Vesti
Analiza

Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!

„Da, moji sunarodnici iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, mi bi trebali ovo glasno i jasno reći: Nikada više neću dozvoliti da meni i mojoj porodici zapreti glad!“ Ovako piše Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, Egipćana i Aškalija. Njegov tekst prenosimo u celosti.
Kako zvuči kada kažeš: Nikada više!
Isak Skenderi (Foto Kim)

Kada je pandemija Kovid-19 pokucala na naša vrata, celo društvo je požurilo da dođe do brašna. Mogli ste videti duge redove kako se formiraju ispred mlinova. Ljudi su se bukvalno borili u prodavnicama. Strah i panika preuzeli su logično razmišljanje i ponašanje! Ali jedna zanimljiva situacija privukla mi je pažnju. U tim gomilama ljudi, teško da ste mogli pronaći nekog Roma, Aškaliju i / ili Egipćanina. Ne zato što smo racionalniji i ne bojimo se. Naprotiv, i mi smo se izgubili u strahu znajući da nećemo moći sebi da priuštimo brašno.

Ja lično znam za taj strah i paniku! Mnogi od nas na Kosovu znaju šta znači biti uplašen zbog bespomoćnosti. Da gledate kako vaši najbliži trpe, deca, braća i sestre ili roditelji gladuju i znate da nema ništa, ali apsolutno ništa što možete da učinite u vezi s tim.

A taj osećaj bespomoćnosti, gorčine i ljutnje, i to mesto na ivici društva nije u potpunosti naša greška.

Delimično je takođe proizvod na hiljade istorijskih dela progona i njihovih društveno-ekonomskih efekata na Rome, Aškalije i Egipćane danas. To je nepriznavanje ovih prethodnih akcija od strane većinskog društva. To je esencijalizacija kulture u bajkovite trupe zlih gatara i zavodljivih plesačica. To je prisvajanje romskih projekcija i kulturnih praksi na štetu stvarnih ljudi. To je neravnopravan pristup čistoj vodi, održivom stanovanju. To je geografska segregacija „Cigana“ od „ne-Cigana“.

Visoka nezaposlenost. Drastično niži životni vek. To su opšte predrasude u policiji, pravosuđu, vladi, sistemu socijalne zaštite i zdravstvu. To je osnovno stanje u kolektivnoj psihi koja nas vidi kao "Cigane", a samim tim i na osnovnom nivou, niže vrednosti od njih.

To je antidžjipsizam, stavovi protiv Roma, Aškalija i Egipćana ili izražavanje negativnih stereotipa u javnoj sferi ili govor mržnje. Širi spektar diskriminatornih izraza i praksi, uključujući mnoge implicitne ili skrivene manifestacije. Nešto što se ne odnosi samo na ono što se govori ili radi, već i na ono što se ne govori niti se radi.

KOVID-19 je neprijatelj ljudskog roda i zato ga svi trebamo tretirati kao takvog. Virus ne pravi razliku i napada sve, bez obzira na njihov pol, starost i / ili etničko poreklo. Ali znamo i bojimo se da ako dođe do naših naselja, u našim kućama, napadne naš narod, on će biti nemilosrdan. Šteta će biti zastrašujuća!

Dakle, sada moramo reći ovo glasno i jasno: Nikad više! Nećemo dozvoliti da se ikada više nađemo u istoj situaciji. Kada se pandemija KOVID-19 završi, a završiće se ona jednog dana, morati da krenemo u borbu. Ali ovaj put, sa više strasti i vere. Borbu za bolje obrazovanje; protiv siromaštva; protiv nepravde; borbu za jednakost.

Postoje brojni načini kako da to učinimo i postoje toliko pozitivnih primera koje možemo slediti. Promena ponašanja i stavova jedna je i najvažnija, posebno na onim stvarima koje se smatraju stereotipnim ali i dalje prevladavaju u našim zajednicama.

I to nećemo moći sami. Biće nam potrebna puna podrška i razumevanje celog društva. Biće nam potrebni da budu uz nas za ovu promenu, i da se i oni polako menaju pored nas. Praksa i manifestacije antidjipsizma moraju prestati kako bi se postigao naš cilj.

I Vlada, oni moraju da planiraju dugoročne mere u oblastima stanovanja i javne infrastrukture, ekonomskom učešću (zapošljavanje i samozapošljavanje), pristupu obrazovanju itd. sa merama za borbu protiv antidjipsizma uključenih kroz sektore.

Da, nekako osećam da ova Vlada i ovo društvo mogu to. Pravo pitanje je da li možemo i mi? Pa, za početak imamo dovoljan motiv.



Ostale vesti

Dijalog, znanje i društveni napredak
Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.
  • 12.02.2021
U kom pravcu ide Zapadni Balkan?
Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
  • 11.02.2021
Čekajući pravi trenutak
Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.
  • 10.02.2021
Srbi i Albanci: Tuđi mač na kosovskom čvoru
Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.
  • 06.02.2021
Odgovornost
Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.
  • 05.02.2021
Prve vakcine podelile javnost
Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje "svetlo na kraju tunela".
  • 03.02.2021