda sa Kosovom?

“Kosovo je klasičan primer onoga šta može da se desi kada ne postoji međunarodni konsenzus o priznanju. 111 članica Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo, ali mnoge ključne zemlje (Rusija, Indija, Kina, Brazil...) nisu. Čak su i stavovi EU podeljeni: Španija, Rumunija, Kipar i Slovačka nisu priznale nezavisno Kosovo. To znači da Kosovo i dalje ima poteškoće da bude deo mnogih međunarodnih organizacija ili čak jednaki član, pre svega Ujedinjenih nacija. Primer Kosova pokazuje šta se desi kada deo države pokuša da se otcepi uprkos stavovima većine i legitimne vlade“, naglašava Kraford.

Ako bi Srbija priznala Kosovo, navodi Kraford, svi ostali, uključujući Rusiju, Kinu i druge verovatno bi pustili Kosovo u UN.

“Ključni princip da se do nezavisnosti dolazi samo dogovorom bi bio potvrđen. Setite se da su se Čehoslovačka i SSSR raspali i sve je urađeno dogovorom (može se reći). Te nove države su lako prihvaćene u ostatku sveta kao nove članice UN. Setite se i da je bez tog procesa Čečenija proglasila nezavisnost zajedno sa 15 drugih republika, ali da nikada nije prihvaćena od ostatka sveta i da se i dalje sukobi sa Moskvom“, piše on.

Taj “dogovor“ je i razlog, kako navodi, zbog kojeg je Škotska prošla kroz velike muke pregovora sa Londonom.

“Međutim, i da je Škotska izglasala nezavisnost i da je ostatk Britanije prihvatio kao nezavisnu, Škotska bi i dalje imala problem da postane deo EU i UN. Španija je najavila da bi veoma teško ili uopšte ne bi prihvatila Škotsku u EU zbog svojih “Katalonija razloga“. To je jasno ali nelogično: zašto ne priznati Škotsku kao novu državu ako su se Engleska i Škotska usaglasile? To ne bi bio relevantan presedan za Kataloniju i Španiju jer Španija ne bri prihvatila nezavisnost Katalonije“, dodao je on.

A zašto Španija neće da pusti Kataloniju, kaže da treba pitati Špance.

“Države ne prihvataju lako to smanjivanje. To je psihološka stvar. Pogledajte Čečeniju“, kaže on.

Ipak, kaže i da je slučaj sa Krimom i referendumom potpuno drugačiji.

“Potez Krima da napusti Ukrajinu je bio ilegalan po međunarodnom pravu i zakonu Ukrajine i nije se govorilo o nezavisnosti Krima, već o priključivanju Krima Rusiji. Rusija je izvršila aneksiju (ukrala) Krim od Rusije. Skoro nijedna država osim možda Nikaragve, Severne Koreje, Sirije i Zimbabvea nije priznala Krim kao zakonski deo Rusije. Setite se i nelogičnih duplih standarda Rusije kada su u pitanju Krim i Kosovo. Rusija je prihvatila referendum na Krimu uprkos željama Kijeva, jer želi da zauzda Krim, a ipak Rusija odbija da prihvati nezavisnost Kosova koju je proglasio parlament Kosova 2008. godine“, naveo je Kraford.

Navodi da je loša ideja proglasiti nezavisnost ako niste promislili šta dalje.

“Katalonija je smelo prihvatila ovu lošu ideju i glasala uprkos željama Madrida (i možda/verovatno uprkos Ustavu Španije). Nema naznaka da će je priznati druge EU članice. EU kao potencijalni posrednik pozdrazumeva da postoje strane koje žele da razgovaraju kao i da postoji nešto o čemu se raspravlja. U Španiji to ne postoji. Katalonija od sebe pravi kompletnu budalu i svako mešanje spolja izgleda kao uvreda za španski ponos. O da, i Španija je deo EU, tako da Unija nije neutralna“, zaključio je Kraford.



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021