Vesti
Analiza

Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.
Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!
Isak Skenderi (Foto Kim)

Kada je pandemija Kovid-19 pokucala na naša vrata, celo društvo je požurilo da dođe do brašna. Mogli ste videti duge redove kako se formiraju ispred mlinova. Ljudi su se bukvalno borili u prodavnicama. Strah i panika preuzeli su logično razmišljanje i ponašanje! Ali jedna zanimljiva situacija privukla mi je pažnju. U tim gomilama ljudi, teško da ste mogli pronaći nekog Roma, Aškaliju i / ili Egipćanina. Ne zato što smo racionalniji i ne bojimo se. Naprotiv, i mi smo se izgubili u strahu znajući da nećemo moći sebi da priuštimo brašno.

Ja lično znam za taj strah i paniku! Mnogi od nas na Kosovu znaju šta znači biti uplašen zbog bespomoćnosti. Da gledate kako vaši najbliži trpe, deca, braća i sestre ili roditelji gladuju i znate da nema ništa, ali apsolutno ništa što možete da učinite u vezi s tim.

A taj osećaj bespomoćnosti, gorčine i ljutnje, i to mesto na ivici društva nije u potpunosti naša greška.

Delimično je takođe proizvod na hiljade istorijskih dela progona i njihovih društveno-ekonomskih efekata na Rome, Aškalije i Egipćane danas. To je nepriznavanje ovih prethodnih akcija od strane većinskog društva. To je esencijalizacija kulture u bajkovite trupe zlih gatara i zavodljivih plesačica. To je prisvajanje romskih projekcija i kulturnih praksi na štetu stvarnih ljudi. To je neravnopravan pristup čistoj vodi, održivom stanovanju. To je geografska segregacija „Cigana“ od „ne-Cigana“.

Visoka nezaposlenost. Drastično niži životni vek. To su opšte predrasude u policiji, pravosuđu, vladi, sistemu socijalne zaštite i zdravstvu. To je osnovno stanje u kolektivnoj psihi koja nas vidi kao "Cigane", a samim tim i na osnovnom nivou, niže vrednosti od njih.

To je antidžjipsizam, stavovi protiv Roma, Aškalija i Egipćana ili izražavanje negativnih stereotipa u javnoj sferi ili govor mržnje. Širi spektar diskriminatornih izraza i praksi, uključujući mnoge implicitne ili skrivene manifestacije. Nešto što se ne odnosi samo na ono što se govori ili radi, već i na ono što se ne govori niti se radi.

KOVID-19 je neprijatelj ljudskog roda i zato ga svi trebamo tretirati kao takvog. Virus ne pravi razliku i napada sve, bez obzira na njihov pol, starost i / ili etničko poreklo. Ali znamo i bojimo se da ako dođe do naših naselja, u našim kućama, napadne naš narod, on će biti nemilosrdan. Šteta će biti zastrašujuća!

Dakle, sada moramo reći ovo glasno i jasno: Nikad više! Nećemo dozvoliti da se ikada više nađemo u istoj situaciji. Kada se pandemija KOVID-19 završi, a završiće se ona jednog dana, morati da krenemo u borbu. Ali ovaj put, sa više strasti i vere. Borbu za bolje obrazovanje; protiv siromaštva; protiv nepravde; borbu za jednakost.

Postoje brojni načini kako da to učinimo i postoje toliko pozitivnih primera koje možemo slediti. Promena ponašanja i stavova jedna je i najvažnija, posebno na onim stvarima koje se smatraju stereotipnim ali i dalje prevladavaju u našim zajednicama.

I to nećemo moći sami. Biće nam potrebna puna podrška i razumevanje celog društva. Biće nam potrebni da budu uz nas za ovu promenu, i da se i oni polako menaju pored nas. Praksa i manifestacije antidjipsizma moraju prestati kako bi se postigao naš cilj.

I Vlada, oni moraju da planiraju dugoročne mere u oblastima stanovanja i javne infrastrukture, ekonomskom učešću (zapošljavanje i samozapošljavanje), pristupu obrazovanju itd. sa merama za borbu protiv antidjipsizma uključenih kroz sektore.

Da, nekako osećam da ova Vlada i ovo društvo mogu to. Pravo pitanje je da li možemo i mi? Pa, za početak imamo dovoljan motiv.



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022