Vesti
Analiza

Ko to tamo peva

Vozi, Miško: Kosovo, Srbi i pandemija 
Ko to tamo peva
Veton Suroi (Foto flickr.com)

Svet, i Kosovo i Srbija u njemu, pa i kosovski Srbi u celoj toj priči, najbolje se mogu razumeti kroz jednu laku metaforu kultnog filma „Ko to tamo peva“ (1980). Primenjeno na današnju situaciju, početak ove godine je bio vožnja autobusom koji je trebalo da dovede sve te ljude do cilja, uprkos njihovom međusobnom koškanju i uprkos svim preprekama, samo da bi se saznalo da je cilj u međuvremenu zamenjen uništenjem jedne epohe.
Danas dok ovo pišem, Srbija ulazi u fazu straha kako i kada će prevazići najvišu tačku zaraze virusom COVID19. Fotografije sa Beogradskog sajma, sa hiljadama bolničkih kreveta, više nalikuju Kini (odakle je i došla ova ideja preko kineskih doktora, pridošlih hitno u Beograd). Kosovo pak doživljava surealnu treću nedelju karantina bavljenjem doktrinarnim debatama o slobodnoj trgovini (da li je i kako trebalo skinuti taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine), dok ima na raspolaganju samo 120 respiratora. U jeku te surealne debate, uspešno je izglasano nepoverenje Vladi Kosova (jedini takav slučaj u svetu), opštine Severna Mitrovica i Zvečan su postale žarišta epidemije i stavljene su pod karantin, a u jeku te surealne debate organizavana je svadba u Zvečanu sa verom da koronavirus ne pogađa one koji se raduju ljubavi. I tako je Zvečan dobio prvu zarazu, a Leposavić prvu žrtvu od koronavirusa. U duhu “Ko to tamo peva“, žrtva je sada deo statističko-političkog rata: na kojoj će se listi žrtava od kornavirusa naći, listi Republike Srbije, Republike Kosovo ili na obe?
Iz ove perspektive izgleda kao da neko viče, i u januaru, i februaru i u martu ove godine: „Vozi, Miško!“. U ovom slučaju, to bi bile diplomate SAD i donekle EU, koji su čak i dok je koronavirus buktao u neposrednom susedstvu, u Italiji, insistirali da se pitanje dijaloga Kosova i Srbije stavi u prvi plan.


Postoje za sada dve diplomatske projekcije autobusa zvanog dijalog.

Prva projekcija je američka. Po mišljenju specijalnog izaslanika predsednika Trampa, Kosovo i Srbija bi trebalio nešto da potpišu u Vašingtonu. To „nešto“ je nepoznate sadržine, ali bi trebalo da u formi ima obavezujući dogovor o međusobnom priznanju dve nezavisne države. Takva formula odudara od onoga što je ambasador Grenel do sada nazivao „istorijskim“ dogovorom, misleći na potpisano pismo o namerama kompanije Eurowings koja će uspostaviti avio liniju između Prištine i Beograda. Ako je ovo polazna tačka, onda je cilj veoma, veoma daleko. Takva formula još uvek nosi sa sobom hipoteku formule oko koje su pregovarali predsednici Vučić i Tači, o međusobnoj razmeni teritorija i stanovništva.


Kada budemo izašli iz pandemije, veoma je moguće da će se svi baviti ekonomskim i socijalnim posledicama, a SAD još i završnom fazom kampanje za predsedničke izbore. Ne bi bilo pametno za pregovore i za strane u njima da uđu u „makazice“ američkih predsedničkih izbora.


Druga formula je evropska. Evropska unija od ove nedelje ima Miroslava Lajčaka, iskusnog slovačkog diplomatu i verovatno jednog od najboljih poznavalaca Balkana među sadašnjom evropskom diplomatskom elitom, kao specijalnog izaslanika za „normalizaciju“ odnosa Kosova i Srbije. Pod tom normalizacijom se za Kosovo i Srbiju predviđaju posebni putevi ka integraciji u EU. U evropskoj projekciji, Lajčak bi trebalo da do septembra preda prve preporuke o ponovnom početku dijaloga, što koincidira sa razmišljanjima u Nemačkoj i Francuskoj da bi ponovni početak dijaloga (restartiranje, kako se naziva) trebalo uraditi otprilike u to vreme. Naime, septembar bi mogao biti mesec kada bi se predstavnici Prištine i Beograda mogli sastati u Jelisejskoj palati, kao gosti predsednika Makrona i kancelarke Merkel.


Između projekcija razvijaju se nove stvarnosti.


Predsednik Vučić je u toku pandemije uspostavio nove spoljnopolitičke prioritete. Si Djiping je sada „brat“, a Kina je bratska zemlja. Kada je Kina poslala avion pomoći, na aerodromu ga je dočekao sam predsednik, a kada je kasnije Evropska unija poslala avion (sa mnogo više) pomoći, na aerodrom je izašla premijerka Brnabić. Predsednik Vučić je nekoliko puta ranije, pre pandemije, kritikovao pristup EU ka dijalogu. Njegov argument, da Srbija čak i da prihvati sve što EU traži oko Kosova ne bi dobila garanciju da će biti primljena u njeno članstvo u nekom bližem roku, teško je oboriti.


Kosovo je sa druge strane ušlo u još jednu političku krizu. Deo te krize je inficiran insistiranjem ambasadora Grenela na poslušnost: taksa od 100 odsto se mora ukinuti odmah, bez naknadnog uspostavljanja reciprociteta u trgovinskim i (drugim) odnosima između Kosova i Srbije. Mere koje je vlada A. Kurtija preduzela, dobile su podršku šefa spoljne politike EU, Borelja i četiri od pet članica zemalja Kvinte. Peta, SAD, bila je protiv.
Teško je predvideti kako će se razvijati sadašnja politička kriza. Vlada može formalno da se održi do kraja krize sa pandemijom (po pretpostavci, do leta), ali ne može biti uspešan pregovarač zbog nedostatka podrške političke većine. Shodno tome, teško se može očekivati uspešni „restart“ dijaloga, u septembru, u Parizu.
Dodatni problem je „faktor“ Tači. Naime, poziv za Pariz je upućen premijeru Kurtiju dok Tači već nedeljama vodi kampanju protiv EU, nazivajući je medijatorom kojem se ne veruje, iako je do pre nekoliko meseci bio u intenzivnim pregovorima oko podele i razmene teritorija upravo pod medijacijom gospođe Mogerini, predstavnice EU.

U toku pandemije, diplomatija će se razvijati. Očekivanja su da će g. Lajčak i njegov tim raditi na analizi dosadašnjih pregovora i na traženju odgovora zašto su, i pored toliko uložene energije i potrošenog vremena, rezultati tako mali.

Možda se vreme u karantinu, i u Srbiji i na Kosovu, zaista može najbolje upotrebiti za razvoj intelektualnih vežbi slične sardžine.

A nakon toga, kako ići dalje? Bez „Vozi Miško!“.

 



Ostale vesti

Kosovske paralelne ravni
Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim novinar Đorđe Vlajić.
  • 05.06.2020
Ustavni sud Kosova i kvadratura kruga
Poteškoće Ustavnog suda da se nosi sa sadašnjom odlukom nisu samo, čak ni prvenstveno, problem sudija, njihove pravne ekspertize, profesionalne etike, ličnog integriteta i političke nezavisnosti. Iza njih stoji strukturalni problem na Kosovu koji se ogleda kroz Ustav, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
  • 03.06.2020
Nastavak razgovora na jesen?
Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
  • 02.06.2020
Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana
Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 01.06.2020
Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
  • 29.05.2020
Pogled iz Beograda: Političari vole krize
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
  • 25.05.2020