Vesti
Analiza

Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.
Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!
Isak Skenderi (Foto Kim)

Kada je pandemija Kovid-19 pokucala na naša vrata, celo društvo je požurilo da dođe do brašna. Mogli ste videti duge redove kako se formiraju ispred mlinova. Ljudi su se bukvalno borili u prodavnicama. Strah i panika preuzeli su logično razmišljanje i ponašanje! Ali jedna zanimljiva situacija privukla mi je pažnju. U tim gomilama ljudi, teško da ste mogli pronaći nekog Roma, Aškaliju i / ili Egipćanina. Ne zato što smo racionalniji i ne bojimo se. Naprotiv, i mi smo se izgubili u strahu znajući da nećemo moći sebi da priuštimo brašno.

Ja lično znam za taj strah i paniku! Mnogi od nas na Kosovu znaju šta znači biti uplašen zbog bespomoćnosti. Da gledate kako vaši najbliži trpe, deca, braća i sestre ili roditelji gladuju i znate da nema ništa, ali apsolutno ništa što možete da učinite u vezi s tim.

A taj osećaj bespomoćnosti, gorčine i ljutnje, i to mesto na ivici društva nije u potpunosti naša greška.

Delimično je takođe proizvod na hiljade istorijskih dela progona i njihovih društveno-ekonomskih efekata na Rome, Aškalije i Egipćane danas. To je nepriznavanje ovih prethodnih akcija od strane većinskog društva. To je esencijalizacija kulture u bajkovite trupe zlih gatara i zavodljivih plesačica. To je prisvajanje romskih projekcija i kulturnih praksi na štetu stvarnih ljudi. To je neravnopravan pristup čistoj vodi, održivom stanovanju. To je geografska segregacija „Cigana“ od „ne-Cigana“.

Visoka nezaposlenost. Drastično niži životni vek. To su opšte predrasude u policiji, pravosuđu, vladi, sistemu socijalne zaštite i zdravstvu. To je osnovno stanje u kolektivnoj psihi koja nas vidi kao "Cigane", a samim tim i na osnovnom nivou, niže vrednosti od njih.

To je antidžjipsizam, stavovi protiv Roma, Aškalija i Egipćana ili izražavanje negativnih stereotipa u javnoj sferi ili govor mržnje. Širi spektar diskriminatornih izraza i praksi, uključujući mnoge implicitne ili skrivene manifestacije. Nešto što se ne odnosi samo na ono što se govori ili radi, već i na ono što se ne govori niti se radi.

KOVID-19 je neprijatelj ljudskog roda i zato ga svi trebamo tretirati kao takvog. Virus ne pravi razliku i napada sve, bez obzira na njihov pol, starost i / ili etničko poreklo. Ali znamo i bojimo se da ako dođe do naših naselja, u našim kućama, napadne naš narod, on će biti nemilosrdan. Šteta će biti zastrašujuća!

Dakle, sada moramo reći ovo glasno i jasno: Nikad više! Nećemo dozvoliti da se ikada više nađemo u istoj situaciji. Kada se pandemija KOVID-19 završi, a završiće se ona jednog dana, morati da krenemo u borbu. Ali ovaj put, sa više strasti i vere. Borbu za bolje obrazovanje; protiv siromaštva; protiv nepravde; borbu za jednakost.

Postoje brojni načini kako da to učinimo i postoje toliko pozitivnih primera koje možemo slediti. Promena ponašanja i stavova jedna je i najvažnija, posebno na onim stvarima koje se smatraju stereotipnim ali i dalje prevladavaju u našim zajednicama.

I to nećemo moći sami. Biće nam potrebna puna podrška i razumevanje celog društva. Biće nam potrebni da budu uz nas za ovu promenu, i da se i oni polako menaju pored nas. Praksa i manifestacije antidjipsizma moraju prestati kako bi se postigao naš cilj.

I Vlada, oni moraju da planiraju dugoročne mere u oblastima stanovanja i javne infrastrukture, ekonomskom učešću (zapošljavanje i samozapošljavanje), pristupu obrazovanju itd. sa merama za borbu protiv antidjipsizma uključenih kroz sektore.

Da, nekako osećam da ova Vlada i ovo društvo mogu to. Pravo pitanje je da li možemo i mi? Pa, za početak imamo dovoljan motiv.



Ostale vesti

Kosovske paralelne ravni
Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim novinar Đorđe Vlajić.
  • 05.06.2020
Ustavni sud Kosova i kvadratura kruga
Poteškoće Ustavnog suda da se nosi sa sadašnjom odlukom nisu samo, čak ni prvenstveno, problem sudija, njihove pravne ekspertize, profesionalne etike, ličnog integriteta i političke nezavisnosti. Iza njih stoji strukturalni problem na Kosovu koji se ogleda kroz Ustav, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
  • 03.06.2020
Nastavak razgovora na jesen?
Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
  • 02.06.2020
Pandemija ’’testirala veze’’ EU i Zapadnog Balkana
Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
  • 01.06.2020
Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
  • 29.05.2020
Pogled iz Beograda: Političari vole krize
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
  • 25.05.2020