Vesti
Analiza

Kosovo - mračne perspektive?

Dijalog Prištine sa Beogradom traje šest godina i ne vidi mu se kraj, kosovski građani još čekaju viznu liberalizaciju, a Evropska unija nije jasna u svojoj Strategiji o proširenju, piše Dojče vele opisujući situaciju u kojoj Kosovo dočekuje desetogodišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti.
Kosovo - mračne perspektive?
Vlada Kosova (Foto Mondo)

U toku tih deset godina, zatvoreno je međunarodno nadgledanje nezavisnosti, započet dijalog o normalizaciji odnosa sa Beogradom, osnovan Specijalni sud za ratne zločine i nastavlja se sa pokušajima da se Kosovo približi evropskim strukturama, navodi Dojče vele.

Projekat kosovske nezavisnosti je projekat koji je, kako navodi taj nemački javni radio, podržan od većine demokratskih zemalja, i priznalo ju je 115 zemalja sveta.

Dojče vele, ipak ukazuje da je Evropska unija i dalje je neutralna kada je reč o kosovskoj nezavisnosti i da se u njenoj najnovijoj Strategiji za Zapadni Balkan, u delu o Kosovu navodi:

"Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da unapredi svoj evropski put, kada to budu dozvolile objektivne okolnosti".

Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo se suočilo sa "velikim temama", što je učinilo da očekivanja građana stagniraju, ocenjuje analiticar iz Prištine Naim Rašiti.

"Realnost je to da kosovsko društvo nije imalo iskustva u izgradnji institucija, niti je imalo projekciju toga kako će se nezavisnost kretati u narednim godinama kako će izgledati destogodisnjica, kako dvadestogodišnjica nezavisnosti... Obećanja koja su data u to vreme više su bila nadanja nego realnost. Kosovo se, nakon proglašenja nezavisnosti, suočilo s velikim pitanjima koja se tiču unutrašnjeg i spoljnog suvereniteta, a to je usporilo potpunu konsolidaciju nezavisnosti i ometalo da se očekivanja materijalizuju", kaže Rašiti.

On je mišljenja da su, uz svu stagnaciju, na Kosovu zabeleženi i uspesi, kao što su međunarodna priznanja i završetak nadgledane nezavisnosti.

"Ali ovu desetogodišnjicu kosovsko društvo dočekuje u nekoj vrsti depresije, jer zemlja nije uspela da ispuni minimalna očekivanja građana kada je reč o svakodnevnom životu, kada je reč o zdravstvu, obrazovanju, javnim uslugama... Postignut je, dakle, evidentan napredak koji političke strukture zadovoljava, ali je za najveći deo društva on nepotpun", kaže Naim Rašiti.

Dojče vele ukazuje da jedna od obaveza iz dijaloga sa Beogradom koju Priština i dalje nije ispunila, jeste osnivanje Zajednice srpskih opština.

Analitičar Bljerim Burjani ocenjuje da "glavni izazovi za Kosovo ostaju jačanje reda i zakona, posebno funkcionisanje pravnog sistema, borba protiv korupcije, nepotizma, proširenje punog suvereniteta na severu zemlje, osnivanje Oružanih snaga, implementacija sporazuma o ZSO, ratifikacija demarkacije granice sa Crnom Gorom, liberalizacija viza, ekonomski razvoj, zdravstvena i socijalna zaštita, i evropske integracije".

Kako primećuje nemački radio, Priština je, uoči obeležavanja 10-godišnjice proglašenja nezavisnosti, do krajnjih granica zaoštrila odnose sa međunarodnom zajednicom, kada su 43 poslanika u Skupštini podneli inicijativu za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine, osnovanog po Zakonu izglasanom 2015. godine.

Debate oko tog pitanja trajale su više od mesec dana da bi se, nakon velikog međunarodnog pritiska, kosovski lideri predsednik Hašim Tači, predsednik skupštine Kadri Veselji i premijer Ramuš Haradinaj javno izjasnili da Zakon o Specijalnom sudu neće biti ukinut, iako ga, kako su rekli, i dalje smatraju istorijskom nepravdom.

Izjave o tome da Zakon neće biti ukinut, pozdravili su u zajedničkoj izjavi predstavnici zemlje Kvinte (SAD, Nemacka, Francuska, Italija i Velika Britanija) u Prištini.

Pre 10 godina, podseća politički analitičar Imer Muškoljaj, očekivanja građana bila su mnogo veća.

"Stvari se nisu kretale onako kako je bilo zamišljeno, ni kada je reč o uspostavljanju države, niti u drugim oblastima. Danas je Kosovo zemlja sa mnogo problema, za mnoge je to mesto s mračnom perspektivom koje više služi interesima politicke klasa, a manje gradanima. Odgovornost za takvo stanje snosi politicka klasa koja je svojim postupcima i svojim pristupom i dovela do toga da stvari stagniraju", navodi Muškoljaj.

On kaže da, ukoliko se ne postigne konačni dogovor o priznanju državnosti, problemi će se samo povećavati.

Ipak, veliki broj građana Kosova nije ubeđen da će kraj dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU dovesti do toga da Beograd prizna nezavisnost.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Demokratski institut Kosova, čak 49 odsto građana Kosova smatra da dijalog ne bi trebalo nastaviti bez uključivanja SAD u taj proces. Sa druge strane, 45 procenata anketiranih iz srpske zajednice na Kosovu smatra da bi dijalog trebalo nastaviti bez uključivanja SAD, što je stav samo 29 odsto građana Albanaca i 24 procenta iz drugih zajednica.

Inače, prema već pomenutoj anketi, 51 odsto građana Kosova ne očekuje da se proces dijaloga sa Srbijom završi tokom 2018. godine.

Takav stav dele svi anketirani, nezavisno od etničke pripadnosti. Pored toga, 48 odsto kaže da ne očekuje da na kraju dijaloga Beograd prizna nezavisnost Kosova.



Ostale vesti

Civilno društvo u dijalogu BG i PR: Veliki potencijal, mali uticaj
"Uprkos brojnim vezama i kvalitetnim partnerstvima koja su uspostavljena, civilni sektor u Srbiji je na neki način "sam" jer su sa druge strane organizacije koje, budući posvećene nastavku i zaokruženju procesa izgradnje države Kosovo, teško mogu razumeti "naše" dileme i razlike u mišljenju. A potrebno nam je. Sa jasnim, deljenim razumevanjem toga šta je normalizacija, možemo biti ozbiljna grupa za pritisak, takva koja će dopreti do donosilaca odluka", piše u autorskom tekstu za RTV Kim izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.
  • 13.07.2020
“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
  • 09.07.2020
Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020