Svega šezdesetak minuta po zatvaranju biračkih mesta, Koha je objavila procenu da je Samoopredeljenje osvojilo nešto više od 50 odsto glasova izašlih birača, odnosno da će u budućem sazivu Skupštine Kosova imati čak 58 poslanika.
Predsednica Centralne izborne komisije Valjdete Daka je, po zatvaranju biračkih mesta saopštila da je, prema preliminarnim izveštajima, izlaznost na prevremenim parlamentranim izborima na Kosovu 46,95 odsto. Ona je dodala da je svoje pravo glasa iskoristilo 833.685 građana od 1.794.862 upisana u birački spisak.
Samoopredeljenje slavi, Srpska lista ubedljiva
Pristalice Pokreta Samoopredeljenje su iste večeri počele proslavu izborne pobede na ulicama Gnjilana i Južne Mitrovice, a slavilo se i u prostorijama te partije u Prištini.
Nešto pre 21.00 je objavljeno da, na osnovu petine obrađenog materijala, Samoopredeljenje ubedljivo vodi sa 45,12 odsto osvojenih glasova.
Iza 22.00 je bilo jasno da Srpska lista ubedljivo prednjači u svim opštinama sa srpskom većinom. Ta politička opcija je u opštini Leposavić osvojila 81,47 odsto do tada prebrojanih glasova, u opštini Zvečan je osvojila 72 odsto, u Zubinom Potoku 92,55 odsto, a u Severnoj Mitrovici 54,96 odsto glasova. Približno iste, a uvek natpolovične rezultate su ostvarili i u preostalih šest opština sa srpskom većinom širom Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iste večeri, gostujući u programu jedne od prorežimskih televizija u Beogradu čestitao pobedu Srpskoj listi. Na konstataciju voditeljke da je ta partija osvojila svih deset madata koji pripadaju srpskoj zajednici na Kosovu, on je upitao: „Nije valjda da Rada Trajković nije osvojila ništa?“ i dodao da Srbi na Kosovu znaju „ko šta za njih radi i ko u njihovom interesu radi“.
Sutra ujutro su pobede dve političke opcije potvrđene. Na osnovu 97,49% prebrojanih glasova, Samoopredeljenje je ubedljivi pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 14. februara na Kosovu, sa više od 48% osvojenih glasova. Sledili su Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Srpska lista sa 5,27% odsto glasova.
Međunarodni faktor zadovoljan
Amabasada SAD na Kosovu je već tokom izborne večeri pozdravila učešće građana na vanrednim parlamentarnim izborima.
„Ohrabrujuće je videti da je toliko mnogo građana danas mirno glasalo, uprkos vremenu i pandemiji“, navedeno je na Tviter nalogu ovog diplomatskog predstavništva.
„Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu su pokazali zrelost institucija, svih relevantnih aktera i političkih partija“, naveo je visoki predstavnik za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak.
„Građani su učinili da se njihov glas čuje i radujem se saradnji sa budućom vladom na nastavku dijaloga“, objavio je on na istoj društvenoj mreži.
Hladan tuš iz Prištine
Međutim, lider Samoopredeljenja i kandidat te stranke za premijera Kosova Aljbin Kurti je, nakon objave izbornih rezultata 14. februara uveče, rekao da formiranje pregovaračke ekipe za dijalog sa Srbijom nije hitno, dodajući da je za građane Kosova to „šesti ili sedmi prioritet“.
„Naš prioritet je pravosuđe i zapošljavanje“, naveo je Kurti i dodao da „Srbija neće poštovati ni jedan sporazum ukoliko je Kosovo ekonomski slabo“.
Zvanični Vašington je reagovao ne ove navode Aljbina Kurtija, pa je portparol Stejt departmenta Ned Prajs ubrzo saopštio da će SAD ohrabriti novu kosovsku vladu da da prioritet pregovorima sa Srbijom.
„Nadamo se da ćemo sarađivati sa vladom kada bude formirana, pre svega na prioritetnim pitanjima, kako da unapredimo mir, pravdu i prosperitet na Kosovu i u regionu“, naveo je Prajs.
Nekoliko dana kasnije, Aljbin Kurti je pojasnio svoj stav u intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike (VOA), rekavši kako da želi da ojača državu Kosovo i da je napravi potpuno funkcionalnom, demokratskom i suverenom.
„Državu u kojoj će dva glavna prioriteta naše vlade biti radna mesta i pravda, pobedu smo odneli upravo na ta dva konta – poslovima i pravdi“, rekao je on dodajući da će biti „potrebne investicije koje će povećati broj radnih mesta“, a vladavina prava kako bi se sprečila korupcija u institucijama.
Na konstataciju novinara kako izbegava da pomene politički izazov oličen u dijalogu sa Srbijom, uz podsećanje da Evropska unija i Sjedinjene Države pozivaju da to bude prioritet, Kurti je odgovorio kako veruje da to „neće biti u vrhu liste prioriteta“.
„Dijalog sa Srbijom ne treba zanemariti ali, takođe, verujem da ne može biti među dva glavna prioriteta“, rekao je Kurti.
„Čak i ako predsednik Bajden traži da bude prioritetan?“, usledilo je novo pitanje Glasa Amerike.
„Verujem da ćemo sa predsednikom Bajdenom imati odlične odnose. Takođe, verujem da bi dijalog sa Srbijom trebalo da ima novo poglavlje i da se udalji od transakcionog pristupa prethodne administracije - u transformativni i transatlantski. Nadam se da ćemo, kada budemo seli sa timovima predsednika Bajdena i Stejt departmenta, u vezi sa odnosima sa Srbijom - dobro sarađivati i na pravi način se baviti tim pitanjem“, odgovorio je Kurti.
Prema njegovoj oceni, valjalo je „započeti čvrst dijalog koji bi trebalo da bude okončan sveobuhvatnim sporazumom“, ali je ponovio da će na početku novog premijerskog mandata razlišljati prvenstveno o pandemiji kovida-19, obezbeđivanju vakcina, radnih mesta i ostvarenju pravde.
„Imaću ministra spoljnih poslova, zvaničnika zaduženog za pregovore, razgovore i dijalog, nazovite to kako god želite, sa Srbijom. Ali, Kosovo treba da ojača kao suverena država i kao narod koji je najviše naklonjen Sjedinjenim Državama. Ne samo u Evropi“, poručio je Kurti.
Beograd najavljuje „gotovo beznadežnu situaciju“
Predsednik Skupštine Srbije i predsednik SPS-a Ivica Dačić je izjavio da je osvajanjem svih deset poslaničkih mandata u kosovskoj skupštini koji su predviđeni za Srbe, Srpska lista postala faktor koji pri formiranju buduće vlade „neće moći da se zaobiđe“.
On je rekao da nijedna vlada u Prištini „nije po volji srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, ali da je interes Srba na Kosovu da budu zastupljeni u institucijama.
PROČITAJTE JOŠ:
Na pitanje kako ocenjuje to što je Pokret Samoopredeljenje osvojio najveći broj glasova, a zatim i izjavu lidera te partije Aljbina Kurtija da mu nastavak dijaloga sa Beogradom nije prioritete, Dačić je odgovorio da ga ta izjava „uopšte ne iznenadjuje“, kao i da ukoliko Kurti bude formirao vladu „neće biti laka vremena za dijalog“.
„On ni ranije nije davao izjave koje su previše optimistične kada je reč o odnosima sa Srbijom. Važno je da imamo jedinstvo srpskog naroda, to znači da možemo da vodimo ozbiljnu politiku“, zaključio je Dačić.
„Srbija zna šta su njeni nacionalni i državni interesi i nastaviće da se bori za svoj narod i njegova prava, bez obzira na to što je situacija gotovo beznadežna“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitan da prokomentariše da li Srbija ima odgovor na pritiske iz Prištine, Brisela i Vašingtona i najave o mogućoj novoj platformi za nastavak dijaloga.
On je istakao da je dijalog i razgovor sa Prištinom najvažniji.
„Vidim da nam i unutrašnje prilike rešava Aljbin Kurti koji se raspričao o tome kako bi Srbija trebalo da izgleda i ko bi trebalo da bude na vlasti. Stanete, ćutite, pustite ih, svi su jaki i pametni. Mi ćemo da ih pustimo, neka oni rade svoj posao, mi ćemo svoj“, rekao je Vučić.
Povodom Kurtijeve konstatacije da ga ne zanima dijalog sa Beogradom, već sa Srbima na Kosovu, predsednik Srbije je napomenuo da predstavnici Srba sa Kosova nisu oni što dobiju 0,62 ili oni koji dobiju dva posto, već oni koji dobiju 95 odsto.
„Pokušali su oni na sve načine da instališu Srbe sa kojima hoće da razgovaraju, od Rašića do Rade Trajković, pa im nije pošlo za rukom. Možete da kupite nekoga, a 95 odsto ljudi ne možete“, kazao je on i dodao da je „za nas“ ovakva situacija „izuzetno teška, gotovo beznadežna, posle 2004, 2008 i 1999“, ali da nam „ostaje da se i dalje borimo za svoj narod, njegove interese i naše pravo, a videćemo dokle i kako“.
„Nama će biti teško a njima je, kako kažu, sve lako. Videćemo to lako kako će biti“, zaključio je predsednik Srbije.
Grenel: Kurti je konstantno protiv
Ričard Grenel, visoko pozicionirani službenik u administraciji nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, bivši američki ambasador u Berlinu i bivši specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije, na Tviteru je naveo da je Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje, u konkretnim situacijama bio protiv četiri bivša američka predsednika: Bila Klintona, Džordža Buša, Baraka Obame i Donalda Trampa, uz ocenu da će se suprotstaviti i novom šefu Bele kuće Džozefu Bajdenu.
„Aljbin Kurti je bio protiv Bila Klintona u Rambujeu. Kurti je bio protiv Džordža Buša u Beču. Kurti je bio protiv Baraka Obame i (tada potpredsednika SAD) Džozefa Bajdena po pitanju demarkacije. Kurti je bio protiv Donalda Trampa po pitanju normalizacije ekonomskih odnosa (sa Srbijom). Ponovo će biti protiv Džozefa Bajdena. Kurti je konstantno protiv Amerike“, napisao je Grenel 3. marta 2021. godine.
Predstavnici Srpske liste na konsultacijama sa Kurtijem i Osmanijevom
Uprkos salvi teških reči izgovorenih u periodu od mesec dana nakon izbora, ali i ranije, delegacija Srpske liste predvođena predsednikom Goranom Rakićem i potpredsednikom Daliborom Jevtićem učestvovala je polovinom marta 2021. na konsultacijama na poziv kandidata za premijera Kosova Aljbina Kurtija i kandidatkinje za predsednicu Kosova Vjose Osmani. Razgovarali su o formiranju institucija nakon vanrednih parlamentarnih izbora.
Iako je Kurti jasno i glasno govorio da ne želi Srpsku listu kao koalicionog partnera, bilo je očekivano da će jedan njen predstavnik ipak dobiti ministarsko mesto. Uostalom, to je grantovao i Ustav Kosova.
Ipak, Srpska lista sa Samoopredeljenjem nije postigla nikakav sporazum oko vlade i to će se kasnije jasno odraziti i na raspodelu ministarskih mesta.
PROČITAJTE JOŠ:
Kurti i Osmanijeva su obavestili predstavnike Srpske liste da će se 22. marta održati konstitutivna sednica skupštine, a neposredno nakon nje i sednica na kojoj će se birati nova Vlada Kosova.
Iz Srpske liste je u šturom saopštenju javnosti poručeno da su lideri ove partije Vjosi Osmani i Aljbinu Kurtiju „preneli stavove da su, kao legalni i legitimni predstavnici srpskog naroda, spremni na konsultacije i razgovore sa ciljem unapređenja uslova u kojima Srbi žive i da će sve partije koje dele ove stavove u Srpskoj listi imati sagovornika“.
„Neka Srbija proglasi nezavisnost od Kosova“
U skladu sa očekivanjima i prethodnim najavama, poslanici Skupštine Kosova su 22. marta 2021. godine izglasali novu, još uvek aktuelnu Vladu Kosova na čijem je čelu lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti.
Nova vlada je izabrana sa 67 glasova, a njenom izboru je prisustvovalo 107 od ukupno 120 poslanika.
Lider Samoopredeljenja i novi/stari premijer Aljbin Kurti je u svom ekspozeu u Skupštini Kosova naveo da se zalaže za dijalog sa Beogradom koji adresira postojeće, a ne stvara nove probleme.
„Bez priznavanja realnosti nezavisnog Kosova i bez priznavanja istine od strane Srbije, ne može biti normalizacije odnosa između dva naroda i dve zemlje“, rekao je tada on.
„Sa Beogradom“, kako je istakao, „ima otvorenih pitanja koja se moraju rešavati dijalogom“.
„Prioritet je rasvetljavanje sudbine nestalih lica. Sve porodice, 22 godine nakon rata, treba da znaju sudbinu svojih nestalih članova kako bi zacelile otvorene rane... Nijedan progres ne možemo da učinimo, ni u jednoj oblasti, ako nema napretka u ovoj“, naveo je Kurti.
On je dodao i da je dijalog potreban zbog, kako je rekao, „ukradene tri milijarde evra duga penzionerima na Kosovu“, „povratka oko 400 miliona evra od zloupotrebe struje i ratnih reperacija“.
„Naš prioritet je normalizacija Kosova. Neka se normalizuje Srbija, suočavajući se sa svojom prošlošču i demokratizujući se. Neka Srbija proglasi svoju nezavisnost od Kosova, kao što su to Albanci uradili (od Srbije) 1990. i 2008. godine“, rekao je Kurti.
U ekspozeu je, zatim, najavio da će se prema društvima u regionu odnositi po principu reciprociteta, a u okviru reforme pravosuđa je pomenuo i podnošenje tužbe protiv Beograda pred međunarodnim sudom pravde za „zločin i genocid“ na Kosovu.
Nakon predstavljanja upravljačkog programa, Kurti je predložio vladin kabinet.
Za prvog potpredsednika je izabran Besnik Bisljimi, druga potpredsednica i ministarka spoljnih poslova postala je Donika Gervala, a treća potpredsednica Emilija Redžepi.
Ministar unutrašnjih poslova je postao Dželjalj Svećlja, ministarka prosvete Arberije Nagavci, ministar zdravlja Arben Vitija, ministar poljoprivrede Faton Peci, ministar kulture Hajrula Čeku, pravde Aljbuljena Hadžiju, finansija Hekuran Murati, trgovine Rozeta Hajdari, životne sredine Ljiburn Aljiju, lokalne uprave Eljbert Krasnići, odbrane Armend Mehaj, ekonomije Artane Rizvanoli, regionalnog razvoja Fikrim Damka, dok je poziciju ministra za zajednice i povratak preuzeo Goran Rakić.
Poslanik Srpske liste Igor Simić je na istoj sednici poručio Aljbinu Kurtiju da je prekršio Ustav Kosova predlažući kabinet od 15 ministarstava, od kojih je samo jedno - za zajednice i povratak - povereno na upravljanje Srpskoj listi.
„Dobro znate da Srpska lista sa 11 potpisa poslanika (deset Srba i Adem Hodža iz Jedinstvene goranske partije koji se pridružio Srpskoj listi u novembru 2020, nakon napuštanja Grupe 6+) ima pravo na dva ministarstva koja pripadaju nevećinskim zajednicama, i to ne kao vaš ili bilo čiji poklon, već kao nešto što su nam građani dali, legitimno i legalno glasajući za Srpsku listu na izborima“, rekao je on.
Simić je dodao da su ignorisanje prava i kršenje Ustava Kosova loš početak vlade koju Kurti planira da vodi.
Stabilnost dok traje „medeni mesec“
Aljbin Kurti je početkom aprila 2021. uspeo da „izgura“ i izbor Vjose Osmani na mesto predsednice Kosova. Pre toga je pozvao sve parlamentarne stranke da glasaju za Osmanijevu i zapretio da će na eventualnim novim izborima, ukoliko budu iznuđeni, Samoopredeljenje osvojiti još više glasova nego na prethodnim, procenjujući da mogu dobiti svih 500.000.
Komentarišući njegov povratak na mesto premijera Kosova, politikolog Ognjen Gogić je rekao da Aljbin Kurti, kao lider partije koja je pobedila na izborima i kao premijer, ima ono što pre njega niko nije imao od kada je Kosovo 2008. godine (samo)proglasilo nezavisnost.
„Ima stabilnu i jaku većinu koja se očekivala i prilikom izbora vlade i prilikom izbora predsednika. Međutim, ono što je ključno je to što se kosovska politika ne vodi u Prištini. Da se razumemo, Priština nema dovoljno resursa i nema dovoljno snage da autonomno vodi politiku. Oni (Kurti i Osmani) će se suočiti sa sa otporom zemalja Kvinte, ako nastave da podrivaju stvari na kojima su te zemlje radile, a tu, pre svega, mislim na Briselski i Vašingtonski sporazum. Tu će da nastane problem. Ako on (Kurti) bude istrajavao na ovim stvarima, a hoće, dovešće do međunarodne izolacije i to može da dovede do raskola Osmani - Kurti. Sada traje medeni mesec i neko vreme će to moći. E sad koliko, to ćemo da vidimo“, kazao je sredinom aprila 2021. Gogić.
Na odgovor nismo morali predugo da čekamo.
KRAJ SERIJALA