Vesti
Analiza

Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.
Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!
Isak Skenderi (Foto Kim)

Kada je pandemija Kovid-19 pokucala na naša vrata, celo društvo je požurilo da dođe do brašna. Mogli ste videti duge redove kako se formiraju ispred mlinova. Ljudi su se bukvalno borili u prodavnicama. Strah i panika preuzeli su logično razmišljanje i ponašanje! Ali jedna zanimljiva situacija privukla mi je pažnju. U tim gomilama ljudi, teško da ste mogli pronaći nekog Roma, Aškaliju i / ili Egipćanina. Ne zato što smo racionalniji i ne bojimo se. Naprotiv, i mi smo se izgubili u strahu znajući da nećemo moći sebi da priuštimo brašno.

Ja lično znam za taj strah i paniku! Mnogi od nas na Kosovu znaju šta znači biti uplašen zbog bespomoćnosti. Da gledate kako vaši najbliži trpe, deca, braća i sestre ili roditelji gladuju i znate da nema ništa, ali apsolutno ništa što možete da učinite u vezi s tim.

A taj osećaj bespomoćnosti, gorčine i ljutnje, i to mesto na ivici društva nije u potpunosti naša greška.

Delimično je takođe proizvod na hiljade istorijskih dela progona i njihovih društveno-ekonomskih efekata na Rome, Aškalije i Egipćane danas. To je nepriznavanje ovih prethodnih akcija od strane većinskog društva. To je esencijalizacija kulture u bajkovite trupe zlih gatara i zavodljivih plesačica. To je prisvajanje romskih projekcija i kulturnih praksi na štetu stvarnih ljudi. To je neravnopravan pristup čistoj vodi, održivom stanovanju. To je geografska segregacija „Cigana“ od „ne-Cigana“.

Visoka nezaposlenost. Drastično niži životni vek. To su opšte predrasude u policiji, pravosuđu, vladi, sistemu socijalne zaštite i zdravstvu. To je osnovno stanje u kolektivnoj psihi koja nas vidi kao "Cigane", a samim tim i na osnovnom nivou, niže vrednosti od njih.

To je antidžjipsizam, stavovi protiv Roma, Aškalija i Egipćana ili izražavanje negativnih stereotipa u javnoj sferi ili govor mržnje. Širi spektar diskriminatornih izraza i praksi, uključujući mnoge implicitne ili skrivene manifestacije. Nešto što se ne odnosi samo na ono što se govori ili radi, već i na ono što se ne govori niti se radi.

KOVID-19 je neprijatelj ljudskog roda i zato ga svi trebamo tretirati kao takvog. Virus ne pravi razliku i napada sve, bez obzira na njihov pol, starost i / ili etničko poreklo. Ali znamo i bojimo se da ako dođe do naših naselja, u našim kućama, napadne naš narod, on će biti nemilosrdan. Šteta će biti zastrašujuća!

Dakle, sada moramo reći ovo glasno i jasno: Nikad više! Nećemo dozvoliti da se ikada više nađemo u istoj situaciji. Kada se pandemija KOVID-19 završi, a završiće se ona jednog dana, morati da krenemo u borbu. Ali ovaj put, sa više strasti i vere. Borbu za bolje obrazovanje; protiv siromaštva; protiv nepravde; borbu za jednakost.

Postoje brojni načini kako da to učinimo i postoje toliko pozitivnih primera koje možemo slediti. Promena ponašanja i stavova jedna je i najvažnija, posebno na onim stvarima koje se smatraju stereotipnim ali i dalje prevladavaju u našim zajednicama.

I to nećemo moći sami. Biće nam potrebna puna podrška i razumevanje celog društva. Biće nam potrebni da budu uz nas za ovu promenu, i da se i oni polako menaju pored nas. Praksa i manifestacije antidjipsizma moraju prestati kako bi se postigao naš cilj.

I Vlada, oni moraju da planiraju dugoročne mere u oblastima stanovanja i javne infrastrukture, ekonomskom učešću (zapošljavanje i samozapošljavanje), pristupu obrazovanju itd. sa merama za borbu protiv antidjipsizma uključenih kroz sektore.

Da, nekako osećam da ova Vlada i ovo društvo mogu to. Pravo pitanje je da li možemo i mi? Pa, za početak imamo dovoljan motiv.



Ostale vesti

Akcenat je ponovo na golim životima
"Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore, jer među njima postoje distanca i arogancija zbog kojih nijedna strana neće da popusti, a pošto nisu kadri da se dogovore, onda međunarodna zajednica treba da nametne rešenje", rekao je FoNetu novinar u penziji Fahri Musliju (Musliu) komentarišući poslednju krizu na severu.
  • 10.11.2022
Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine
Tokom "Foruma za žene, mir i bezbednost" koji je održan pre nekoliko sedmica u Prištini, pridružio sam se stotinama drugih koji su aplaudirali dok je predsednica Osmani dodelila ženama Ukrajine Predsedničku medalju za zasluge, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 04.11.2022
Manastirske vojvode Visokih Dečana i njihova sudbina
Manastirske vojvode predstavljaju počasno zvanje koje je srpska crkva dodeljivala čuvarima manastira albanske nacionalnosti u periodu osmanske vlasti na Кosovu i u Staroj Srbiji, a koji su zauzvrat u manastiru obavljali razne poslove i brinuli o njegovoj sigurnosti. Njihovo postojanje zabeleženo je u Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji i Deviču, naveo je u autorskom tekstu za Kim istoričar Nemanja Dević.
  • 31.10.2022
Zaustavljen proces verifikacije diploma koči pravnike
Proces priznavanja diploma dogovoren Briselskim sporazumom između Beograda i Prištine mesecima se ne primenjuje, što onemogućava diplomcima traženje posla u insitucijama na Kosovu.
  • 27.10.2022
Istraživanje: Srbi sa severa se plaše mogućeg sukoba
Srbi sa severa Kosova ne veruju da ih bilo ko može potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju povodom krize u vezi sa registarskim tablicama. Najviše poverenja imaju u delimičnu zaštitu od strane KFOR-a (42%), a mnogo manje njih takav vid pomoći očekuje od UNMIK-a (19,33%), Kosovske policije (18,66%) i Euleksa (15,33%). Kao najvažniji razlog za ovakve stavove, građani ističu nepostojanje volje, te želju i potrebu za održavanjem tenzija, rezultati su istraživanja NVO Humani centar Mitrovica (HCM).
  • 27.10.2022
Anketa: Postojeće mere protiv kovida-19 adekvatne
Na anketno pitanje na portalu radiokim.net koje smo vam postavili početkom avgusta, polovina učesnika (51%) je postojeće mere protiv kovida-19 u odgovoru ocenila adekvatnim.
  • 17.10.2022