Vesti
Analiza

Kako Kosovo dočekuje Evropski dan jezika?

Dvojezični naziv ulice sa naslovne fotografije se nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice i jedan je od onih koji su ostali iz nekih prošlih vremena. Odoleo je svim neprijatnim događajima koji su se na Kosovu desili, podsećjući nas da dvojezičnost nije nova tema iako se na nju iznova vraćamo. Ko danas putuje po Kosovu može primetiti da su brojni natpisi na srpskom jeziku na jugu precrtani dok na severu samo ti i postoje, izuzev zaostalih iz vremena Jugoslavije poput ovog sa fotografije.
Kako Kosovo dočekuje Evropski dan jezika?
(Foto CBS)

Ima više od 5 godina kako sam vodila debatu na kojoj se, između ostalog, govorilo o upotrebi službenih jezika na Kosovu. Govorili smo o kršenju zakona o službenim jezicima, Poverenik za jezike u Vladi Kosova je ukazao na ograničenosti svojih zakonskih ovlašćenja, odnosno da ne može da reši sve probleme kršenja zakona bez volje ostalih insitucija.

Za to vreme, novinarski rad bi se mogao prikazati kroz jedan primer, a zapravo ih ima mnogo više. Tražim odgovore od institucija. Naravno, do toga je uvek teško doći. Prvi korak je pozivanje predstavnika za medije koji ne govori srpski. Ne želim da budem sitničar, bez obzira na slovo zakona, pa krećem sa razgovorom na engleskom jeziku. Nakon obećanja da će potražiti odgovore na moja pitanja od nadležnog ministarstva, taj isti predstavnik za medije nestaje i više ne mogu da ga dobijem, čak ni uz pomoć kolega Albanaca koji pokušavaju da odgovore dobiju na albanskom, a kasnije mi ih proslede.

U međuvremenu je upućen i mejl na englekom jeziku, na koji odgovora nema. Nakon razumnog perioda čekanja odlazim u Prištinu u ministarstvo čiji mi je odgovor neophodan za priču. Nakon kratkih razgovora na engleskom sa par službenika, nailazim na jednog koji govori srpski. Objašnjavam da sam zvala telefonom, te uputila pitanja na koja nisam dobila odgovor.

Kaže mi da službenici verovatno ne znaju srpski, na šta odgovaram da sam, iako imam zakonsko pravo da pitanja uputim na srpskom, kao zvaničnom jeziku, pitanja ipak poslala na engleskom. „Pa ne znaju ni engleski“, kaže mi, uz obećanje da će se potruditi da u narednim danima dobijem odgovore. Od ove situacije je prošlo 2 ili 3 godine, a tadašnji tekst je objavljen uz naznaku da su ministarstvu upućena pitanja te da nismo dobili odgovore. U ovom primeru, naravno, nije reč samo o jeziku, već i odgovornosti institucija prema javnosti, no ni to nije tema ovog teksta.

Danas smo u 2019. godini i kada moja koleginica iz CBS prelista sajtove institucija u Prištini to izgleda ovako.

“Sertifikuju se članovi KBS-a na osnovnom kursu za urban traganje i spašavanje”; “Ministar Gashi: Sport Paraglajdinga da se što pre promoviše na Kosovu”; “Zamenica ministra Vuniqi primila je na sastanku direktorku Misije USAID-a na Kosovu”; “održan je javni sastanak o nacrt zakonu o upravnim sporovima”; “Ministar Lluka poziva privrednike iz Katara da investiraju na Kosovu”; “…prvobitno je rekao da se danas oseća poštovanim da je prisutan u ovom važnom događaju kao što je lansiranje kombinovane šeme grantova…”; “Ministar Bytyqi učestvovao je na okrugli sto na temi: Kriza na klinikama KUCK-a, kao posledica nedostatak profesora na Medicinskom fakultetu…”; “…tako da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije može biti merljiva iu funkciji jačanja vladavine prava i postizanja punih kredencijala u proces liberalizacije viznog režima”.

Temom jezika počne i završi se gotovo svaka priča o (ne)funkcionalnosti institucija. Ukoliko uopšte stignu, odgovore na upućena pitanja institucijama na srpskom ili engleskom jeziku novinari najčešće dobijaju na albanskom. Prevodi u Skupštini prestanu kada poslanici iz srpske zajednice napuste zasedanje.

Krivični zakon Kosova na srpskom jeziku, prema istraživanju koleginice Jelene Petković, ima više od 5500 grešaka. Da ironija bude još veća srpski poslanici, koji učestvuju u radu Skupštine, ne pokazuju inicijativu da se ovo pitanje reši, već dozvoljavaju da zakoni na takvom jeziku „prođu“, dok su upravo novinari najglasniji u odbrani slova zakona.

Učenje albanskog, odnosno srpskog jezika je i dalje tabu tema, pa izreka „vrediš koliko jezika govoriš“ važi za sve druge, ali ne i za komšijski jezik na Kosovu. Uvođenje albanskog odnosno srpskog u školama ili na fakultetima je gotovo nezamislivo a, prema istraživanjima, značajan procenat mladih ljudi albanski/srpski vidi kao jezik neprijatelja.

I dalje su prevelika očekivanja da institucija Poverenika reši sve probleme na ovom polju, dok podrška drugih institucija uglavnom izostaje. Mi i dalje diskutujemo, dok građani u sudskom procesu dobijaju jedno značenje zakona na srpskom, a sasvim drugo na albanskom.



Ostale vesti

“Do dogovora teško sa kompromitovanim liderima“
Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.
  • 09.07.2020
Virus sprečava odlazak na more
Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.
  • 01.07.2020
Dvojezičnost na Kosovu – više od simbolike, manje od realnosti
Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO "Aktiv".
  • 29.06.2020
Nevidljivi ljudi i njihovi „incidenti“ u pandemiji i mimo nje
Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.
  • 26.06.2020
Dijalog Srbije i Kosova: Nema šargarepe, pa nema ni štapa
EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.
  • 24.06.2020
Dijalog u raljama novog svetskog neporetka
Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj "guranja" nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).
  • 20.06.2020