Kosovo - mračne perspektive?

Dijalog Prištine sa Beogradom traje šest godina i ne vidi mu se kraj, kosovski građani još čekaju viznu liberalizaciju, a Evropska unija nije jasna u svojoj Strategiji o proširenju, piše Dojče vele opisujući situaciju u kojoj Kosovo dočekuje desetogodišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti.

Podeli ovaj članak sa:
  • Vlada Kosova (Foto Mondo)

U toku tih deset godina, zatvoreno je međunarodno nadgledanje nezavisnosti, započet dijalog o normalizaciji odnosa sa Beogradom, osnovan Specijalni sud za ratne zločine i nastavlja se sa pokušajima da se Kosovo približi evropskim strukturama, navodi Dojče vele.

Projekat kosovske nezavisnosti je projekat koji je, kako navodi taj nemački javni radio, podržan od većine demokratskih zemalja, i priznalo ju je 115 zemalja sveta.

Dojče vele, ipak ukazuje da je Evropska unija i dalje je neutralna kada je reč o kosovskoj nezavisnosti i da se u njenoj najnovijoj Strategiji za Zapadni Balkan, u delu o Kosovu navodi:

"Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da unapredi svoj evropski put, kada to budu dozvolile objektivne okolnosti".

Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo se suočilo sa "velikim temama", što je učinilo da očekivanja građana stagniraju, ocenjuje analiticar iz Prištine Naim Rašiti.

"Realnost je to da kosovsko društvo nije imalo iskustva u izgradnji institucija, niti je imalo projekciju toga kako će se nezavisnost kretati u narednim godinama kako će izgledati destogodisnjica, kako dvadestogodišnjica nezavisnosti... Obećanja koja su data u to vreme više su bila nadanja nego realnost. Kosovo se, nakon proglašenja nezavisnosti, suočilo s velikim pitanjima koja se tiču unutrašnjeg i spoljnog suvereniteta, a to je usporilo potpunu konsolidaciju nezavisnosti i ometalo da se očekivanja materijalizuju", kaže Rašiti.

On je mišljenja da su, uz svu stagnaciju, na Kosovu zabeleženi i uspesi, kao što su međunarodna priznanja i završetak nadgledane nezavisnosti.

"Ali ovu desetogodišnjicu kosovsko društvo dočekuje u nekoj vrsti depresije, jer zemlja nije uspela da ispuni minimalna očekivanja građana kada je reč o svakodnevnom životu, kada je reč o zdravstvu, obrazovanju, javnim uslugama... Postignut je, dakle, evidentan napredak koji političke strukture zadovoljava, ali je za najveći deo društva on nepotpun", kaže Naim Rašiti.

Dojče vele ukazuje da jedna od obaveza iz dijaloga sa Beogradom koju Priština i dalje nije ispunila, jeste osnivanje Zajednice srpskih opština.

Analitičar Bljerim Burjani ocenjuje da "glavni izazovi za Kosovo ostaju jačanje reda i zakona, posebno funkcionisanje pravnog sistema, borba protiv korupcije, nepotizma, proširenje punog suvereniteta na severu zemlje, osnivanje Oružanih snaga, implementacija sporazuma o ZSO, ratifikacija demarkacije granice sa Crnom Gorom, liberalizacija viza, ekonomski razvoj, zdravstvena i socijalna zaštita, i evropske integracije".

Kako primećuje nemački radio, Priština je, uoči obeležavanja 10-godišnjice proglašenja nezavisnosti, do krajnjih granica zaoštrila odnose sa međunarodnom zajednicom, kada su 43 poslanika u Skupštini podneli inicijativu za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine, osnovanog po Zakonu izglasanom 2015. godine.

Debate oko tog pitanja trajale su više od mesec dana da bi se, nakon velikog međunarodnog pritiska, kosovski lideri predsednik Hašim Tači, predsednik skupštine Kadri Veselji i premijer Ramuš Haradinaj javno izjasnili da Zakon o Specijalnom sudu neće biti ukinut, iako ga, kako su rekli, i dalje smatraju istorijskom nepravdom.

Izjave o tome da Zakon neće biti ukinut, pozdravili su u zajedničkoj izjavi predstavnici zemlje Kvinte (SAD, Nemacka, Francuska, Italija i Velika Britanija) u Prištini.

Pre 10 godina, podseća politički analitičar Imer Muškoljaj, očekivanja građana bila su mnogo veća.

"Stvari se nisu kretale onako kako je bilo zamišljeno, ni kada je reč o uspostavljanju države, niti u drugim oblastima. Danas je Kosovo zemlja sa mnogo problema, za mnoge je to mesto s mračnom perspektivom koje više služi interesima politicke klasa, a manje gradanima. Odgovornost za takvo stanje snosi politicka klasa koja je svojim postupcima i svojim pristupom i dovela do toga da stvari stagniraju", navodi Muškoljaj.

On kaže da, ukoliko se ne postigne konačni dogovor o priznanju državnosti, problemi će se samo povećavati.

Ipak, veliki broj građana Kosova nije ubeđen da će kraj dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU dovesti do toga da Beograd prizna nezavisnost.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Demokratski institut Kosova, čak 49 odsto građana Kosova smatra da dijalog ne bi trebalo nastaviti bez uključivanja SAD u taj proces. Sa druge strane, 45 procenata anketiranih iz srpske zajednice na Kosovu smatra da bi dijalog trebalo nastaviti bez uključivanja SAD, što je stav samo 29 odsto građana Albanaca i 24 procenta iz drugih zajednica.

Inače, prema već pomenutoj anketi, 51 odsto građana Kosova ne očekuje da se proces dijaloga sa Srbijom završi tokom 2018. godine.

Takav stav dele svi anketirani, nezavisno od etničke pripadnosti. Pored toga, 48 odsto kaže da ne očekuje da na kraju dijaloga Beograd prizna nezavisnost Kosova.

Ostale vesti

  • Srpski veterani o Specijalnom sudu: Nema pravde za Srbe, Sud je farsa

    Srpski veterani o Specijalnom sudu: Nema pravde za Srbe, Sud je farsa

    "Nema pravde za srpske vojnike, policajce i civile koji su stradali u oružanim sukobima na Kosovu", misle nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije, što je i jedan od zaključaka fokus grupe koju je NVO Centar za mir i toleraciju (CPT) odrganizovala sa grupom ratnih veterana, učesnika u pomenutom sukobu.

  • Uticaj Specijalnog suda na bezbednosnu situaciju na Kosovu

    Uticaj Specijalnog suda na bezbednosnu situaciju na Kosovu

    Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, u trenutnoj nestabilnoj političkoj situaciji može da izazove i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu. Veterani OVK su spremni da protestuju ukoliko dođe do podizanja optužnica ili osuđivanja njihovih komandanata. Građani kojima mediji i političari u svojim izjavama glorifikuju borbu OVK, mogu dodatno da zakomplikuju situaciju. Dovoljna je mala varnica i neka neodmerena izjava, pa da mirni protesti prerastu u bunt i dovedu do međuetničkih, ali i međustranačkih sukoba.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane