Vesti
Analiza

Izbor izabranih

Institucije bez transparentnosti ne postoje. One ne mogu biti svedene na osećaj odgovornih za pravdu, a jesu. Bez mehanizama za uključivanje građana u odlučivanje, mehanizama kontrole trošenja zajedničkog novca, institucije su skupi i loši servisi. Jedino lošije od nepostojanja mehanizama je kada su mehanizmi puka forma. Propisi bez građana, građani bez inicijative i ideja, piše ekonomista i NVO aktivista Veljko Samardžić.
  • 25.01.2021
  • 08:19 h
  • Analiza
  • izvor: Kim, autor Veljko Samardžić
  • komentara:
  • pregleda: 861
Izbor izabranih
Ilustracija (Foto istock)

O autoru
Veljko Samardžić je rođen 1975. godine u Peći. Po obrazovanju je ekonomista. Predsednik je nevladine organizacije Centar za socijalne inicijative i izvršni menadžer platforme za učenje albanskog i srpskog jezika VocUp. Predavač je na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo iz Beograda. Objavljuje stručne i naučne radove iz oblasti ekonomije i politike.

Ljudi nisu pronašli bolju formu organizovanja društva od demokratije. Ranjiva, često zloupotrebljena, prečesto formalna i nedovoljna, demokratija je u krizi širom sveta, iako njena osnova izgleda jednostavno. Ljudi plaćaju porez i biraju svoje predstavnike da sa tim novcem organizuju zajednički život. Ispunjavanje svih značajnih čovekovih potreba: bezbednost, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, snabdevanje svim i svačim, potrebe za kulturom... primarno organizuju ljudi kojima su poverene institucije.

Zato se i organizuju izbori, nude programi i kandiduju ljudi koji ulivaju poverenje birača. Izbori su praznik demokratije, volja naroda je volja Boga, poseban i svečan dan… Koliko ste prepoznali izbore na Kosovu u ovome, toliko smo normalan svet.

Sredinom februara, na dan tradicionalnih prepirki na društvenim mrežama „Sv. Trifun versus Sv. Valentin“, mi, kosovski Srbi, opet ćemo na birališta. Kosovska. Za skupštinu. Zanimljivo, skoro 6% masovnije nego kosovski Albanci poslednji put. Da (po)pravimo institucije! Ili tako nešto...

A institucije, tako prokleto birokratskog imena, i nisu imale neku šansu da zažive. I centralne, i lokalne, i većinske i nevećinske, i transformisane i novoformirane... Svaka zbog svoje bolesti. Neke jer su „mlade već 13 godina“, neke jer su „kao nigde na svetu date“ Srbima, neke jer „proces traje“, neke jer „tako mora“.

Pravo je pitanje, dakle, da li naše društvo želi tu neophodnu građansku kontrolu nad institucijama koje nekom poveravamo u ruke. Neće se korisnici budžeta sami ograničiti. I ne mislim pri tom samo na uvek osetljivo trošenje novca, tendere, privilegije, zapošljavanje... Kao da smo abolirali izabrane od njihove odgovornosti da kreiraju ambijent slobode, kritika, različitosti, podsticanja.

U takvoj atmosferi razvijeni su, međutim, neki novi mehanizmi. Recimo, mehanizam izbegavanja medija i „svako čudo za tri dana“ mehanizam. Javne rasprave su za izabrane, građane pokorne. Interes javnosti, kao osnovni korektiv u radu svakog činovnika vlasti, kao da je strano telo u našem društvu. Društvu uplašenom nerazumevanjem etničke većine, društvu postavljenom na tankoj liniji između jedinstva i jednoumlja.

Zato su nam institucije najbolje ogledalo koje nas tek povremeno opomene da uvučemo stomak. Naš odraz kojim smo nezadovoljni, naše „tako je, kako je“. Zamagliće nam sopstvenu sliku tek po koji dosadni novinar trčkarajući po hodnicima naših institucija, završavajući svoj prilog famoznim „predstavnici vlasti odbili su da daju izjavu za naš program“. Društvene mreže stvoriće privid kritičkog društva i da svako ima pravo da kaže sve.

Koliko samo daleko deluje univerzalna ideja slobodnog sveta da se ostvarena prava, i ona građanska i ona manjinska, u demokratskom društvu šire i stalno unapređuju. Svakog dana, ne samo na izborima.

Biraćemo, zato, već izabrane i tog 14. februara, svesni da je jedini izbor na koji utičemo toga dana Sv. Trifun ili Sv. Valentin.

 

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) "Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu" – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti portala Crno beli svet čiji je doprinos tekst Veljka Samardžića.
 



Ostale vesti

Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana... ima ih svuda i svi smo mi - oni, i svi su oni - mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.
  • 10.01.2022
Nema vere u prolećni sporazum o tablicama
Nakon što u aprilu 2022. godine istekne šest meseci tokom kojih Beograd i Priština treba da se dogovore oko registarskih tablica, građani će nastaviti da koriste nalepnice jer strane neće postići sporazum, smatra 57 odsto učesnika ankete na portalu radiokim.net.
  • 02.01.2022
Kosovo 2021. godine: Pandemija, vakcine, sukobi, izbori, hapšenja, suđenja...
Odlazeću godinu obeležila je pandemija koronavirusa ali i proces vakcinacije protiv kovida-19. Posedice ove bolesti se, nažalost, još uvek osećaju, kako po pitanju zdravlja ljudi, tako i po pitanju ekonomije, privrede, normalnog načina života. Međutim, 2021. godinu obeležili su i politički događaji i krize izazvane odlukama predstavnika kosovske vlasti. Bilo je i nekoliko hapšenja, a počela su i nastavljena suđenja.
  • 29.12.2021
Godina prođe, licenca nikad
Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
  • 27.12.2021
SPC i problem Kosova: Bez razgovora nema života sa drugim
U procesu rešavanja kosovskog problema, svakako da je neizbežno pitanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji. I dok se političari, ministri, izaslanici menjaju, SPC je ta koja o(p)staje uz svoj narod i ona je to vezivno tkivo oko koga se sabira srpski narod na KiM, smatra teolog i veroučitelj Mladen Aleksić*.
  • 20.12.2021
Sa Kosova, na Kosovo: Sloboda kretanja
Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
  • 13.12.2021