Vesti
Analiza

Izgradnja mira na Kosovu

Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).
Izgradnja mira na Kosovu
Ilustracija (Foto Pixabay)

Open

Status kvo stanje na Kosovu je podložno promenama i moglo bi da dovede do obnavljanja sukoba, što bi imalo implikacije na regionalnu stabilnost. Sa napretkom procesa pregovora trebalo bi staviti naglasak na stvaranje uslova, kako bi predstavnici civilnog društva ostvarili konstruktivniju interakciju u izgradnji zajedničkog društva kroz kontakte, komunikaciju i saradnju između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Podele su se intenzivirale tokom rata i narednih decenija u kojima su se kosovske zajednice udaljavale jedna od druge. Međunarodna zajednica može da ima izraženiju ulogu u naporima da se društvo oporavi i ojača njegova kohezija.

Namera dijaloga Kosovo-Srbija je bila da se osnaži konstruktivna interakcija i ubrza normalizacija. Međutim, ovaj dijalog je bio proces sa manama kojem je nedostajala politička i finansijska podrška. Dok su strane u njemu potrošile godine sastajući se u Briselu, na terenu nije ostvaren dovoljan napredak. Vreme je da se ponovo razmotri uloga međunarodne zajednice, sa fokusom na stvarnom napretku koji će poboljšati kvalitet života ljudi i njihovu interakciju.

Dijalog bi trebalo da jasnije definiše svoje ciljeve. On podržava „normalizaciju”, ali ovaj termin nije jasno definisan. Smatram da normalizacija znači uzajamno priznanje u kojem Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru sadašnjih granica i menja svoj Ustav kako bi on odražavao pravno priznanje Kosova. Ona takođe podrazumeva zajedničko društvo u kojem sve zajednice imaju dodirne tačke.

Poslednjih godina dijalog je ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim stranama podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa.

Beograd je verovao da bi dogovor o podeli Kosova bio brzo rešenje problema na koje su blagonaklono gledali neki zvaničnici EU. Nastojao je da stvori uslove na terenu uz zaobilaženje Poglavlja 35 koje Srbiju sprečava da pristupi EU dok ne prizna Kosovo i dok Kosovo ne dobije stolicu kao država članica UN.

Atmosferu u pregovorima dodatno su kvarili sistematski napori Srbije da blokira nastojanja Kosova da dobije veće globalno priznanje. Srbija je blokirala članstvo Kosova u INTERPOL-u. Takođe je nastojala da ubedi države koje su već priznale Kosovo da povuku priznanje. Saradnja Srbije i pet članica EU koje nisu priznale (Kosovo) dodavala je so na ranu.

Bez obzira na nazadovanje i izgubljeno vreme, nije kasno da odnosi Kosova i Srbije krenu u dobrom pravcu. U okviru dijaloga Beograd-Priština postignuta su 33 sporazuma. Mnogi od njih, međutim, nisu implementirani. Napredak u vezi sa registarskim tablicama i diplomama nije zamena za međusobno priznanje. Ipak, ti sporazumi donose koristi u praksi.

Potrebno je da EU formalno ocenjuje napredak u implementaciji postojećih sporazuma, identifikuje prepreke koje utiču na njihovu implementaciju i da izvrši pritisak na obe strane da ostvare napredak. Mehanizam monitoringa od strane EU bi trebalo da obezbedi izveštavanje o napretku i da ga olakša.

Mnoga nerešena pitanja dovode do podela među stranama. Pitanje nestalih ostaje bolna tačka.
Tokom sukoba je nestalo do 1.500 lica. Velika većina su kosovski Albanci. Potrebno je da obe strane sarađuju sa „Regionalnom komisijom (RECOM) za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima”, koja je formirana 2017. godine na sastanku u okviru Berlinskog procesa održanom u Trstu. RECOM bi trebalo da se bavi statusom nestalih lica, a da ga finansira međunarodna zajednica koja bi iz „kompenzacionog fonda” obezbedila pomoć porodicama žrtava.

Tehnička pitanja u vezi sa zajedničkim korišćenjem električne energije i vode iz jezera Gazivode, kako ga Srbi zovu, ili jezera Ujman, kako ga Albanci zovu, se takođe moraju razmatrati. Potreban je i plan za vađenje minerala iz rudnika Trepča i podelu prihoda.

Kosovo je posvećeno primeni najviših međunarodnih standarda u vezi sa zaštitom i promocijom manjinskih prava. Ona se ogledaju u Ahtisarijevim principima i ugrađena su u kosovski Ustav. Kosovo je usvojilo posebne mere zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa.

Umesto fokusiranja na Zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom i njenih takozvanih izvršnih ovlašćenja, kosovski Albanci i kosovski Srbi bi trebalo da traže praktične oblasti u kojima mogu zajedno da rade kako bi ostvarili zajedničku korist. Univerzitet Kolumbija (Columbia University) je predložio „Projekat zajedničkog društva“, koji bi proučavao saradnju između zajednica kako bi se utvrdilo šta funkcioniše, a šta ne. Međunarodni donatori mogli bi da obezbede sredstva za podršku aktivnostima koje okupljaju zajednice.

Moja porodica je uključena u jedan takav projekat - „Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar”. U proleće 2018. godine sam posetio Mitrovicu sa mojim ćerkama bliznakinjama, Tarom i Majom, koje imaju 15 godina. Uz pomoć EU obnavljan je Omni centar koji se nalazi južno od Ibra. Tara i Maja su prikupljale sredstva u njihovoj školi i od prijatelja i porodice za pomoć ovom projektu. Radimo sa lokalnom nastavnicom Anesom Čolaković koja je iskusna i uspeva da uradi mnogo stvari, bez obzira na praktične i birokratske prepreke.

Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar će biti mnogo više od čitaonice. To je mesto na kojem se ljudi sa obe strane Ibra mogu sresti, komunicirati i razmeniti iskustva. Kada se Centar otvori 2021, planira se organizovanje koncerata, umetničkih izložbi, rekreativnih aktivnosti i drugih događaja koji će biti prilika da se razmeni iskustvo. Ova mitrovačka biblioteka i kulturni centar su upravo ona vrsta praktičnog napora koji je potreban da se pomogne kosovskom društvu. Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar je praktična manifestacija ideja koje se istražuju u okviru Briselskog dijaloga.

Berlinski proces podržava „diplomatiju na dva koloseka*: Ljudska dimenzija”. (Diplomatija na dva koloseka se definiše kao nezvanična, neformalna interakcija između pripadnika suprotstavljenih grupa ili nacija kojoj je cilj razvijanje strategije, uticaj na javno mnjenje, organizovanje ljudi i materijalnih resursa na načine koji mogu pomoći u rešavanju njihovog sukoba – prim. ured.) Zajedničkim radom ljudi jača se uzajamno razumevanje i ostvaruju veće koristi. Zajednička osnova može da uključi projekte usmerene na životnu sredinu, upravljanje vodom, novinarstvo, umetnost/kulturu, zdravlje, pitanja žena, razmenu između fakulteta i razmenu studenata u okviru obrazovnog procesa. EU bi trebalo da osnuje poseban fond za podršku ovim aktivnostima.

Uključivanje civilnog društva kosovskih Albanaca i Srba bi stvorilo uslove da zvaničnici preduzmu korake kako bi se unapredilo regionalno povezivanje uključeno u nedavni Vašingtonski sporazum koje obuhvata saobraćaj, infrastrukturu i ekonomski razvoj.

Osim puteva i železnica, potreban je i proces koji bi razmotrio i poboljšao kosovske i srpske zakone kojima se regulišu osnivanje firmi, poslovanje, porezi, carine i druge obaveze, posebno na opštinskom nivou i u poljoprivrednoj industriji.

Poslovni kontakti mogu da budu efektivno sredstvo sprečavanja sukoba. Poslovni ljudi radije se fokusiraju na finansijske efekte nego na politiku i na taj način mogu da utiču na svoje vlade. Privredna komora Kosova i Privredna komora Srbije već su postigle sporazume o ekonomskoj saradnji kojima se predviđa razmena informacija i koji potencijalno vode ka većoj trgovinskoj saradnji. Proglašenje „specijalne ekonomske zone” na severu Kosova bi bilo veliki podsticaj za lokalne firme.

Dijalog je osnova za izgradnju mira. Potreban je unutrašnji dijalog između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Intenzivirani su napori, potrebni posebno u Mitrovici, da bi se Srbi iz tog grada integrisali u kosovsko društvo uz podsećanje da je njihova budućnost na Kosovu, a ne u Srbiji.

*Dejvid L. Filips je radio kao Viši savetnik i ekspert za spoljne poslove u američkom Stejt dipartmentu zadužen za Zapadni Balkan u vreme predsednika Klintona.


Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, ni RTV Kim.
 



Ostale vesti

O Fondu za razvoj severa Kosova
Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 30.11.2020
O bezbednosti Srba na Kosovu iz perspektive Beograda
Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.
  • 20.11.2020
Da li će DFC finansirati izgradnju Autoputa mira?
Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka - Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška - pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.
  • 18.11.2020
O dijalogu se govori, ali on nikada nije počeo
Atmosfera pregovora - u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube - istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.
  • 13.11.2020
Kritička revizija istorije pretpostavka normalizacije odnosa
Da bi došlo do pomirenja između dva naroda, moramo imati na umu tri stvari koje francuski filozof Pol Riser predlaže kada govori o načinima na koji se različiti narodi zbližavaju: poznavanje kulture druge strane, kritička revizija istorije jednih i drugih, kao i međusobni oproštaj grehova, podseća u autorskom tekstu publicista Škeljzen Gaši.
  • 06.11.2020
ZSO: Uspeh albanskih pregovarača
Razmena ZSO-za-sporazum počinje da se predstavlja kao krucijalni uspeh i dostignuće pregovaračkog procesa. To je, slutim, formula po kojoj će Beograd srpskoj javnosti “prodati” rešenje, predstavljajući se kao nepokolebljivo odlučan branitelj mučnog položaja srpskog naroda na Kosovu. Političari će pritom sačuvati ono što im je najvažnije: kanal bezpogovornog uticaja na kosovske Srbe koji se ostvaruje preko pažljivo odabranih poslušnika iz Srpske liste, piše dugogodišnji novinar i urednik Boško Jakšić.
  • 04.11.2020