Vesti
Analiza

Ko to tamo peva

Vozi, Miško: Kosovo, Srbi i pandemija 
Ko to tamo peva
Veton Suroi (Foto flickr.com)

Svet, i Kosovo i Srbija u njemu, pa i kosovski Srbi u celoj toj priči, najbolje se mogu razumeti kroz jednu laku metaforu kultnog filma „Ko to tamo peva“ (1980). Primenjeno na današnju situaciju, početak ove godine je bio vožnja autobusom koji je trebalo da dovede sve te ljude do cilja, uprkos njihovom međusobnom koškanju i uprkos svim preprekama, samo da bi se saznalo da je cilj u međuvremenu zamenjen uništenjem jedne epohe.
Danas dok ovo pišem, Srbija ulazi u fazu straha kako i kada će prevazići najvišu tačku zaraze virusom COVID19. Fotografije sa Beogradskog sajma, sa hiljadama bolničkih kreveta, više nalikuju Kini (odakle je i došla ova ideja preko kineskih doktora, pridošlih hitno u Beograd). Kosovo pak doživljava surealnu treću nedelju karantina bavljenjem doktrinarnim debatama o slobodnoj trgovini (da li je i kako trebalo skinuti taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine), dok ima na raspolaganju samo 120 respiratora. U jeku te surealne debate, uspešno je izglasano nepoverenje Vladi Kosova (jedini takav slučaj u svetu), opštine Severna Mitrovica i Zvečan su postale žarišta epidemije i stavljene su pod karantin, a u jeku te surealne debate organizavana je svadba u Zvečanu sa verom da koronavirus ne pogađa one koji se raduju ljubavi. I tako je Zvečan dobio prvu zarazu, a Leposavić prvu žrtvu od koronavirusa. U duhu “Ko to tamo peva“, žrtva je sada deo statističko-političkog rata: na kojoj će se listi žrtava od kornavirusa naći, listi Republike Srbije, Republike Kosovo ili na obe?
Iz ove perspektive izgleda kao da neko viče, i u januaru, i februaru i u martu ove godine: „Vozi, Miško!“. U ovom slučaju, to bi bile diplomate SAD i donekle EU, koji su čak i dok je koronavirus buktao u neposrednom susedstvu, u Italiji, insistirali da se pitanje dijaloga Kosova i Srbije stavi u prvi plan.


Postoje za sada dve diplomatske projekcije autobusa zvanog dijalog.

Prva projekcija je američka. Po mišljenju specijalnog izaslanika predsednika Trampa, Kosovo i Srbija bi trebalio nešto da potpišu u Vašingtonu. To „nešto“ je nepoznate sadržine, ali bi trebalo da u formi ima obavezujući dogovor o međusobnom priznanju dve nezavisne države. Takva formula odudara od onoga što je ambasador Grenel do sada nazivao „istorijskim“ dogovorom, misleći na potpisano pismo o namerama kompanije Eurowings koja će uspostaviti avio liniju između Prištine i Beograda. Ako je ovo polazna tačka, onda je cilj veoma, veoma daleko. Takva formula još uvek nosi sa sobom hipoteku formule oko koje su pregovarali predsednici Vučić i Tači, o međusobnoj razmeni teritorija i stanovništva.


Kada budemo izašli iz pandemije, veoma je moguće da će se svi baviti ekonomskim i socijalnim posledicama, a SAD još i završnom fazom kampanje za predsedničke izbore. Ne bi bilo pametno za pregovore i za strane u njima da uđu u „makazice“ američkih predsedničkih izbora.


Druga formula je evropska. Evropska unija od ove nedelje ima Miroslava Lajčaka, iskusnog slovačkog diplomatu i verovatno jednog od najboljih poznavalaca Balkana među sadašnjom evropskom diplomatskom elitom, kao specijalnog izaslanika za „normalizaciju“ odnosa Kosova i Srbije. Pod tom normalizacijom se za Kosovo i Srbiju predviđaju posebni putevi ka integraciji u EU. U evropskoj projekciji, Lajčak bi trebalo da do septembra preda prve preporuke o ponovnom početku dijaloga, što koincidira sa razmišljanjima u Nemačkoj i Francuskoj da bi ponovni početak dijaloga (restartiranje, kako se naziva) trebalo uraditi otprilike u to vreme. Naime, septembar bi mogao biti mesec kada bi se predstavnici Prištine i Beograda mogli sastati u Jelisejskoj palati, kao gosti predsednika Makrona i kancelarke Merkel.


Između projekcija razvijaju se nove stvarnosti.


Predsednik Vučić je u toku pandemije uspostavio nove spoljnopolitičke prioritete. Si Djiping je sada „brat“, a Kina je bratska zemlja. Kada je Kina poslala avion pomoći, na aerodromu ga je dočekao sam predsednik, a kada je kasnije Evropska unija poslala avion (sa mnogo više) pomoći, na aerodrom je izašla premijerka Brnabić. Predsednik Vučić je nekoliko puta ranije, pre pandemije, kritikovao pristup EU ka dijalogu. Njegov argument, da Srbija čak i da prihvati sve što EU traži oko Kosova ne bi dobila garanciju da će biti primljena u njeno članstvo u nekom bližem roku, teško je oboriti.


Kosovo je sa druge strane ušlo u još jednu političku krizu. Deo te krize je inficiran insistiranjem ambasadora Grenela na poslušnost: taksa od 100 odsto se mora ukinuti odmah, bez naknadnog uspostavljanja reciprociteta u trgovinskim i (drugim) odnosima između Kosova i Srbije. Mere koje je vlada A. Kurtija preduzela, dobile su podršku šefa spoljne politike EU, Borelja i četiri od pet članica zemalja Kvinte. Peta, SAD, bila je protiv.
Teško je predvideti kako će se razvijati sadašnja politička kriza. Vlada može formalno da se održi do kraja krize sa pandemijom (po pretpostavci, do leta), ali ne može biti uspešan pregovarač zbog nedostatka podrške političke većine. Shodno tome, teško se može očekivati uspešni „restart“ dijaloga, u septembru, u Parizu.
Dodatni problem je „faktor“ Tači. Naime, poziv za Pariz je upućen premijeru Kurtiju dok Tači već nedeljama vodi kampanju protiv EU, nazivajući je medijatorom kojem se ne veruje, iako je do pre nekoliko meseci bio u intenzivnim pregovorima oko podele i razmene teritorija upravo pod medijacijom gospođe Mogerini, predstavnice EU.

U toku pandemije, diplomatija će se razvijati. Očekivanja su da će g. Lajčak i njegov tim raditi na analizi dosadašnjih pregovora i na traženju odgovora zašto su, i pored toliko uložene energije i potrošenog vremena, rezultati tako mali.

Možda se vreme u karantinu, i u Srbiji i na Kosovu, zaista može najbolje upotrebiti za razvoj intelektualnih vežbi slične sardžine.

A nakon toga, kako ići dalje? Bez „Vozi Miško!“.

 



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021