Vesti
Analiza

Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu

Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.
Kosovo: Događaji koji su obeležili 2020. godinu
Aljbin Kurti na jednom od prelaza (Foto Samoopredeljenje)

Smena vlasti na Kosovu

Početak 2020. obeležio je dolazak na vlast Aljbina Kurtija, jednog od najradikalnijih albanskih političara u odnosu prema Srbiji, ali i žestokog kritičara svih prethodnih političkih garnitura na Kosovu, takođe i najglasnijeg zagovornika borbe protiv korupcije i kriminala. Kurti će ostati upamćen i po ukidanju taksi na sirovine iz Srbije koje je uveo njegov prethodnik Ramuš Haradinaj. Šta je sve mogao da promeni Kurti nije moglo da se vidi, bar ne ove godine, pošto je vrlo brzo srušena njegova vlada i to, ni manje ni više, od strane njegovih koalicionih partnera - DSK.

„Glavni politički događaj koji je obeležio 2020. je pad vlade Aljbina Kurtija i odluka Ustavnog suda da je vlada Avdulaha Hotija izabrana nelegalno. Tako da, u ovoj godini nismo uspeli da vidimo ta obećanja Aljbina Kurtija u borbi protiv korupcije, kriminala, reformu pravosuđa i celog sistema uopšte“, kaže novinar i predsednik UNS-a na Kosovu, Budimir Ničić.

Međutim, ni vlada Avdulaha Hotija nije previše potrajala. Šest meseci, nakon što je Samoopredeljenje zatražilo da sud se ispita njena legitimnost zbog glasanja osuđivanog poslanika Etema Arifija, konačno se nedavno oglasio Ustavni sud koji je potvrdio sumnje Kurtijeve partije.

„Smatram da je ovaj period jedan od najkritičnijih i najnemoralnijih perioda, iz razloga što se tokom pandemije vlast osilila do te mere da razmišlja o tome samo kako da pronađe rešenja za svoje interese, zapostavljajući zdravstvo i živote građana Kosova. I u tom kontekstu smatram da je to jako loša poruka koja je poslata svetu, a samim tim uticala je i na to da se probudi svest građana da se ovakav način političkog činjenja dozove pameti, i završi ovaj naopaki proces“, kaže za Kim univerzitetski profesor i analitičar Beljulj Bećaj.

„To su bile odluke koje su imale veoma važan uticaj, nažalost, po mom mišljenju negativan, zato što imamo jednu nestabilnost, situaciju kada nismo u mogućnosti da rešavamo probleme, kada se nalazite u vandrenoj situaciji u izbornom procesu, onda se političke stranke rukovode lično političkim i stranačikim interesima“, ističe ministar u odlazećoj Vladi Dalibor Jevtić.

 

 

Novi izbori na Kosovu slede početkom februara. Iz Srpske liste, poručuju da su spremni.

RTV Kim: Naredna godina je izborna, da li ste spremni u Opštini, ali i u Srpskoj listi?
Srđan Popović: Jesmo, mi smo uvek spremni za izbore.
RTV Kim: Šta očekujete?
Srđan Popović: Pobedu, naravno.

Borba sa virusom

Godinu je svakako obeležio kovid-19 i mere koje su donosile kosovske centralne i lokalne vlasti. "Najupečatljiviji su bili prvi dani borbe protiv kovida-19. Kada smo jednostavno krenuli u borbu a da živite u veoma specifičnim uslovima, tj. da živite na centralnom Kosovu u opštini Gračanici gde ste limitirani sa dosta stvari. Ostaće mi u pamćenju entuzijazam svih ljudi, a posebno doktora koji su se našli u situaciji gde se borite protiv nečega, a u stvari ne znate protiv čega se borite“, kaže za RTV Kim predsednik opštine Gračanica Srđan Popović.

Optužnice i hapšenja za zločine OVK

Tokom leta snažno je odjeknula vest iz Specijalnog suda za zločine OVK u Hagu, objavljena je optužnica protiv najistaknutijih lidera ove formacije i visoko rangiranih kosovskih političara. U Hag su tokom novembra otišli dotadašnji predsednik Kosova Hašim Tači, ali i Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi. Zbog curenja dokumenta iz suda uhapšeni su i veterani OVK Nasim Haradinaj i Hisni Gucati. Pred sudom se našao i Saljih Mustafa.

„Događaj koji je obeležio godinu za nama je to da je počeo da radi Sud za zločine OVK i da su pale i prve optužnice. Što se tiče očekivanja od Specijalnog suda, mislim da je dobro da je on krenuo da radi, ali očekivanja su za sada skromna, jer imamo iskustva sa nekim prethodnim procesima u Hagu koji su vođeni, gde su svedoci bili nestajali, misteriozno umirali. Videćmo kako će se odvijati situacija vezana za Sepcijalizovana veća i sud za zločine OVK i kako će biti organizovana i zaštita svedoka“, govori za RTV Kim urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević.

Briselski i Vašingtonski sporazumi

Briselski pregovori nastavljeni su letos. Kosovska i srpska delegacija potpisale su sporazum o ekonomiji i rešavanju sudbine nestalih. Nekoliko meseci kasnije nastavljena je potraga za nestalima u masovnoj grobnici Kiževak. Međutim, mnogo više pažnje od pregovora pod pokroviteljstvom EU izazvao je sporazum koji su u Beloj kući, pred Donaldom Trampom, potpisali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti.

„Možemo to da podelimo na nekoliko nivoa, ako govorimo o onom najvećem nivou, kada se radi o svima nama i našim životima svakako to može da bude sporazum koji je postignut u Beloj kući u Vašingtonu“, kaže Dalibor Jevtić.

„Mislim da je pitanje koje se odnosi na dijalog između Kosova i Srbije jedan od ključnih momenata koji je odškrinuo vrata za početak rešavanje, iako su obećanja bila velika, ipak se potvrdilo da se ne može naći konačno rešenje ukoliko u tom procesu ne učestvuju strane sile, glavni faktori, i u ovom slučaju mislim da je bila greška u admninistraciji Trampa, ali potpisani sporazumi u Vašingtonu su pozitivan gest u daljem procesu prožimanja zajedničkih interesa Kosova i Srbije“, tvrdi Beljulj Bećaj.

Incidenti u srpskim sredinama

Za sve ovo vreme, u srpskim sredinama zabeležene su brojne pljačke i incidenti. Meštani centralnog Kosova pamtiće spaljivanje bilborda u Kišnici i probleme i napad na srpsku porodicu koji je usledio kasnije.

„Bezbednost je relativna stvar na Kosovu. Može da bude jedan period miran, a da posle toga uslede incidenti. Ono što zabrinjava je da je u poslednje vreme to konstantno. To nije samo u Gračanici, nego smo imali i u Donjoj Brnjici, imali smo u Plemetini, imali smo u Babinom Mostu, ovde u Gračanici... Jednostavno, i pored te komunikacije koju imamo sa policijom i pored svih tih apela koje smo uputili i sastanaka koje smo održali, imali smo dosta pljački kuća, imali smo taj incident sa bilbordom, imali smo pokušaj paljenja zastave. Nažalost počinioci retko bivaju pronađeni“, podseća Srđan Popović.

Problemi građana i rad institucija

Budimir Ničić podseća i na institucinalne probleme. „Mislim da je događaj godine to što je Opština Gračanica propustila priliku da skoro 300 000 evra utroši na borbu protiv koronavirusa i suzbijanje širenja koronavirusa, zato što nije u skladu sa propisima obavila taj proces dodele sredstava nevladinim organizacijama i za sve to je optužila medije kao glavne krivce, da bi se 10 dana kasnije gradonačelnik Gračanice zahvaljivao medijima na doprinosu koji su dali i samoj opštini i građanima Gračanice. To je potpuni paradoks, ali na Kosovu to očigledno nije ništa novo“, kaže Ničić.

I građani su, umesto političkih tema, više fokusirani na tešku ekonomsku situaciju, pa su i u tom pogledu mnogi očekivali veće angažovanje predstavnika Srba u centralnim i lokalnim institucijama.

„Naš položaj, kao i položaj svih Srba koji žive na ovim prostorima je težak, često u situaciji da smo napadani i kritikovani, a da nemamo mogućnost da utičemo na odluke onih koji imaju većinu ovde na Kosovu, što zbog nepoštovanja naših dogovora i mnogih drugih situacija, gde je krajnji rezultat opet nepoverenje koje postoji, koje mi pokušavamo da izgradimo na različite načine i mislim da je tu ključ svih problema koje imamo u ovom društvu“, ističe ministar Jevtić.

Na kraju, ne traba zaboraviti ni na probleme novinara. Posebno tokom pandemije, mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku suočavali su se sa diskriminacijom, napadima, privođenjem, nepoštovanjem prava na jezik, ali i nesaradnjom sa insitucijama koje brinu o zdravlju i bezbednosti građana.



Ostale vesti

Fejsbuk prijatelji ipak manje važni
Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?
  • 21.12.2020
O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020
Kritička revizija istorije pretpostavka normalizacije odnosa
Da bi došlo do pomirenja između dva naroda, moramo imati na umu tri stvari koje francuski filozof Pol Riser predlaže kada govori o načinima na koji se različiti narodi zbližavaju: poznavanje kulture druge strane, kritička revizija istorije jednih i drugih, kao i međusobni oproštaj grehova, podseća u autorskom tekstu publicista Škeljzen Gaši.
  • 06.11.2020