Vesti
Analiza

Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje

Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Izdavanje licence za Elektrosever d.o.o. je jedino moguće rešenje
Ilustracija (Foto Pixabay)

Snabdevanje električnom energijom četiri opštine na severu Kosova predstavlja jednu od najvećih kontroverzi u odnosima između Srbije i Kosova, kao i između Srba koji žive na severu i Vlade Kosova. Sve je počelo 19. oktobra 2009. godine kada je Kosovska energetska korporacija (KEK) prekinula snabdevanje električnom energijom četiri opštine na severu Kosova. Tih hladnih oktobarskih dana je najlakše bilo isključiti sever jer je proizvodnja električne energije bila na minimumu, a severne opštine ionako nisu plaćale račune za struju. Svoju odluku su pravdali havarijom na trafostanici Valač u blizini Zvečana iz koje se snabdeva strujom 90% korisnika severnih opština. Radnici Elektrokosmeta koji funkcionišu u okviru JP Elektroprivreda Srbije (EPS) su otklonili kvar na trafostanici i obezbedili snabdevanje severa preko 110 kV dalekovoda koji spaja Valač sa Novim Pazarom.

Poslednjeg dana novembra 2009. godine Vlada Srbije je donela Zaključak kojim se nalaže EPS-u da iskoristi svoje kapacitete za snabdevanje električnom energijom opština na severu Kosova. Na osnovu ovog Zaključka Vlade Srbije, građani i privreda sa severa Kosova su dobijali električnu energiju iz Srbije sve do prijema kosovskog operatora sistema transmisije i tržišta električnom energijom KOSTT-a u ENTSO-E, Evropsku mrežu operatora prenosnog sistema. Naime, činom prijema KOSTT-a u ENTSO-E, EPS je izgubio mogućnost direktnog slanja električne energije korisnicima na severu Kosova, što se zvanično dogodilo 14. decembra 2020. godine.

Kontrola snabdevanja električnom energijom severa Kosova od strane KOSTT-a liči na izreku: „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Članstvo KOSTT-a u ENTSO-E je samo deo oksimorona koji je pokušan da se reši kroz Sporazum o energetici iz 2013. i Zaključak EU posrednika o sprovođenju tog sporazuma iz 2015 godine. Ključne odredbe Sporazuma su da se, sa jedne strane KOSTT-u dozvoli članstvo u ENTSO-E, a sa druge da se EPS-u dozvoli osnivanje dva preduzeća na Kosovu koja bi vršila usluge trgovine električnom energijom i usluge snabdevanja i distribucije električne energije u opštinama na severu Kosova.

Kako to obično biva u rešavanju problema vezanih za Kosovo, usled pritiska uticajnih zapadnih zemalja i prioriteta u rešavanju njihovih interesa, KOSTT je primljen u ENTSO-E iako nije rešeno pitanje registracije i licenciranja EPS kompanija na Kosovu. Slično je urađeno i sa priznanjem nezavisnosti Kosova, čime takođe nije rešen problem, jer tim činom Kosovo nije uspelo da zaokruži svoju državnost.

Situacija od 14. decembra prošle godine je dovela da toga da KOSTT preuzme kontrolu nad prenosom električne energije na Kosovu, ali i odgovornost da obezbedi snabdevanje strujom severa Kosova. Ovo potonje je kompleksan problem koji nije jednostavno rešiti, a svakako ne postoje brza rešenja kojima se mnogi u Prištini nadaju.

Sa jedne strane, građani severa Kosova se ne mogu ostaviti bez električne energije, naročito ne u zimskom periodu. Sa druge strane, poznato je da građani i privreda na severu Kosova ne plaćaju za utrošak električne energije, a ponovno uspostavljanje sistema plaćanja zahteva dobro organizovanu informativnu kampanju, kao i tehničke mogućnosti za evidentiranje priključaka i merenje utroška struje. Treba naglasiti da ne postoji evidencija priključaka i potrošnje još od 1999. godine, što ukazuje na to da je potrebno značajno vreme kako bi se ova oblast regulisala i vratila u normalne tokove.

Nakon dugog odlaganja, pre tačno tri godine (7. novembra 2018. godine) Agencija za registraciju biznisa je registrovala „Društvo Elektrosever d.o.o“. Međutim, ova kompanija još uvek nije dobila licencu za rad, iako je to predviđeno Sporazumom o energetici iz 2013. godine. Odluka o licenciranju preduzeća Elektrosever d.o.o. je politička, jer postoje primeri drugih kompanija u istoj branši koje su u međuvremenu dobile licencu za rad. Malo je poznato u javnosti da se u septembru prošle godine Srpska lista povukla iz rada Vlade Avdulaha Hotija upravo zbog odbijanja licenciranja preduzeća Elektrosever d.o.o, što je svakako doprinelo konačnom padu Vlade krajem decembra te godine.

JP Elektrokosmet, tj. Elektrosever d.o.o. je jedino preduzeće koja ima tehničke i operativne sposobnosti da obezbedi distribuciju i naplatu električne energije na severu Kosova. Svako odbijanje izdavanja licence za rad ovoj kompaniji nanosi štetu koja se meri milionima evra. Prema zvaničnim podacima, od maja do kraja decembra KOSTT je izdvojio 17.7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije, a nezvanično je taj iznos višestruko veći.

Bilo je očigledno da Aljbin Kurti neće izdati licencu za rad Elektroseveru d.o.o. pre okončanja drugog kruga lokalnih izbora na kojima njegovo Samoopredeljenje očekuje da osvoji mesto gradonačelnika u makar jednom gradu na Kosovu. Prekid snabdevanja strujom u hladnim jesenjim danima izazvao bi humanitarnu katastrofu, a slanje specijalnih snaga policije ne bi rešilo problem, već bi dodatno radikalizovalo prilike na severu Kosova. Otuda je bilo najlakše izdvojiti dodatna sredstva za utrošak električne energije na severu, svakako lakše nego doneti političku odluku o licenciranju kompanije u vlasništvu srpskog EPS-a.

Drugi krug lokalnih izbora za gradonačelnike u 21 opštini na Kosovu je zakazan za 14. novembar. Bez obzira na njihov ishod, Aljbin Kurti mora preuzeti odgovornost za trajno rešavanje problema snabdevanja severa Kosova električnom energijom u skladu sa Sporazumom o energetici kroz izdavanje licence za rad preduzeću Elektrosever d.o.o. To svakako nije jedini korak koji je potrebno učiniti, ali je neophodan, kao prvi u nizu, kako bi se rešila situacija sa snabdevanjem i naplatom električne energije na severu Kosova. Ovaj problem se ne može rešiti na drugi način, a što pre to Kurti shvati - biće bolje za sve.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je InTER-a. Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.



Ostale vesti

Nereagovanje međunarodne zajednice + Republika Kosovo + Srpska lista = migracija Srba
Na žalost, čak i da odaziv na predstojeći popis bude stopostotan, nećemo moći da saznamo koliko je Srba napustilo Kosovo u proteklih deset godina, a opšti je utisak da ga je napustilo - mnogo. Ljudi iz svih zajednica su otišli zbog diskriminacije i gubitka nade da će na Kosovu ikada zavladati demokratija i mogućnost jednakih šansi za sve. Srbi su se iseljavali zbog pritiska većinske zajednice, neki i zato jer su razočarani u Srpsku listu, koja takođe uzrok odlaska značajnog broja ljudi, piše u autroskom tekstu za RTV Kim direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
  • 29.11.2021
Popis na Kosovu 2022. i srpska zajednica
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.
  • 22.11.2021
Kosovo u razbijenom medijskom ogledalu
"Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama", piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.
  • 15.11.2021
Zelena agenda i bela reka
Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski - ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.
  • 01.11.2021
Šta kriju arhivi u Beogradu i Prištini
Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.
  • 25.10.2021
Jutro će promeniti sve
Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).
  • 18.10.2021