Vesti
Analiza

Izgradnja mira na Kosovu

Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
  • 20.10.2020
  • 08:05 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Dejvid L. Filips
  • komentara:
  • pregleda: 1008
Izgradnja mira na Kosovu
Ilustracija (Foto Pixabay)

Open

Status kvo stanje na Kosovu je podložno promenama i moglo bi da dovede do obnavljanja sukoba, što bi imalo implikacije na regionalnu stabilnost. Sa napretkom procesa pregovora trebalo bi staviti naglasak na stvaranje uslova, kako bi predstavnici civilnog društva ostvarili konstruktivniju interakciju u izgradnji zajedničkog društva kroz kontakte, komunikaciju i saradnju između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Podele su se intenzivirale tokom rata i narednih decenija u kojima su se kosovske zajednice udaljavale jedna od druge. Međunarodna zajednica može da ima izraženiju ulogu u naporima da se društvo oporavi i ojača njegova kohezija.

Namera dijaloga Kosovo-Srbija je bila da se osnaži konstruktivna interakcija i ubrza normalizacija. Međutim, ovaj dijalog je bio proces sa manama kojem je nedostajala politička i finansijska podrška. Dok su strane u njemu potrošile godine sastajući se u Briselu, na terenu nije ostvaren dovoljan napredak. Vreme je da se ponovo razmotri uloga međunarodne zajednice, sa fokusom na stvarnom napretku koji će poboljšati kvalitet života ljudi i njihovu interakciju.

Dijalog bi trebalo da jasnije definiše svoje ciljeve. On podržava „normalizaciju”, ali ovaj termin nije jasno definisan. Smatram da normalizacija znači uzajamno priznanje u kojem Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru sadašnjih granica i menja svoj Ustav kako bi on odražavao pravno priznanje Kosova. Ona takođe podrazumeva zajedničko društvo u kojem sve zajednice imaju dodirne tačke.

Poslednjih godina dijalog je ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim stranama podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa.

Beograd je verovao da bi dogovor o podeli Kosova bio brzo rešenje problema na koje su blagonaklono gledali neki zvaničnici EU. Nastojao je da stvori uslove na terenu uz zaobilaženje Poglavlja 35 koje Srbiju sprečava da pristupi EU dok ne prizna Kosovo i dok Kosovo ne dobije stolicu kao država članica UN.

Atmosferu u pregovorima dodatno su kvarili sistematski napori Srbije da blokira nastojanja Kosova da dobije veće globalno priznanje. Srbija je blokirala članstvo Kosova u INTERPOL-u. Takođe je nastojala da ubedi države koje su već priznale Kosovo da povuku priznanje. Saradnja Srbije i pet članica EU koje nisu priznale (Kosovo) dodavala je so na ranu.

Bez obzira na nazadovanje i izgubljeno vreme, nije kasno da odnosi Kosova i Srbije krenu u dobrom pravcu. U okviru dijaloga Beograd-Priština postignuta su 33 sporazuma. Mnogi od njih, međutim, nisu implementirani. Napredak u vezi sa registarskim tablicama i diplomama nije zamena za međusobno priznanje. Ipak, ti sporazumi donose koristi u praksi.

Potrebno je da EU formalno ocenjuje napredak u implementaciji postojećih sporazuma, identifikuje prepreke koje utiču na njihovu implementaciju i da izvrši pritisak na obe strane da ostvare napredak. Mehanizam monitoringa od strane EU bi trebalo da obezbedi izveštavanje o napretku i da ga olakša.

Mnoga nerešena pitanja dovode do podela među stranama. Pitanje nestalih ostaje bolna tačka.
Tokom sukoba je nestalo do 1.500 lica. Velika većina su kosovski Albanci. Potrebno je da obe strane sarađuju sa „Regionalnom komisijom (RECOM) za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima”, koja je formirana 2017. godine na sastanku u okviru Berlinskog procesa održanom u Trstu. RECOM bi trebalo da se bavi statusom nestalih lica, a da ga finansira međunarodna zajednica koja bi iz „kompenzacionog fonda” obezbedila pomoć porodicama žrtava.

Tehnička pitanja u vezi sa zajedničkim korišćenjem električne energije i vode iz jezera Gazivode, kako ga Srbi zovu, ili jezera Ujman, kako ga Albanci zovu, se takođe moraju razmatrati. Potreban je i plan za vađenje minerala iz rudnika Trepča i podelu prihoda.

Kosovo je posvećeno primeni najviših međunarodnih standarda u vezi sa zaštitom i promocijom manjinskih prava. Ona se ogledaju u Ahtisarijevim principima i ugrađena su u kosovski Ustav. Kosovo je usvojilo posebne mere zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa.

Umesto fokusiranja na Zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom i njenih takozvanih izvršnih ovlašćenja, kosovski Albanci i kosovski Srbi bi trebalo da traže praktične oblasti u kojima mogu zajedno da rade kako bi ostvarili zajedničku korist. Univerzitet Kolumbija (Columbia University) je predložio „Projekat zajedničkog društva“, koji bi proučavao saradnju između zajednica kako bi se utvrdilo šta funkcioniše, a šta ne. Međunarodni donatori mogli bi da obezbede sredstva za podršku aktivnostima koje okupljaju zajednice.

Moja porodica je uključena u jedan takav projekat - „Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar”. U proleće 2018. godine sam posetio Mitrovicu sa mojim ćerkama bliznakinjama, Tarom i Majom, koje imaju 15 godina. Uz pomoć EU obnavljan je Omni centar koji se nalazi južno od Ibra. Tara i Maja su prikupljale sredstva u njihovoj školi i od prijatelja i porodice za pomoć ovom projektu. Radimo sa lokalnom nastavnicom Anesom Čolaković koja je iskusna i uspeva da uradi mnogo stvari, bez obzira na praktične i birokratske prepreke.

Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar će biti mnogo više od čitaonice. To je mesto na kojem se ljudi sa obe strane Ibra mogu sresti, komunicirati i razmeniti iskustva. Kada se Centar otvori 2021, planira se organizovanje koncerata, umetničkih izložbi, rekreativnih aktivnosti i drugih događaja koji će biti prilika da se razmeni iskustvo. Ova mitrovačka biblioteka i kulturni centar su upravo ona vrsta praktičnog napora koji je potreban da se pomogne kosovskom društvu. Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar je praktična manifestacija ideja koje se istražuju u okviru Briselskog dijaloga.

Berlinski proces podržava „diplomatiju na dva koloseka*: Ljudska dimenzija”. (Diplomatija na dva koloseka se definiše kao nezvanična, neformalna interakcija između pripadnika suprotstavljenih grupa ili nacija kojoj je cilj razvijanje strategije, uticaj na javno mnjenje, organizovanje ljudi i materijalnih resursa na načine koji mogu pomoći u rešavanju njihovog sukoba – prim. ured.) Zajedničkim radom ljudi jača se uzajamno razumevanje i ostvaruju veće koristi. Zajednička osnova može da uključi projekte usmerene na životnu sredinu, upravljanje vodom, novinarstvo, umetnost/kulturu, zdravlje, pitanja žena, razmenu između fakulteta i razmenu studenata u okviru obrazovnog procesa. EU bi trebalo da osnuje poseban fond za podršku ovim aktivnostima.

Uključivanje civilnog društva kosovskih Albanaca i Srba bi stvorilo uslove da zvaničnici preduzmu korake kako bi se unapredilo regionalno povezivanje uključeno u nedavni Vašingtonski sporazum koje obuhvata saobraćaj, infrastrukturu i ekonomski razvoj.

Osim puteva i železnica, potreban je i proces koji bi razmotrio i poboljšao kosovske i srpske zakone kojima se regulišu osnivanje firmi, poslovanje, porezi, carine i druge obaveze, posebno na opštinskom nivou i u poljoprivrednoj industriji.

Poslovni kontakti mogu da budu efektivno sredstvo sprečavanja sukoba. Poslovni ljudi radije se fokusiraju na finansijske efekte nego na politiku i na taj način mogu da utiču na svoje vlade. Privredna komora Kosova i Privredna komora Srbije već su postigle sporazume o ekonomskoj saradnji kojima se predviđa razmena informacija i koji potencijalno vode ka većoj trgovinskoj saradnji. Proglašenje „specijalne ekonomske zone” na severu Kosova bi bilo veliki podsticaj za lokalne firme.

Dijalog je osnova za izgradnju mira. Potreban je unutrašnji dijalog između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Intenzivirani su napori, potrebni posebno u Mitrovici, da bi se Srbi iz tog grada integrisali u kosovsko društvo uz podsećanje da je njihova budućnost na Kosovu, a ne u Srbiji.

*Dejvid L. Filips je radio kao Viši savetnik i ekspert za spoljne poslove u američkom Stejt dipartmentu zadužen za Zapadni Balkan u vreme predsednika Klintona.


Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, ni RTV Kim.
 



Ostale vesti

SPC na Кosovu za vreme komunizma: ’’Valja nama biti ovde’’
Кrajem septembra 1988, u vreme duboke krize u pokrajini Кosovo, u sarajevskom „Oslobođenju“ je objavljen intervju sa igumanom manastira Visoki Dečani ocem Justinom. Za naslov teksta novinar je odabrao jednu od rečenica koje je iguman izgovorio, sažimajući u njoj generacijsko iskustvo sveštenika i monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Кosovu: „Valja nama biti ovde“.
  • 09.05.2022
Štetni efekti potencijalnog bojkota nastupajućeg popisa na Kosovu
Uprkos činjenici da bi vršenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova trebalo da suštinski predstavlja statistički proces, u praksi se, naročito u postkonfliktnim društvima, pretvara u arenu za etnopolitičke manipulacije i mahinacije, kao i „prebrojavanje krvnih zrnaca”. Odbijanje učešća u popisivanju dela stanovništva u Srbiji i na Kosovu tokom 2011, neodržavanje istog u Severnoj Makedoniji, te i dalje aktuelne rasprave oko rezultata prikupljenih u Bosni i Hercegovini, pokazuju da tranzicione demokratije Zapadnog Balkana još uvek nisu zrele da sprovedu funkcionalno i procesno neometano prikupljanje statističkih podataka, piše politikolog Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
  • 09.04.2022
Da na Kosovu neće biti aprilskih izbora pretpostavilo više od pola anketiranih
Da će kosovski Srbi na aprilskim izborima koje je raspisala Republika Srbija glasati u rubnim gradovima Centralne Srbije odgovorilo je 57% učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 24.03.2022
Pekar, lekar, apotekar može, ali političar nikako
Više od polovine građana iz srpskih sredina na Kosovu smatra da je bezbednije raditi ono što drugi kažu, nego misliti svojom glavom. Isto toliko njih tvrdi da je mnogo lakše ćutati, nego se boriti protiv sistema i nepravdi, neki su nalazi istraživanja "Građani u politici" koje će uskoro biti objavljeno u okviru inicijative Open za 2021/22. Prema možda najporaznijem nalazu ove studije čak 70 odsto ispitanika smatra da je politka devijantno zanimanje i da se profesija "političar" u folklornom miljeu srpske zajednice na Kosovu percipira kao "nečasno" zanimanje, piše Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
  • 07.03.2022
’’Naša snaga je naše jedinstvo: Putin je izabrao rat. Ostajemo ujedinjeni sa Ukrajinom’’
Ovo je opasan trenutak za Evropu i za slobodoljubive ljude širom sveta. Pokrećući svoj brutalni napad na narod Ukrajine, Vladimir Putin je takođe izvršio napad na principe koji podržavaju globalni mir i demokratiju. Ali, narod Ukrajine je otporan. Decenijama su imali demokratiju, a njihova hrabrost inspiriše svet. Sjedinjene Američke Države zajedno sa svojim saveznicima i partnerima širom sveta će nastaviti da podržavaju ukrajinski narod dok on brani svoju zemlju, napisao je u autorskom tekstu ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer.
  • 02.03.2022
Koronavirus će iz pandemije preći u endemiju, ali će trajati
Pandemija korona virusa će do kraja 2022. godine značajno oslabiti smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 01.03.2022